Апел

Драги парохијани помаже Бог,

Последњих година били смо сведоци и учесници великих догађаја у нашој заједници у Калгарију. Куповина земљишта, изградња Храма, уређење комплетне околине Цркве… Верујемо да се свако од вас поноси оним што је учињено. Предстоји нам у догледно време, ако Бог да, фрескописање Храма и изградња нове зграде јужно од паркинга. Врста и намена ове зграде зависиће од одлуке свих вас на ванредној скупштини која ће бити одржана овим поводом као и од финансијских могућности Цркве. Continue reading

КРАТКЕ ПОУКЕ СВЕТИХ

Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)
 
Братија
Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)
 
Знања
Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички)

Границе
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)
 
Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)
 
Вера – темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)

Шта је патријарх Павле поручио у Книну уочи „Олује”

Патријарх Павле је у центру Книна, пред неколико стотина окупљених Книњана (више их није ни могло бити због ратног окружења), надјачавајући гласом јеку топовских плотуна с динарских висова поручио:

„… Ви сте, браћо моја и сестре, овде не од јуче. Нисмо уљези, нисмо окупатори, него смо кроз векове овде живели до дана данашњег, да данас представљамо народ српски и веру православну, да чувајући своје домове, своје гробове и своје светиње останемо своји на своме, за истину, правду и слободу златну. Није лако на овоме свету. Није лако ни непријатељима нашим. И кад би знали шта раде, били би спремни да прекину крвопролиће, да се на миран, људски и достојанствен начин расправља о питањима која су била међу људима и која ће увек да постоје…

Continue reading

Шта је неопходно да се одоли савременим искушењима? Која врлина је најважнија?

Отац Данил (Сисојев): Поверење у Бога – јесте најважније. Ако не верујемо Богу, наша молитва ће се претворити у мучно правило. Духовник ће се претворити у психоаналитичара. Сва остала дела ће постати само празна одрађивања. Неопходно је лично поверење у Бога. Треба памтити да смо ми под Богом и да је Бог са нама. Бог на заиста држи у рукама Својим. И нико нас од Њега неће одвоојити; како говори Апостол Павле: ко ће нас одвојити од љубави Божије у Христу Исусу? Заиста, ако смо са Богом све остале врлине ће се изградити.

Молитва ће постати општење са Богом, Који је са нама.

Послушање ће постати умеће да се чује Његова света реч, коју ћемо чути у буци овога света.

Послушање духовнику ће постати умеће да се у дњему види жива икона Христова и гледање Господа кроз њега. Духовник је онај ко води ка Богу, а не стоји сам и смирава. То исто је и смирење. Али смирење није да сам ја човек лош, глуп, ништа не схватам, већ умеће да схватим да без Бога ништа не можеш, а да са Богом можеш веома много. Узгред, смирење има и другу страну – смелост када човек постаје свестан, какве таланте му је Бог дао, за које ће потом дати одговор. Кротост ће истовремено бити повезана са храброшћу, јер је кротост без Бога – кукавичлук, а са Богом – храброст. И тако у свему. Зато треба ходати пред Богом. У све дане. И у савремена и у древна времена – увек.

Интервју „Господе отвори уста моја и она ће казивату хвалу твоју“ (пс. 50:17) за Светосавље.орг

Преподобни Антоније Печерски

Основатељ и отац монаштва у Русији. Рођен у малом месту Љубечублизу Чернигова, и рано оставио своју домовину и отишао у св. Гору, где се замонашио и подвизавао у манастиру Есфигмену. Према неком небесном јављању игуман га упути у Русију, да тамо ствара монаштво. Он изабра једну пештеру код Кијева. Када се око њега сабраше желатељи монашког живота, тада им он постави за игумана Теодосија, а он остаупештери као безмолвник. Божјим благословом манастир се разрасте и постаде матицом монаштва руског.

Преподобни Антоније Печерски је имао велика искушења, без којих и нема спасења. Знао је овај мудри човека како да изађе на крај са свим злим и непријатељски настројеним људима. Било је их је много, а нарочито оних који су својом злобом и оговарањем покушавали да науде овом храбром војнику Христовом. Антоније их је побеђивао својом кротошћу, смирењем и молитвом. И злобни људи и демони нису могли да му науде и нашкоде, јер Бог чува своје верно чадо. Иамо је велике дарове, а нарочито дар прозорљивости и исцелења свих болести и недуга.

Молитвама преподобног оца Антонија кијево-печерског, Господе Исусе Хрсите, спаси нас!

Рајски житељи

Данас, када славимо Свете Безсребрнике, бесплатне лекаре, Козму и Дамјана – ко су они? Рајски људи, рајски житељи још на земљи. Победили су сваки грех још на земљи, сваку страст, срце њихово пуно небеског миља, пуно вере, љубави, еванђељске молитве, пуно поста, пуно милостиње. Ето рајских житеља, ето људи који су још на земљи стекли рај, јер су стекли Јединог Истинитог Господа Христа, Његово Свето Еванђеље, и живе њиме и по њему.

А колико је Светитеља Божијих на овоме свету? Црква Христова слави сваки дан или једног или двојицу или стотине Светитеља Божијих. Све су то рајски житељи, сви нас они помажу и показују нам пут – пут добра који води у Рај, и помажу нас на таквим путевим. Зато су они око нас, зато ми славимо данас Свете Лекаре, бесплатне лекаре, који су достојни да нас излече, и мене и тебе, од свих наших болести. Не реци: ја нисам болестан. Болестан си! Ако имаш неки грех у души, то је већ болест. Сваки грех је болест, свака страст је болест; среброљубље – каква болест! самртничка болест, убија душу заувек; блуд, прељуба, крађа, ако се не покајеш – страшне болести. Потребни су ти лекари Свети Козма и Дамјан, и мени и теби и свакоме од нас. Од тих разних духовних смрти, о, колико је пута душа, и моја и твоја, умрла у разним гресима.

