Распоред Богослужења за месец Јануар 2011. г.Г.

  • Недеља 2. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Оци), Свети Игњатије Богоносац
  • Четвртак 6. Јануар – Вечерња са освећењем Бадњака и поделом истих верницима у 6 часова навече (Бадње вече)
  • Петак 7. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Рождество Христово – Божић)
  • Субота 8. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Сабор Пресвете Богородице)
  • Недеља 9. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Свети Архиђакон Стефан)
  • Петак 14. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова Година)
  • Недеља 16. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро
  • Уторак 18. Јануар – Света Литургија са освећењем водице у 10 часова ујутро (Крстовдан)
  • Среда 19. Јануар – Света Литургија са освећењем водице у 10 часова ујутро (Богојављење)
  • Четвртак 20. јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан)
  • Недеља 23. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро
  • Четвртак 27. Јануар – Литургија у 10 часова ујутро (Свети Сава)
  • Недеља 30. Јануар ‘ Света Литургија у 10 часова ујутро (Светосавска прослава)

У нашем Светом Храму служи се Света Литургија сваке Недеље и празника (када је празник исписан црвеним словом у календару) са почетком у 10 часова ујутро.

Осим Свете Литургије у нашем Храму се служи вечерње богослужење (Вечерња) сваке Суботе увече са почетком у 6 часова. Ово је и згодна прилика за парохијане који се спремају за Свету Тајну Причешћа да се исповеде и поразговарају са свештеником.

Божићна посланица Његовог Преосвештенства Епископа Канадског г. Георгија

Долазак Ради Радости

“…И Ријеч постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу Јединороднога од Оца, пуног благодати и истине…” (Јн. 1, 14)

Ево радости, ево спасоносног поздрава: Христос се роди!
Бог се роди у тијелу и постаде човјек – да бисмо и ми постали Његова браћа и облагодатили се њиме.
Да ли смо свјесни те истине? Да ли смо свјесни шта тај сверадосни поздрав значи?
Христос Бог силази у свијет и рађа се од Пресвете Дјеве, долази међу нас огријеховљене и смртне. Бог поста човијек – да би човјек по благодати постао бесмртан, вјечан, раван Богу.
У давнини, пророк је рекао: “Што је било, то ће бити, што се чинило, то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем” (Проп. 1,9). Ништа под сунцем не бива ново сем ваплоћења и рођења Сина Божијег (Јован Дамаскин). Ево те новине, ево нечега новог и вјечно освјежавајућег за цјелосну творевину, ево нашег творца који узе тијело, настани се међу нама и поста један од нас.
Савршен Бог постаје савршени човијек, а тиме од палог Адама добијамо новог Адама, од изгубљеног раја – нови рај. Из туге и безнађа рађа се нова нада и општа радост.
Браћо и сестре, у овим смутним и бурним временима, када је човијек заборавио да се радује, ево му прилике да се зарадује дечијом радошћу, јер Богомладенац радост с неба доноси у свијет. Зато се анђели и поздрављају ријечима “Радујте се, јер вам се роди Спас.”
Ево нам прилике да се бар о Божићу зарадујемо вјечном радошћу, да животне одложимо бриге, баш као што пјевамо на Литургији – “Житејскоје отложим попеченије” – јер се Бог оваплотио, постао човјек. Управо ту неизмјерну утјеху, тај свесмисао, изражавамо у Симболу вјере “Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човјек.” Дакле, “ради нас људи и ради нашега спасења” дошао је Онај који изражава најузвишенију реалност нашег постојања – израз вјечности у Њему, тј. у заједници са Њим, у чему се и састоји наше спасење.
Спасење се добија вјером, а “вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих” (Јев. 11, 1). Ми Њему нарочито о Божићу славословимо, јер нам Он дарова живот, јер нам Он даде љубав, и вјеру, и вјечност, и изобиље добра – кроз свесвето Оваплоћење Своје, благовољењем Бога Оца у Духу Светоме.
Христос нас све позива да учествујемо у Тајни Његовог Царства. Он, сладчајши Господ, дошао је да нам дарује радост и опроштај гријехова, да нас обожи. “Он се очовјечио, да би смо се ми обожили; Он се открио у тијелу, да би смо ми примили спознају невидљивога Бога Оца; Он је претрпио увреде од људи да бисмо ми наслиједили бесмртност”(Св. Атанасије Велики).
Христос заиста нас обожује својим очовјечењем, дарује нам живот у изобиљу. Долази ради радости, како каже Достојевски: “Он (Христос) је страшан нама величином својом и висином својом, али је због безграничне милости и љубави своје постао нама сличан и весели се с нама, претвара воду у вино да неби престала радост међу гостима, чека нове госте и непрестано их дозива, досад и на све вијекове”(Браћа Карамазови).
Такву радост доносе Христос нама и остави у Цркви Својој, да се кроз њу спасавамо и живот вјечни задобијамо. Ето нам прилике, браћо и сестре. Радујмо се Господу!
Поздрављам вас све, драги моји епархиоти, клицањем радосним, љубављу Богомладенца и утјехом нашег спасења кроз Сина Божијег: Мир Божији, Христос се Роди! Ваистину се Роди!

Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом,
Епископ канадски Георгије

Св. Јован Кронштатски

Ево нам прилике драга браћо и сестре да се упознамо са великим светитељем Св. Јованом Кронштаским кога данас 2. Јануара празнује Руска Православна Црква.
У нашем храму икона Св. Јована Кронштатског се налази одмах поред улазних врата на десној (мушкој) страни.

Свети Јован Кронштатски је рођен 1829. године у Архангелској губернији на самом северу Русије, од оца Иље и мајке Теодоре. Имајући у виду да је рођен слабашан, родитељи су инсистирали да буде прве ноћи крштен и добија име Јован по светитељу Јовану Рилском. Детињство је провео у напорном раду и сиромаштву. После основне школе у месту рођења, завршава успешно богословију и уписује се на Духовну Академију у Петрограду. Јовану убрзо умире отац и он преузима сву бригу о породици. Иако размишља о монаштву он по завршетку студија, са благословом мајке, ступа у брак са Јелисаветом, ћерком кронштатског проте и постаје свештеник у цркви св. апостола Андреја у Кронштату.
Јован у браку са супругом живи потпуно девствено. Радећи много од самог почетка своје узвишене и тешке службе постаје раднички свештеник, сиротињски пастир, отац бедних и жедних, лекар болних, спаситељ грешних.

Истрајно овако проводи 53 године службе Богу и повереним му душама, служећи св. Литургију свакога дана. Јован је предавао веронауку у школи 32 године, изградио дом трудољубља у Петрограду за гладне и сироте, дом од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.

Овај свети чудотворац се Богу представио 20.12.1908. год. док је као свети канонизован 1964. год. и слави се 19 Октобра и 20. Децембра по старом календару.
Многа његова писана дела су до сада објављена, а једна од познатијих је “Мисли о Молитви“.
Документарни филм о животу Св. Јована Кронштатског са српским преводом можете погледати на овде

Преподобна Ангелина и свети Јован деспот

Ћерка кнеза албанскога Ђорђа Скендербега и жена Стефана, деспота српског, сина Ђурђевог. Трпела изгнанство са својим мужем и делила с њим сваку горчину живота како у Србији тако и у Албанији и Италији. Васпитала своје синове, Максима и Јована, у правом хришћанском духу. По смрти свога мужа замонашила се и предала сва молитви, делима милосрђа и зидању и оправљању светих храмова. Верна супруга, изврсна мајка и савршена хришћанка, она је у истини заслужила назив “Мајка Ангелина”, како је народ и сада назива. Чудотворне мошти њене почивају са моштима њеног праведног мужа Стефана и посвећених синова, Максима и Јована, у манастиру Крушедолу (уколико нису од Турака уништене). Упокојила се почетком XVI века и прешла у царство бесмртно (в. 30. јул).

