Последњих година били смо сведоци и учесници великих догађаја у нашој заједници у Калгарију. Куповина земљишта, изградња Храма, уређење комплетне околине Цркве… Верујемо да се свако од вас поноси оним што је учињено. Предстоји нам у догледно време, ако Бог да, фрескописање Храма и изградња нове зграде јужно од паркинга. Врста и намена ове зграде зависиће од одлуке свих вас на ванредној скупштини која ће бити одржана овим поводом као и од финансијских могућности Цркве. Continue reading →
Рано јутрос, у Клиничко болничком центру у Београду, уснула је у Господу схимонахиња Теодора, игуманија манастира Успења Пресвете Богородице у Грачаници. Заупокојену Литургију служиће Његово преосвештенство, Епископ рашко-призренски г. Теодосије у суботу, 11. марта, са почетком у 9 часова, а у наставку ће бити служено опело.
Биографија
Схиигуманија Теодора (световно Милана) Жарковић рођена је 4. маја 1940. године у селу Ракља код Александровца Жупског, у побожној фамилији која је дала деветоро монаха и монахиња. У кући је васпитавана и учена у духу Православља од благочестивих родитеља Световида и Славке (Филиповић) као четврто дете од укупно шесторо деце.
Од малена је показивала наклоност ка духовном животу, те у својој дванаестој години, уз очев благослов, одлази од куће у манастир Мрзеница где је са љубављу и наклоношћу примају старије руске монахиње. У манастиру Мрзеница остаје кратко време где, иако још увек дете, пролази кроз разна послушања. Недуго затим прелази у манастир Руденица где се као искушеница налази и њена сестра од тетке.
Православни верници Кијева изашли су у недељу да се помоле и покажу љубав и подршку светом Православљу
Хиљаде људи испунило је Свето-Успенско-Кијевопечерску лавру у недељу Светог Григорија Паламе, када се прослављају и сви светитељи Лавре, молитвено пратећи свог вољеног архијереја Његово Блаженство Митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија.
Благословени сабор догодио се само два дана након што се сазнало да држава намерава да до краја месеца потпуно протера свето Православље из Лавре. Црква је крајем прошле године већ избачена из саборних храмова Горње лавре и од тада богослужења врши у црквама Доње лавре. Оба дела манастира су била под државном контролом још од совјетских времена.
Прослава је почела Свеноћним бденијем у суботу увече у цркви Светог Агапита у Доњој лаври. Следећег јутра, Митрополит Онуфрије је са још 29 архијереја началствовао Светом Литургијом у Цркви Светог Крста.
Првобитно је било планирано да се служба одржи напољу на тргу испред цркве како би се боље примиле хиљаде ходочасника који су се очекивали, али је због лошег времена служба одржана унутра. Ипак, православни кијевски верници испунили су територију Лавре, суочивши се са стихијом.
Видео испод приказује хиљаде верника како заједно певају Никејски Символ вере на тргу испред цркве:
После читања светог Јеванђеља, Његово Блаженство се обратио верном народу архипастирском беседом у којој се осврнуо на зловољу државе према Цркви и братству Лавре:
“Данас, драга браћо и сестре, надвили су се облаци над овим светим манастиром…
Беседа на светој Литургији у недељу прву поста недељу Православља, у цркви Светих царева Константина и Јелене
„Сутрадан хтеде Исус изаћи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеју Закону и Пророци: Исуса, cuнa Jocuфова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро?Рече му Филип: Дођи и види! А Исус виде Натанаила где долази к њему и рече за. њега: Eвo правог Израиљца у коме нема лукавства. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус u рече му: Пре него те позва Филип, видех те, кад беше под смоквом. Одговори Натанаило и рече му: Paвu, ти си Син. Божији, ти си цар Израиљев. Одговори Исус u рече му: Зато што ти казах да те видех под смоквом, верујеш? Видећеш више од овога. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега“.
(Јован 1, 43-51; Зач. 5)
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас прослављамо, браћо и сестре, прву недељу светог и Великог Часног Поста која се назива недеља Православља, јер је у IX веку, 852. године када је православље надвладало иконоборство, одређено да ова недеља буде прослава управо тога славља, православља.
И ми, богоносни и свети родоначелниче наш, несравњено грешнији од светог сина твог – Првовенчаног краља српског, сва осећања своја, све мисли своје, све душе своје, сва срца своја, све савести своје, покајнички простиремо пред свете ноге твоје, и ниневљански вапијемо: молећи се, моли се непрестано за нас, да нас светим молитвама твојим свеблаги Господ милостиво изведе из пакла наших самољубља и безакоња и уведе у рај Својих вечних божанских истина и лучезариих светиња. Амин! амин! амин!
Говорећи о постепеном ширењу и слављењу Божића, св. Јован Златоуст вели: „Прекрасне и благородне воћке када се посаде у земљу, ускоро достижу велику висину и бивају отежане плодом; тако и овај дан.“ Тако и дан Сретења Господња. Од почетка се тај дан спомињао међу хришћанима, но торжествено празновање почело је од времена великог цара Јустинијана. У време овога цара удари велики помор у народ у Цариграду и околини тако да је дневно умирало по пет хиљада и више људи. У то исто време догодио се и страшни земљотрес у Антиохији. Видећи немоћ људских средстава, да се те беде отклоне, цар у договору с патријархом нареди пост и молитву по целом царству; а на сам дан Сретења уреде се велике литије кроз градове и села. Да би се Господ смиловао народу Своме. И Господ се заиста смилује, те помор и земљотрес наједанпут престану. То се догодило 544. године. Тим поводом и од тога времена Сретење се почело празновати као велики празник Господњи. Дрво се временом разрасло и почело доносити обилне плодове.
