Душа сваког вежбања у Господу јесте пажење. Ако човек не пази на себе, онда су сва таква вежбања неплодна, мртва. Ко жели спасење, тај мора да уреди себе тако да може да пази на себе и када је сам и када је окружен људима и заузет пословима, дакле у свим оним ситуацијама у које га, понекад, саме околности увлаче против његове воље. Страх Божији нека претегне на ваги срца над свим осталим осећањима: тада човек лако пази на себе и у келијном тиховању и усред светске буке и вреве.
Разборита умереност у јелу умањује врелину крви и тиме знатно помаже човеку да пази на себе
„И сишавши с њима, стаде на месту равном и много ученика његових; и мноштво народа из cвe Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског. Који дођаше да Га слушају и уа се исцељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти: и исцељаваху се. И caв народ тражаше да Га се дотакне; јер из њега излазаше сила и исцељаваше их cвe. Ион подигнувши очи cвoje на ученике cвoje говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. Блажени сте кад вac људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човечијега. Радујте се у онај дан и играјте, јер Гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови“.
(Беседа на Велики петак, изговорена у
Како би се могао назвати Стари завет савременим на звањем? То је судски протокол суђења Бога и једног на рода, народа за онда изабранога. Пророци изричито јавља ју како се Господ суди с народом израиљским ( Ис. 3, 13, 14; Мих. 6, 2; Мал. 3, 5). У наше време објављени су тајни протоколи такозваних Сионских мудраца, а то је јеврејски програм како да покоре сав свет. У тим протоколима нема Бога, нема пророчке речи, нема завета, ни светиње небеске; речју нема печата небесног. Отуда је то један празан новинарски документ. Ти модерни протоколи јеврејски износе нешто око стотину страница. Али протоколи суђења између Бога и народа јеврејског, кроз хиљаде година, износе око хиљаду страница. Те старе протоколе, тај Стари завет, сваки од нас чита са два дубока осећања. Прво осећање јесте дивљење Божјој верности и дуготрпљењу; друго пак осећање јесте стид због неверства једног изабраног народа према Господу добротвору своме, због неверства које се само са прељубом може равњати, због пркоса Богу који се само сатанском злобом може објаснити, и због непослушности према Богу која се непослушност никада није могла применити код мазги и друге теглеће стоке према господару и хранитељу своме. 
Игуманија схи-монахиња Ефросинија Јеремић, световно име Маријана, рођена је 30. јуна 1928. године у Капетановићима близу Гуче, код Чачка, као шесто од осморо деце побожних родитеља, оца Михајла и мајке Живке, потоње монахиње Лидије.
13. фебруара, у 104.години живота уснуо је у Господу подвижник благочешћа Добре Добрев, који је скупљао милостињу на улицама бугарске престонице и који је постао највећи добротвор катедралног храма светог Александра Невског за целу његову историју. Данас, дан уочи старчеве сахране, молимо читаоце да се помоле за упокојење душе деде Добрија и предлажемо чланак, написан мало пре његовог стогодишњег јубилеја.
У име Оца и Сина и Светога Духа.