Преподобни Теодосије Кијево-Печерски


Од најраније младости избегаваше смех и весеље и предаваше се богомислију и молитви. Због тога је често био бијен од мајке, а нарочито још кад му мајка, једнога дана, смотри железни појас око нага тела, од чега му кошуља беше крвава. Прочитавши једном у Јеванђељу речи Спаситељеве: „Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан“, он напусти дом родитељски и одбеже у Кијевску пештеру преподобном Антонију. Овај га прими и ускоро замонаши. Када га мајка пронађе и почне звати кући, он посаветова мајку, те се и она замонаши у једном женском манастиру. Својим подвигом, кротошћу и добротом Теодосије убрзо превазиђе све монахе и постаде врло мио Антонију, који га постави за игумана манастира. Continue reading

O ХРИШЋАНСКОЈ ВЕРИ

Хришћанска вера се не би могла ни упоређивати с другим религијама, и, строго говорећи, не би ни требало називати је ,,религијом” у паганском смислу ове речи. Јер, она није једна религија међу другим религијама, она је ВЕРА У ХРИСТА И ХРИСТОВО ОТКРИВЕЊЕ. Она је лично, јединствено и потпуно откривење Бога људима ради њиховог просвећења и спасења. Друго откривење од Бога више неће бити дато, и поред Исуса Христа други Месија не може бити очекиван све до краја света.

Шта онда треба да мислимо о неким савременим покушајима да се хришћанска вера изједначи са свим осталим религијама? Continue reading

Припремање за свето Причешће

Господ као Источник живота није само Онај Који оживљује оне који се причешћују, већ и огањ који сажиже недостојне. Ко се достојно причешћује прима живот, док онај ко недостојно приступа светом Причешћу прима смрт. Премда та смрт не наступа на видљив начин, она се невидљиво увек збива у духу и срцу човековом. Continue reading

Колико је важно помињање на Литургији

Колико је важно помињање на Литургији може се видети из следећег случаја: још пре прослављења светога Теодосија Черњиговског (1876. г.) јеромонах (чувени старац Алексеј из Голосјејевског скита Кијево-Печерске Лавре, који је умро 1916. г.), преоблачећи његове мошти, уморан, седе крај моштију. Continue reading

Завистност од неба – промисао Божиjи

– Понекад, старче, имам неку жељу, и Бог ми је испуни, а ја то ни не затражим. Како се то дешава?
– Бог тако устроји. Гледа наше потребе и жеље и, ако је у питању нешто за наше добро, тиме нас дарива. Када је некоме потребна помоћ у нечему, Христос и Богородица помажу. Continue reading

Недеља Светих Отаца Првог Васељенског Сабора

Арије је почео да пориче Божанску природу Сина Божијег и Његову једносуштност са Богом Оцем. И на њега се одмах подигла сва Црква, са свих страна света, једним устима исповедајући да је Господ Исус Христос – Син Божији јединородни, Бог од Бога, рођен, не створен, јединосуштан Оцу. Continue reading

Преподобни Јустин Ћелијски

Сутра у Четвртак 14. Јуна наша света Православна црква обележава празник св. Преподобног Јустина Ћелијког, који је уз св. Николаја Жичког један од најзначајнијих српских светитеља из прошлог века. Авва Јустин је тако често био прогањан од тадашњих комунистичких власти, али је сво време чврсто држао своју Православну веру.

За данас издвајамо следећу мисао авве Јустина о Тајни Спасења:

“Тајна човековог спасења ог греха, смрти и ђавола сва је у вери човековој у свемоћ Спаситеља Христа. Човеку који свесрдно верује у Исуса Христа као Бога и Спаситеља, чудесни Спаситељ на тајанствени начин даје неисказане моћи, моћи која и немогуће чини могућим, тј чини могућим за верујућег оно што је немогуће за неверујућег”

Недеља Жена Мироносница

Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога! А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли. Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена? Не, ту је била љубав која расуђује, која се боји погрешке, будући да се ради о љубави високе вредности и с обзиром на [природу] Онога на кога се односи. Међутим, када су сазнали и опипали, и они су, не језиком као Тома, него срцем исповедали: “Господ мој и Бог мој”. Тада их већ ништа није могло одвојити од Господа. Мироносице и апостоли су обрасци две стране нашег живота: осећања и расуђивања. Без осећања живот није живот; без расуђивања живот је слеп – много се троши а произилази мало здравог плода. Зато треба стећи и једно и друго. Осећање нека иде напред и нека побуђује; расуђивање нека одређује време, место, начин и, уопште, устројство бићa онога што срце наговести да треба остварити. Унутра – срце иде напред, а у пракси – расуђивање. Но, кад осећања постану извежбана у расуђивању о добру и злу, можемо се ослонити и на само срце. Јер, као што из живог дрвета сами од себе иду најпре пупољци, па цветови и плодови, тако и из срца почиње да истиче само добро које се разумно таложило у току живота.

Извор: Св. Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у Години

Велики Петак

Детаљ са Плаштанице из наше Цркве

Распеће Христа Господа и сабор архангела Гаврила! Ново утешно поклапање! Гаврил предсказује рођење Претече; Гаврил благовести Дјеви; он вероватно објављује и радост о рођењу Спаситеља (пастирима); нико други није ни женама јавио о Васкрсењу Христа Господа. На тај начин Гаврил је доносилац и весник сваке радости. И распеће Христово је радост и утеха свих грешника. Грешник који је дошао до осећања своје грешности и сазнања о свеправедности Божијој, нeмa где да се сакрије осим под сенком Крста. Ту он постаје свестан да му нема опроштаја све док сам не стане пред Господа са својим гресима и са сузама због њих. Једино спасење за њега налази се у крсној смрти Господњој. Јер, на Крсту је поцепана обвезница свих грехова. И свако ко то прими са пуном вером, постаје учесник тајне помиловања. Са сазревањем те вере сазрева и увереност у помиловање и, уједно, утеха од осећања ступања у стање помиловања на све векове. Крст је извор радости, јер грешник вером из њега пије утеху помиловања. Тако је он својеврсни архангел који благовести радост.

Извор: Св. Теофан Затворник “Мисли за сваки дан у Години”