Апел

Драги парохијани помаже Бог,

Последњих година били смо сведоци и учесници великих догађаја у нашој заједници у Калгарију. Куповина земљишта, изградња Храма, уређење комплетне околине Цркве… Верујемо да се свако од вас поноси оним што је учињено. Предстоји нам у догледно време, ако Бог да, фрескописање Храма и изградња нове зграде јужно од паркинга. Врста и намена ове зграде зависиће од одлуке свих вас на ванредној скупштини која ће бити одржана овим поводом као и од финансијских могућности Цркве. Continue reading

Када нема спаса ниоткуда Она притиче, Она долази, Она тјеши

Икона Пресвета Богородица Филермоса*

На сваки догађај из Богородичиног живота, на све што је Она чинила, на Њену свету службу, гледамо, како је казао Владика Јоаникије, кроз Господа Исуса Христа, кроз чудесно зачеће силом Духа Светога, које се догодило када је Она зачела по Божијем промислу у својој дјевичанској утроби Спаситеља свијета – пренепорочно по дејству силе Божје, по дејству Духа Светога:

“Због Спаситеља кога је Она одњихала у својој Пресветој утроби, ми прослављамо Пресвету Дјеву као узвишенију од анђела и арханђела, од херувима и серафима, пјевамо да је Њена утроба постала шира од небеса, јер Онај кога небо не може обухватити, ни небо над небесима, ни космос, нити сви замисливи простори, смјестио се по љубави својој ради спасења рода људскога у утробу Пресвете Дјеве, примио од Ње људску природу, да би у њој – људској природи, устројио спасење свима нама. Зато је овај празник величанствен.”

Митрополит црногорско-приморски је указао на то да када прослављамо Пресвету Дјеву онда прослављамо и Спаситеља нашега Исуса Христа, као и када славимо Господа нашега увијек призивамо, прослављамо и величамо Богородицу и говоримо да сваки духовни дар који добијамо јесте од Господа Исуса Христа, али и посредовањем Пресвете Богородице. Зато одмах послије имена Божјега и помињемо име Пресвете Дјеве Марије Богородице и славимо је као брзу помоћницу.

Continue reading

Наша стара духовност и култура била је једна

Митрополит ловчански Бугарске Православне Цркве г. Гаврило посјетио је вечерас Цетињски манастир и поклонио се Десници Светог Јована Крститеља, честици Часног крста Господњег и моштима Светог Петра Цетињског Чудотворца.

Са својим домаћином Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем он је молитвено присуствовао на васкршњем бденију које је служено у манастиру.

Митрополит Јаникије је високог госта одликовао Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца за његовање љубави међу помјесним Православним Црквама и унапређење духовних и културних веза међу братским словенским народима.

Continue reading

О међусобном сродству како врлина, тако и порока

Онај, који је одбацио злопамћење, природно осећа срдачно умилење. Код човека, који се одрекао осуђивања ближњих, помисао природно почиње да види своје грехове и слабости које човек није видео у време, док је осуђивао ближње. Онај, који је ради јеванђелске заповести похвалио или оправдао брата, природно је осетио благонаклоност према ближњем. За сиромаштвом духа следи плач над собом: онај, који је сиромашан духом и плаче над собом, природно постаје кротак. Онај, који је поништио правду пале природе и одрекао се ње, природно је гладан и жедан правде Божије, јер човеку није својствено да живи без неке правде.

Напротив, онај који је осудио ближњег природно је осетио презир према њему; онај, који је осетио презир, задобио је гордост. Услед презирања ближњег и уз високо мишљење о себи – а та два стања су неразлучива – појављује се и мржња према ближњем. Услед мржње и злопамћења појављује се окорелост срца. Услед окорелости срца, у човеку почињу да преовладавају телесна осећања и телесно мудровање, због чега се, опет, распламсава блудна страст, умртвљује вера у Бога и надање у Њега. Појављује се тежња ка користољубљу и људској слави, која човека доводи до потпуног заборављања на Бога и до одступања од Њега.

Continue reading

Како те нађем, тако ћу ти и судити

Како те нађем, тако ћу ти и судити. Да, то је вредност једног тренутка! Да ли ће те затећи у покајању? Да ли ће те сусрести док се исповедаш? Да ли ће те сустићи док говориш Оче, сагреших небу и Теби? Да ли ће ти прићи док проливаш сузе истинског покајања и самопрекоревања?

Да, Бог ће одлуку донети у једном тренутку: Веран је Господ у речима Својим .

Ако те пак нађе у нечему другом, о човече, отвориће се очи твоје душе и видећеш шта си изгубио, али каква ће тада корист бити од тога? Ако Бог осуди човека, покајање је бескорисно. Када се заврши „вашар“ овог живота, узалудна ће бити многоглагољивост! Тада је све свршено!

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ ФИЛОТЕЈСКИ

КАКО СМИРЕЊЕ МОЖЕ БИТИ ЛАЖНО?

Овде смо често понављали: треба се смиравати, тежити смирењу пре свега… Међутим, треба рећи да и смирење може бити лажно.

