„Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах“ (Тим.2. глава 4. 7).

Субота 26. и недеља 27. април биће датуми златним словима уписани у историјским књигама мале али сложне Црквене заједнице у Калгарију. Тих дана остварен је дуго сањани сан о изградњи новога храма.

У суботу навече, са благословом Епископа Геогрија а у присуству Руског Епископа Јова и Украјинског Илариона из Едмонтона, као и многобројног свештенства из целе Канаде и Америке одслужена је Вечерња Служба испред иконостаса. Након Вечерње Службе уприличен је и банкет у свечано уређеној сали на ком је присуствовало преко пет стотина званица.Банкету је присуствовао и кум манастира Милтона г.Жељко Чолаковић, добитник ордена Св.Саве, који је овом приликом допутовао из далеког Торонта у делегацији са нашим Епископом.

У недељу ујутро испред велелепног храма одабрани су кумови Марјан и Стојанка Аћимовић. Они су овом приликом приложили $50,000.00 у грађевински фонд цркве. Освећењем храма и Светом Архијерејском Литургиом началствовао је Владика Георгије уз саслуживање двојице поменутих епископа, шеснаест свештеника и три ђакона. У часну трпезу Владика је положио честицу моштију Светога кнеза Лазара. Иако храм може да прими преко пет стотина верника, био је премали за све оне који су желели да узму учешћа у овом богоугодном догађају. Након Свете Литургије Преосвећени Владика Георгије поделио је шест ордена Светог Краља Милутина које је за ову прилику одобрио Свети Архијерејски Синод парохијанима посебно заслужним за изградњу, као и Грамате Великих Добротвора, Добротвора и Утемељивача новосаграђеног храма. Пароха протојереја Обрада Филиповића Владика је одликовао правом ношења напрсног крста и звањем протојереја ставрофора.

У својој надахнутој беседи Владика Георгије је између осталог подсетио све присутне да, иако је Храм велелепан, имање раскошно и уређено како ваља, најлепши украс Храма јесу управо верници који су га својим присуством испунили. „Изградили сте Храм, сада наставите себе духовно да надограђујете и долазећи на Света Богослужења душе своје спасавате“ рекао је Преосвећени.

На банкету који је након Богослужења уприличен између осталих прусуствовали су отправник послова Амбасаде Србије из Отаве као и четири министра владе Провинције Алберте. Иницијативу коју је Црквеношколска Општина покренула да улицу са које се улази на имање преименује у улицу Николе Тесле подржали су сви министри и обећали своју помоћ.

У наставку дана присутни су могли да чују више говорника и да уживају у Културно Уметничком програму.

Растајући се са гостима верни народ наше парохије остао је ојачан у вери, окрепљен љубављу и жртвом епископа и свештенства и утврђен на путу Светога Симеона Мироточивога. Нека би Господ Бог подарио да наш храм буде сведок нашега времена и лађа за спасење душа долазећих генерација кроз векове који предстоје. Амин.

Протојереј-ставрофор Обрад Филиповић

Беседа протојереја-ставрофора Обрада Филиповића на освећењу храма

Драги Владико Георгије, Ваша Преосвештенства, часни оци, драга браћо и сестре,

„Ево дана који је створио Господ, радујмо се и веселимо се у њему!“ Ово су речи псалмопевца Давида које на најлепши начин описују осећање свих нас окупљених у нашој Црквеној заједници, уједињених у изградњи Храма и радосних у освећењу његовом.

Дозволите ми најпре да заблагодарим Господу Богу Свевишњеме који нас изаслане по свету окупља у у својој Светој Црвки Православној. Нека је слава и благодарност Светом Симеону Мироточивом, оцу рода Српскога и зачетнику светородне лозе Немањића, покровитељу нашега Храма!

После много труда и рада, препрека и тегоба, али и много љубави и вере дошли смо и до дана освећења велелепног Храма нашега. Како Апостол Павле каже „Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах“ (Тим.2. глава4. 7).

Обзиром да ће бити доста приче о историји и прошлим успесима ја ћу покушати да у неколико речи опишем начин на који смо стигли до овога дана и изградили храм да се у њем поје Литургија овог света као и онога.