Continue reading

Планина је већа од мравињака

Планина је већа од мравињака, Божија сила већа је од човечије силе. То свак признаје на ведроме дану.
Али кад човечији табани и коњске копите дигну прашину на друму, многи заслепе, па у страху признају човечију силу изнад Божије силе. Планину изгубе из вида па се спотакну у мравињак. И још поклоне се мравињаку.
То се догодило и са Србима, који се потурчише после Косовске битке.
Пре њих изневерише крст многи Бугари, Грци и Јелини, и уврстише се у Муратову војску на Косову под полумесецом против српског крсташа барјака.
Али Лазар, најславнији човек под тим именом у историји света, не спотаче се о мравињак турске силе и не изгуби из вида планину Божје силе, него се одлучи да са својим народом прими од људи све ударце да би од Бога примио све награде.

Владика Николај Велимировић
ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА

Чудотворне иконе Мајке Божије: Достојно јест

На Светој Гори Атонској, у Карејском манастиру, који је 335. године основао Константин Велики, налази се ова чудотворна икона у саборном храму манастира, у олтару на горњем месту; посебно се поштује због догађаја који су се поводом ње збили.

Прославља се 24. јуна.

 Чуда

Један старац, свештеник живео је отшелнички са својим послушником недалеко од Кареје. Ретко су остављали своју келију, осим услед преке потребе. Деси се да старац оде да служи свеноћно бденије уочи недеље у Карејској цркви. Његов ученик остаде да чува келију добивши наредбу од старца да службу врши у келији. Када је наступила ноћ, чуо је куцање на вратимa; отворивши видео је непознатог монаха, кога је љубазно примио. У време савршавања свеноћне службе, обојица су почели молитвено пјеније. Када је дошло време да се велича Пресвета Богородица, обојица су стали пред њену икону и почели појати древну песму Светог Козме, епископа мајумског: Честњејшују херувим и славњејшују Серафим…  и остало до краја… Но прекрасни гост рече: Код нас, тако не величају Божију Матер, ми певамо прво: Заиста је достојно да блаженом зовемо Тебе Богородицу, увек блажену и непорочну и Матер Бога нашега и после тој песми додајемо: Чеснија си од херувима и славнија од серафима… 

Continue reading

На благ начин унесимо Христа у свој ум изговарајући молитву Исусову

Умну молитву врши само онај ко је задобио благодат Божију. Њу не треба вршити уз размишљање ове врсте: “Хајде да је научим, да је освојим, да је достигнем”, јер нас то може одвести у егоизам и гордост. Потребно је искуство, духовна чежња, али не мање и разборитост, пажња и трезвеност, да би молитва била чиста и богоугодна. Довољна је једна помисао: “Узнапредовао сам”, па да све пропадне. Што да се гордимо? Немамо ништа што је наше. Ово су осетљиве ствари.

Молите се, но при том не уобличавајте у свом уму слике. Не замишљајте Христа! Свети Оци су наглашавали како молитва треба да буде без икаквих слика. Стварањем слике, уз помоћ уобразиље, ступа се на клизав терен јер се отвара могућност да се у слику убаци неки други призор. Могуће је, такође, да се умеша нечастиви, па да изгубимо благодат.

Молитву треба да вршимо у себи умом, а не уснама, да се не би стварала расејаност и да ум не би лутао тамо-овамо. На благ начин треба да поставимо Христа у свој ум, изговарајући мирно и неусиљено: “Господе Исусе Христе, помилуј ме”. Не мисли ни на шта осим на речи: “Господе Исусе Христе, помилуј ме”, ништа друго, ништа; спокојно, отворених очију, како не бисте пали у опасност од фантазија и заблуда. Са пажњом и преданошћу обраћајте се Христу. Изговарајте молитву благо, лагано, неусиљено. При том је не изговарајте непрестано, него када сте за њу расположени и кад у вама влада атмосфера умиљења, која је дар божанске благодати. Без благодати подвргаваш себе аутохипнози, а можеш и да доспеш до виђења лажних светлости, до прелести, односно самообмане и душевне поремећености.

Continue reading

Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Педесетницу

У име Оца и Сина и Светога Духа! Да није данашњега Дана, браћо и сестре, хришћанства не би било, Светих Апостола не би било, Светих Мученика не би било, Светих Исповедника, Праведника, Пустињака не би било. Да није данашњег Дана ни вас не би било! Да није данашњег Славног и Великог Дана – Цркве Христове у свету не би било. Овај свет би био и остао поприште смрти, тамница греха, пакао. Човек – човек би престао бити човек и извитоперио би се у ко зна какво чудовиште.

Данашњи Велики Свети Празник, данашњи Велики Свети Догађај: Силазак Духа Светог на Апостоле и прве ученике Христове, дао је биће Цркви Христовој. Данас је рођендан Цркве Христове. Данас се родила Црква Силаском Духа Светога на Свете Апостоле. Господ је био у свету у телу, проповедао, чинио чудеса, пострадао, васкрсао и узнео се на Небо. А гле, Његови ученици беже плашећи се од Јевреја, крију се. Шта је, где је Његова сила, где је Његово обећање: Дајем вам власт да стајете на змије и на шкорпије и на сваку силу вражју? (Лк. 10, 19). Они беже, крију се, бегунци, страшљивци… Куда ћете?

Continue reading