Као прво, треба правити правилну разлику између смирења и смиреномудрености, са једне, и између смиреномудрености и смиренословља, са друге стране. Смирење је једна од највећих јеванђељских врлина, која је недоступна човековом схватању. Смирење је божанствено, оно је Христово учење, Христово својство, Христова делатност. Преп. Јован Лествичник каже да само они које води Дух Божији могу на задовољавајући начин да расуђују о смирењу. Онај ко жели да стекне смирење мора врло брижљиво да изучава Јеванђеље и са великом пажњом да испуњава све заповести Господа нашег Исуса Христа. Делатељ јеванђељских заповести може да позна своју сопствену греховност и греховност читавог људског рода, и да на крају стекне свест и убеђење да је он најгрешнији и најгори од свих људи. Смирење је осећање срца.

Смиреномудреност, пак, јесте начин мишљења који је у потпуности узет из Христовог Јеванђеља. Човек прво треба да се учи смиреномудрености, и што се више вежба у смиреномудрености то више душа стиче смирење (9, т. 1, стр. 306). Смирење души дарује Бог, то је већ дејство Божије благодати, а смиреномудреношћу се ми припремамо за смирење, показујемо Господу своју жељу да задобијемо свето смирење.

Continue reading

КРАТКЕ ПОУКЕ СВЕТИХ

Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)
 
Братија
Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)
 
Знања
Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички)

Границе
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)
 
Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)
 
Вера – темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)

Шта је патријарх Павле поручио у Книну уочи „Олује”

Патријарх Павле је у центру Книна, пред неколико стотина окупљених Книњана (више их није ни могло бити због ратног окружења), надјачавајући гласом јеку топовских плотуна с динарских висова поручио:

„… Ви сте, браћо моја и сестре, овде не од јуче. Нисмо уљези, нисмо окупатори, него смо кроз векове овде живели до дана данашњег, да данас представљамо народ српски и веру православну, да чувајући своје домове, своје гробове и своје светиње останемо своји на своме, за истину, правду и слободу златну. Није лако на овоме свету. Није лако ни непријатељима нашим. И кад би знали шта раде, били би спремни да прекину крвопролиће, да се на миран, људски и достојанствен начин расправља о питањима која су била међу људима и која ће увек да постоје…

Continue reading

Шта је неопходно да се одоли савременим искушењима? Која врлина је најважнија?

Отац Данил (Сисојев): Поверење у Бога – јесте најважније. Ако не верујемо Богу, наша молитва ће се претворити у мучно правило. Духовник ће се претворити у психоаналитичара. Сва остала дела ће постати само празна одрађивања. Неопходно је лично поверење у Бога. Треба памтити да смо ми под Богом и да је Бог са нама. Бог на заиста држи у рукама Својим. И нико нас од Њега неће одвоојити; како говори Апостол Павле: ко ће нас одвојити од љубави Божије у Христу Исусу? Заиста, ако смо са Богом све остале врлине ће се изградити.

Молитва ће постати општење са Богом, Који је са нама.

Послушање ће постати умеће да се чује Његова света реч, коју ћемо чути у буци овога света.

Послушање духовнику ће постати умеће да се у дњему види жива икона Христова и гледање Господа кроз њега. Духовник је онај ко води ка Богу, а не стоји сам и смирава. То исто је и смирење. Али смирење није да сам ја човек лош, глуп, ништа не схватам, већ умеће да схватим да без Бога ништа не можеш, а да са Богом можеш веома много. Узгред, смирење има и другу страну – смелост када човек постаје свестан, какве таланте му је Бог дао, за које ће потом дати одговор. Кротост ће истовремено бити повезана са храброшћу, јер је кротост без Бога – кукавичлук, а са Богом – храброст. И тако у свему. Зато треба ходати пред Богом. У све дане. И у савремена и у древна времена – увек.

Интервју „Господе отвори уста моја и она ће казивату хвалу твоју“ (пс. 50:17) за Светосавље.орг

Преподобни Антоније Печерски

Основатељ и отац монаштва у Русији. Рођен у малом месту Љубечублизу Чернигова, и рано оставио своју домовину и отишао у св. Гору, где се замонашио и подвизавао у манастиру Есфигмену. Према неком небесном јављању игуман га упути у Русију, да тамо ствара монаштво. Он изабра једну пештеру код Кијева. Када се око њега сабраше желатељи монашког живота, тада им он постави за игумана Теодосија, а он остаупештери као безмолвник. Божјим благословом манастир се разрасте и постаде матицом монаштва руског.

Преподобни Антоније Печерски је имао велика искушења, без којих и нема спасења. Знао је овај мудри човека како да изађе на крај са свим злим и непријатељски настројеним људима. Било је их је много, а нарочито оних који су својом злобом и оговарањем покушавали да науде овом храбром војнику Христовом. Антоније их је побеђивао својом кротошћу, смирењем и молитвом. И злобни људи и демони нису могли да му науде и нашкоде, јер Бог чува своје верно чадо. Иамо је велике дарове, а нарочито дар прозорљивости и исцелења свих болести и недуга.

Молитвама преподобног оца Антонија кијево-печерског, Господе Исусе Хрсите, спаси нас!