Jер је то смисао и циљ нашега рођења

Беседа на Светој Литургији и освећењу фрески у Саборној цркви Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Београду у ни Аранђеловдан

„Ко вac слуша мене слуша, а ко се вac одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видех сатану где паде са неба као муња. Eвo вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вpaжију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус u рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си oвo сакрио од мудрих и разборит их, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Tвoja“

(Лука 10, 16-21; Зач. 51)

У име Оца и Сина, и Светога Духа! Богу се помолисмо браћо и сестре, и овога дана као и сваког дана, молећи се Њему Свесилном Богу у Светој Тројици да ми будемо увек са Њим, јер ми знамо да Он нас неће никада оставити ако ми Њега не оставимо, не само својим одрицањем речима него и својим делима супротним Њему и несрећним и за нас и за наш народ и за цело човечанство, помолисмо се да буде са нама у свему ономе што је свето, честито и Њему миломе Богу приступачно, све оно што је одржало толике народе православне па и наш у свим несрећама историјским које су га сналазиле.

Continue reading

Важно је да не изгубимо душу због интереса тела

Што се више будемо приближавали крају света, а сваки дан му се све више приближавамо, биће нам све теже. Кад ће крај бити Христос нам није рекао, јер нам не би било од користи. За нас, сазнање кад ће бити крај света није ни битно. За нас је битно да ми увек будемо спремни да ако сад, овог часа то буде, да смо ми на оној страни коју ће Исус Христос познати и признати као свој народ. Да будемо увек спремни да изађемо пред Судију праведнога као његови верници, као народ Божији.

Continue reading

Радуј се, Радости наша, и прекриј нас од сваког зла

Величамо Те, Пресвета Дјево, и поштујемо Твој часни покров…

Данас прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама.

Continue reading

Не заборављајте да сте ви – православни

Не упрежите се у исти јарам с невјерницима
(2 Кор. 6:14)

Овим ријечима почиње данашње апостолско читање и на њима бих хтио да зауставим вашу пажњу, љубљена браћо.

Свети апостол Павле ономад писаше коринтским хришћанима да немају општење са невјерницима и идолослижитељима; он овдје није, наравно, мислио на житејско општење у обичним стварима, јер би у том случају хришћани морали потпуно да оду из свијета (1 Кор. 5:10), него на општење у дјелима вјере, у служењу Богу. У томе Коринћани не смију имати ништа заједничко са многобошцима, јер каква је сагласност између Христа и велијара, и како се може ускладити храм Божији са идолима (2 Кор. 6:15-16)?

Continue reading

Са Њом, уствари, дошао Господ Христос у овај свет

http://arhangel.bg/media/cache/57/e1/thumb4_Studenica-pravlife.org.jpg?wm=0Овај данашњи велики Свети Празник носи радост целе васељене, како се вели у дивној песми: „данас Пресвета Богомајка уводи Господа Христа у васељену!“ Као да је Бог протеран са земље – и јесте протеран са земље. Бог је протеран са земље од нас људи, од прве прамајке наше Еве. Пресвета Дјева враћа Бога у свет. То је велика радост. Данашњи тропар њен говори нам о тој великој радости и о тој великој истини.
Рођење Пресвете Богомајке, вели се у тропару, „објави радост васељени“, целоме свету. Зашто? Зато што је са Њом, уствари, дошао Господ Христос у овај свет! Он је због Ње и кроз Њу постао човек Continue reading

О свети Јоване, дивни Крститељу

О свети Јоване, дивни Крститељу,
Ти Претеча беше славном Спаситељу,
Ти чистотом твојом људске душе текну
И к’o страшна труба са Јордана јекну
Будећ’ људе од сна и порока лена,
Кад секира беше близу до корена.
Ја се теби клањам, ја се теби молим:
Помози да свакој напасти одолим.
Ја се теби клањам, пророку најјачем,
И пред тобом клечим, и пред тобом плачем:
Дај ми од твог срца, лавовске јачине,
Дај ми од твог духа, ангелске белине.
Дај ми твоје моћи, да постигнем пробом
Богу бит’ покоран и владати собом,
Крстити се постом, чистити се бдењем.
Сладити молитвом и небесним зрењем,
И без страха ходит’ мучеништву сваком
Са храброшћу твојом и са вером јаком.
О свети Јоване, Божји угодниче,
И за вишњу правду славни мучениче.
Ти кога се војске нечастивих боје
Немој се оглушит’ о молење моје,
Но укрепи мене молитвама твојим,
Да к’o свећа право пред Господом стојим.

Свети НИКОЛАЈ Српски

Она се сва полагала на Бога

Много премного може се сваки верни поучити из живота Деве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари.

Она је имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила. Тиме је она дала први пример и подстрек вернима, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим.

Continue reading

Како се јеванђелско добро разликује од људског добра?

Људи који не схватају духовне основе живота и онога што се дешава у свету суде о људским делима површно, они делатност човекову деле на очигледно злу, са једне, и на добру и похвалну, са друге стране, само по њеном спољашњем испољавању, користећи се, притом, веома неодређеним и непостојаним – световним мерилима за разликовање добра и зла.

Свет, пак, сам у себи нема истину која би му открила праву вредност ствари, јер само један једини закон даје јасно одређење тога шта је грех, а шта је добро. То је јеванђељски закон.

Закони овог света понекад, у неким својим аспектима, могу да личе на хришћански закон, али то је само наизглед: они се, уствари, потпуно разликују.

Иако се човек после свог пада у потпуности потчинио греху и постао изопачен, болестан и озлобљен, ипак су се у њему још сачувала семена природног добра која је у њега приликом стварања засејао Творац, премда она више немају ону првобитну чистоту и светост, него су оскврњена отровом греха. Continue reading

Старац Пајсије Светогорац: Чувајте душу

Људи су данас стално у некој журби и јурњави. Сад треба да буду овде, после треба да буду тамо, после опет негде другде. И то је стигло дотле да, како не би заборавили шта све треба да ураде, морају све да записују. У свој тој збрци опет је добро што не заборављају како се зову!… Ни себе саме не познају. Ма и како да познају себе? Да ли човек може да се огледа у мутној води? Бог да ми опрости, али свет је постао права лудница. Људи не мисле на други живот. Само траже све већа и већа материјална добра. Па зато и не налазе мира, него само јуре. Continue reading