Верујем, а време ће показати, да смо у овом делу поставили неке нове стандарде и показали начин како љубав кроз веру делује. Наш храм је показатељ образа нашега, градећи Храм ми у ствари себе изграђујемо.

У почетку је можда мањи број људи узео учешће у раду, али како је време одмицало, Храм се својом лепотом почео указивати тако су и људи приступали. Много је примера како је лепота Храма и љубав која међу нама влада ганула чак и оне који до сада нису били део Цркве Божије. Недавно ми је један човек, кога ја не познајем лично, написао писмо речима: „Оче Обраде, ја нисам верник и у Цркву не долазим али када сам пре неколико дана случајно наишао поред имања и видео шта се доле саградило био сам ганут. Одличио сам да пошаљем $1.500.00 и молим вас да моје име не објављујете“. Ето, Господ се љубављу својом косне сваког од нас, на нама је да ту љубав осетимо, прихватимо и у срцу своме гајимо и негујемо.

Иако смо можда били у доброј финансијској ситуацији желели смо да изградњу овога Храма обележи управо наш рад, да на својим плећима осетимо терет изградње и да тај крст понесемо благодарећи Богу. Не могу а да не напоменем да смо успели да остваримо скоро 90 радних акција на којима је било од 15 до 40 волонтера. На свакој акцији је био припремљен ручак од стране КСС, како један човек примети као да смо на славу дошли! Радом наших благочестивих парохијана уштедели смо на стотине хиљада долара. Истаћи ћу неке од тих послова: Преузимањем на себе одговорности генералног извеђача радова уштеђено је 200,000. На припреми за бетон и бетонирању преко 100.000 На молерским радовима преко 50,000. На подовима око 30,000. На поклоњеном материјалу и Црквеном намештају преко 100,000. На куповинама и продајама Црквених имања скоро 100,000. На осталим радовима у оквиру радних акција око 200,000. Дакле све скупа око 800,000 долара! Новчаних прилога је до сада било преко 600,000. На крају да напоменем да је кредит који имамо око 600,000. Надам се да ћемо се и тога, вашом помоћу, брзо ослободити и посветити фрескописању Храма и следећим грађевинским пројектима!

Не могу данас а да не изразим своју најдубљу захвалност свима који су на било који начин узеели учешћа у овом пре свега Богоугодном делу истичући посебно волонтере који су успели да остваре око 8000 волонтерских радних сати. Хвала свим организацијама у нашој скромној заједници а понаособ и изнад свих нашем благочестивом Колу Српских Сестара. Оне су најчвршћи крајугаони стуб на коме се великим делом ослања наша Црквено Школска Општина а са њом сви ми заједно.

Иако сам мислио да никог поименице не издвајам ипак морам. Најпре свакако захвалност нашем вољеном Епископу Владики Георгију који нас је током радова посећивао, саветовао и својом Архијерејском десницом водио у току радова. Подсетићу све вас да је под његовим надзором и његовом бригом у Канади саграђено 20 нових Храмова у последњих 30 година. Желим да истакнем као пример за углед и подржавање још две особе из наше заједнице. Једно је сестра Драгана Поповић која је као вишегодишња председница КСС љубављу жена мироносица свима нама показала како се ревнује за Храм Божији и како се кроз жртву показује љубав која кроз веру делује! Друго је човек за којега слободно могу рећи подиже Господ у време ово да руководећи радовима прослави Бога. Непроспаване ноћи, запостављене обавезе личне и породичне, смерно трпљење и љубав су само део од онога што је у последњих неколико година прошао наш председник Братољуб Благојевић. Од Бога му хвала и награда.

На крају желим лично да се захвалим својој супрузи Миланки и дечици Кристини, Теодору и Катарини. Њих сам и ја много запоставио током свих ових радова, хвала им на разумевању и жртви. Они су моја највећа снага и инспирација, они ме подигну када паднем, они ме окрепе када сам уморан, они са мном деле тежину свештеничког крста!

И још да вас подсетим да је сутра круна свега овога. Окупимо се сви испред нашега Храма у 9 часова да дочекамо Архијереје, да одаберемо кума, да узмемо учешћа у освећењу и да се по речима цара Давида радујемо и веселимо у томе дану! Нека нам је свима на здравље и спасење душа наших а на корист покољења која долазе. Амин!