Охридски пролог, 2 фебруар по јулијанском календару
Одсуство зависти код светитеља јесте једнако поражавајућа и дивна појава. Не само да светитељи нису дозвољавали да завист заплени њихово срце, него су се свим силама трудили да другове своје узвисе а себе умање. Када је једном св. Иларион Палестински посетио св. Антонија у Мисиру, св. Антоније узвикне: „Добро дошао, Даницо звездо јутарња!“ На што св. Иларион одговори: „Здраво да си и ти, светли стубе, што подржаваш васиону!“ Кад су св. Макарија хвалили као монаха, одговори светитељ: „Опростите, братије, ја нисам монах, али сам видео монахе!“ Кад су неки говорили св. Сисоју да је он достигао св. Антонија у савршенству, одговори Сисоје: „Кад бих ја имао само једну мисао Антонијеву, ја бих био сав као огањ!“
Охридски пролог, 28. јануар по јулијанском календару
Љубав Божја према нашем грешном роду људском особито се показује у томе што Премудрост Божја у сваком роду и нараштају налази међу нама недостојнима достојне служитеље и пријатеље своје: Пророке, Апостоле, Светитеље, Исповеднике и Мученике, и кроз њих брани и очувава веру Еванђелску и Православну, ту једину животворну и спасоносну Истину Божју, којом се род људски може спасавати; и стварно се спасава у сваком времену и нараштају. О томе нам говори премудри Соломон овако: „Премудрост Божја све обнавља и прелазећи из нараштаја у нараштај у свете душе, она припрема пријатеље Божје и пророке. Јер Бог никога не љуби тако, као онога који живи с премудрошћу“ (Прем. Сол. 7, 27-28). Таквих пријатеља Божјих, кроз које нас Бог поучава и спасава у тешка времена, испуњена је сва историја народа Божјег од Аврама и Мојсија до светих Апостола и светих Отаца, и до данас. Свети Григорије Ниски, у похвалном слову своме брату св. Василију Великом, том изабраном од Премудрости пријатељу Божјем и спасиоцу Православне Цркве у тешким временима у којима је живео, говори такође о томе овако: „Бог, који све и сва зна још пре постанка њихова, као што вели пророк (Дан. 13,42), и предухитрује злобу ђавољу која се протеже заједно са људским нараштајима. Он сам припрема и даје и одговарајућег способног лекара за зло и болести сваког нараштаја; да не би, због недостатка исцелитеља и исправитеља, болест код људи остала неисцељена, и тако потпуно овладала родом људским“. Такав управо богомудри и богодани лекар и спасилац народа и Цркве Православне у новија времена ове тешке историје беше и светитељ и пријатељ Божји-Марко Митрополит Ефески, кога зато с правом његов брат Јован Евгеник назива „новим Василијем Великим“ и „Новим Богословом“. Овај његов брат Јаван, који беше ђакон Велике Цркве Св. Софије у Цариграду ,написа службу и житије овога Светог Марка, које ћемо ми овде даље изложити[1].
Налазимо се на гробу нашег духовног оца, учитеља и просветитеља, Светог Саве, у месту где је Он завршио свој земаљски живот и ушао у непролазно Царство Божије. У светој Цркви православној празновање кога било од Светих је дан његовог рођења за небо и уласка у блажени живот царства Небескога. Само трију личности Црква Православна празнује у дане њиховог рођења по телу – Рождество Господа Исуса – Божић, Рождество Његове Преблажене Матере, Свете Богородице, Марије, и највећег међу рођеним од жене, Светог Јована Крститеља.
Какав је за нас духовни доживљај долазак у град Трново, у цркву Светих 40 мученика на гроб Светог Саве. Пред нашим духовним очима искрсава цео његов живот, рођење у граду Расу и крштење у цркви Светих апостола Петра и Павла, његов младићки живот, постављење за кнеза у Захумљу, па бекство у Свету Гору већ замонашеног му оца Симеона, негдашњег великог жупана Стевана Немање, подизање манастира Хиландара и упокојење у њему Светог Симеона, преношење његових моштију из Хиландара у манастир Студеницу, његовог измирења браће, Стевана и Вукана, па добијање аутокефалности Српске цркве, постављање за првог архиепископа, и труд око њеног уређења, путовање у Свету земљу у служби мира међу црквама, признања источних патријаршија за обнову бугарске Патријаршије, његове журбе да успехом у тој ствари обрадује бугарску цркву и народ, његова смрт и сахрана овде у братској православној земљи.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог Јевстатија Превлачког, архиепископа српског Свету службу Божију у манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта.
Прије Литургије у чин расе и камилавке замонашио је послушницу Фотинију, давши јој име Меланија по преподобној Меланији старијој.
У архипастирсом слову Митрополит црногорско-приморски је рекао да се цијело вријеме од Божића до Богојављења се рачуна као благословено вријеме.
“Наравно, цијело вријеме је благословено, али ови дани се поштују као свети дани, дани великих празника, дани посвећени молитви и духовним свечаностима. Прославули смо прије неки дан Обрезање Христово сјећајући се и старог обрезања и обрезања које је над Богомладенцем Христом извршенио и тако добило своју пуноћу. Оно је дато од Бога, али као привремено да би се обрезивањем тијела људи почели борити против грешних тјелесних порива и на такав начин се полако почели окретати од тјелеснога према духовном”, казао је он.
