Зар ти опет то чиниш?

Да светитељи Божји живе обучени у велику славу и моћ на небесима православни хришћанин зна то не по неком умовању своме него по истинској помоћи и по јављањима светитеља. Понекад се они јављају, да их човек и види и чује, понекад да их само види или чује, а понекад невидљиво и нечујно упливишу на наше мисли, наше стање и деловање. Continue reading

Одговор људима коjи су благонаклони према латинскоj цркви

Узалуд се неки од православних задивљују постојећом пропагандом римске цркве, умишљеном самоодрицању и делатношћу њених мисионара и усрђу латинских сестара милосрђа и неправилно приписују латинској цркви ту важност, као да тобож, након њеног отпадања од Православне Цркве, ова последња није остала иста, већ има неопходност да се сједини са њом. Након строгог истраживања ово мишљење се показује као лажно; а енергична латинска делатност не само да не изазива задивљеност, већ напротив, побуђује велико сажаљење у срцима људи који добро мисле и разумеју истину. Continue reading

Да смо ми уз Господа и Он уз нас

 

Празник Воздвижења Часног Крста нас подсећа на речи Христове „Ко хоће да иде за Мном, нека узме крст свој и иде за Мном.“ Али Тај који нам је то рекао, најпре је узео крст свој на своја плећа и узнео га на Голготу. На њему је разапет и умро. Он зна тежину и муку крста и моћан је да нам олакша ношење нашег крста, али ако и ми учинимо оно што можемо.

Дакле смисао је нашега живота да идући за Христом будемо спремни и на крст. Да смо ми уз Господа и Он уз нас, па нека буде шта ће бити.

 

Блаженопочивши ПАВЛЕ Српски

 

Како се јеванђелско добро разликује од људског добра?

Људи који не схватају духовне основе живота и онога што се дешава у свету суде о људским делима површно, они делатност човекову деле на очигледно злу, са једне, и на добру и похвалну, са друге стране, само по њеном спољашњем испољавању, користећи се, притом, веома неодређеним и непостојаним – световним мерилима за разликовање добра и зла. Свет, пак, сам у себи нема истину која би му открила праву вредност ствари, јер само један једини закон даје јасно одређење тога шта је грех, а шта је добро. То је јеванђељски закон. Закони овог света понекад, у неким својим аспектима, могу да личе на хришћански закон, али то је само наизглед: они се, уствари, потпуно разликују.

Continue reading

Заплаче ли Цар, заплакаће и Русија

“Велики је грех дићи руку на Божијег помазаника. Злочин према Цару Николају Другом утолико је већи и страшнији, зато што с њим убијени и чланови његове породице, сасвим невина дечица његова. Убиство лежи на души и савести читавог народа. Сви су криви: ко непосредном побуном, ко припремом, ко издајом, ко оправдавањем онога што је учињено или извлачењем користи из тога. Убиство цара – мученика је непосредна последица свега тога.“

Свети Јован Шангајски

Судбина Цара је судбина Русије; ако се буде радовао Цар, радоваће се и Русија; заплаче ли Цар, заплакаће и Русија… Као што човек без главе више није човек, већ смрдиљви леш, тако ће и Русија без цара постати смрдљиви леш.

Свети Анатолије Оптински (Млађи)

Чиста Дјево

48
Чиста Дјево Владичице, непорочна Богородице,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Мати Дјево Господарко, под чијим смо сви окриљем,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Од сила Небеских виша си, од зрака сунца сјајнија,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Радости хорова девојачких, од анђела узвишенија,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Од небеса си сјајнија, од светлости чистија,
Радуј се, Невесто Неневесна!
Од свих сила анђелских Ти си светија,
Радуј се, Невесто Неневесна! Continue reading

О пажењу на себе

Душа сваког вежбања у Господу јесте пажење. Ако човек не пази на себе, онда су сва таква вежбања неплодна, мртва. Ко жели спасење, тај мора да уреди себе тако да може да пази на себе и када је сам и када је окружен људима и заузет пословима, дакле у свим оним ситуацијама у које га, понекад, саме околности увлаче против његове воље. Страх Божији нека претегне на ваги срца над свим осталим осећањима: тада човек лако пази на себе и у келијном тиховању и усред светске буке и вреве.

Разборита умереност у јелу умањује врелину крви и тиме знатно помаже човеку да пази на себе

Continue reading

Слава дуготрпељивости Твојој, Господе

 

Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: “Распни, распни га!” Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо – и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: “Распни га”! И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе!

«Мисли за сваки дан у години», Свети Теофан Затворник

 

 

А ви, сад, решавајте

Како би се могао назвати Стари завет савременим на звањем? То је судски протокол суђења Бога и једног на рода, народа за онда изабранога. Пророци изричито јавља ју како се Господ суди с народом израиљским ( Ис. 3, 13, 14; Мих. 6, 2; Мал. 3, 5). У наше време објављени су тајни протоколи такозваних Сионских мудраца, а то је јеврејски програм како да покоре сав свет. У тим протоколима нема Бога, нема пророчке речи, нема завета, ни светиње небеске; речју нема печата небесног. Отуда је то један празан новинарски документ. Ти модерни протоколи јеврејски износе нешто око стотину страница. Али протоколи суђења између Бога и народа јеврејског, кроз хиљаде година, износе око хиљаду страница. Те старе протоколе, тај Стари завет, сваки од нас чита са два дубока осећања. Прво осећање јесте дивљење Божјој верности и дуготрпљењу; друго пак осећање јесте стид због неверства једног изабраног народа према Господу добротвору своме, због неверства које се само са прељубом може равњати, због пркоса Богу који се само сатанском злобом може објаснити, и због непослушности према Богу која се непослушност никада није могла применити код мазги и друге теглеће стоке према господару и хранитељу своме. Continue reading