Св. Николај мирилкијски чудотворац

Свим нашим парохијанима и свим србима који славе своју крсну славу св. Николаја Мирилкијског чудотворца желимо срећну славу. Житије овог великог светитеља поштованог широм хришћанског света можете прочитати у Прологу или на spc.rs. Интересантно је напоменути да се мошти св. Николаја Мирилкијског Чудотворца налазе у Римокатоличкој цркви у италијанског граду Барију. У Барију се такође налази Руска Православна Црква св. Николе која је саграђена почетком 20-ог века за потребе руских верника који су долазили да се поклоне моштима св. Николе. Црква је касније била предата граду Барију, а поново је обновљена прошле године када је руски председник Медведев симболично преузео кључеве од градских власти. На лепој галерији слика са pravoslavie.ru можемо видети део атмосфере из Барија.

Борите се да уђете на уска врата

Из мисли Св. теофана Затворника за данас читамо:

Борите се да уђете на уска врата (Лк.13,24). Уска врата означавају живот у коме се не попушта својој вољи, својим жељама и угађању себи. Широка, пак, врата значе живот по свим покретима и стремљењима страсног срца, без и најмањег уздржања. На тај начин, врата у Царство јесу самостешњивање. Стешњуј себе у свему, па ће изгледати као да гураш и упиреш о врата како би их отворио и провукао се кроз њих. Како, међутим, и чиме себе стешњавати? Заповестима Божијим које су супротне страсним покретима срца. Када почињеш да се гневиш на некога, сети се Господње заповести: Не гневите се, и стесни своје срце. Када се јаве блудне мисли, сети се забране да се жена погледа са жељом, и притесни своју похоту. Када ти дође да некога осудиш, сети се речи Господње да је небески Судија неумољив према онима који осуђују, и притесни своју надменост. Тако поступај у односу на сваки порочан покрет у срцу. Сабери против сваког од њих изреке из Божанског Писма и држи их у сећању. Чим из срца изиђе било каква рђава жеља, посегни за изреком која јој је супротна и вежи је. Или, унапред вежи све своје жеље и помисли Божанственим речима и ходи у њима. Тада ћеш бити као окован. Међутим, у тим оковима се налази слобода или слободни пут у Царство Божије.

Св.Теофан затворник: О бригама овог живота

Св. Теофан затворник нам даје одличну поуку у ово време поста:

Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан овај не наиђе на вас изненада (Лк.21,34). Дан овај, тј. последњи дан света или свакога од нас, долази као лопов и хвата као замка. Због тога Господ и налаже: Бдите, дакле, у свако време молећи се (Лк.21,36). Будући да су ситост и многобрижљивост први непријатељи молитве, унапред је указано да себи не допуштамо да отежамо једењем, пијењем и “житејским” бригама. Онај ко је појео, попио и развеселио се – предаје се спавању. Пошто се наспава, он се опет враћа на исто. Зар је таквом до бдења? Зар је до молитве ономе ко је дан и ноћ заузет једино оним “житејским”? “Па реци шта треба да се ради? Без хране се не може: она се мора прибавити – па ето и брига”. Да, Господ није рекао: “Не ради, не једи, не пиј”, него: “Да не отежају срца ваша свим тим”. Рукама ради, а срце држи слободним. Ако једеш – једи, али се не преоптерећуј храном. И вино попи, када је потребно, но не допуштај да се помуте глава и срце. Раздели своје спољашње од унутрашњег, и последње учини главним делом свог живота, а прво само додатком. У унутрашњем буди пажњом и срцем, а у спољашњем само телом, рукама, ногама и очима: Бдите у свако време молећи се, да се удостојите без страха стати пред Сином Човечијим (Лк.21,36). Да бисте се тога удостојили, потребно је још овде, у овом животу, утврдити се пред Господом. За то, пак, постоји само једно средство – бодра молитва у срцу која се врши умом. За онога ко се тако постави, Дан онај неће наићи изненада.