Апел

Драги парохијани помаже Бог,

Последњих година били смо сведоци и учесници великих догађаја у нашој заједници у Калгарију. Куповина земљишта, изградња Храма, уређење комплетне околине Цркве… Верујемо да се свако од вас поноси оним што је учињено. Предстоји нам у догледно време, ако Бог да, фрескописање Храма и изградња нове зграде јужно од паркинга. Врста и намена ове зграде зависиће од одлуке свих вас на ванредној скупштини која ће бити одржана овим поводом као и од финансијских могућности Цркве. Continue reading

Красоти душе св. Стефана

Ако је икад седео на престолу земаљскога царства цар светитељ, то је био свети краљ Стефан Дечански. Грци, који су Словене иначе сматрали варварима, дивили су се красоти душе св. Стефана као једном најређем чуду тога времена.

Када цар Кантакузен посла к Милутину неким државним послом игумана манастира Пантократорова, између осталога упита краљ Милутин и о своме сину Стефану. „Питаш ме, краљу, о другом Јову?“ рече му игуман, „буди уверен, да његова убогост стоји више твоје краљевске величине“.

Цар грчки најпре је поступао са слепим Стефаном врло сурово: прво га затвори у једно оделење дворца, и забранио свакоме приступ к њему; а по том га предао у манастир Пантократор с тим, да би тамо под тешким подвигом монашким, ослабио и пропао. Но блаженог Стефана Бог је чувао, и он је подносио подвиге поста и молитве као најбољи монах.

О мудрости његовој почело се говорити по целом Цариграду. И цар га је почео уважавати и чешће од њега савете тражити. Тако на пример св. Стефан је допринео да се сруши чувена јерес Варламова, против које се борио св. Григорије Палама (види Синаксар II недеље часног поста). Варлам се у то време налазио у Цариграду, и вештом сплетком био је задобио за своје мишљење многе великаше у цркви и на двору. У недоумици цар призва Стефана и упита шта да ради са Варламом? Мудри Стефан му одговори речима Псалмиста: омрзох, Господе, оне који тебе мрзе! И још рече: „Опасне људе треба изгонити из друштва“. Чувши ово цар Кантакузен одмах протера Варлама с бешчешћем из престонице.

Охридски пролог, 11. новембар по јулијанском календару

Патријарх Павле – “О бесконачној љубави Божијој”

Из изабраних беседа Патријарха Павла издвајамо беседу о бесконачној љубави Божијој:

“Драга браћо и сестре, имајмо пред очима духовним ту бесконачну љубав Божију, Сина Божијега, који је ради нас грешника сишао у овај свет, родио се као човек, претрпео сва гоњења, страдања и на послетку крст и смрт, ради нас и нашег спасења, из љубави према нама. Љубављу према Њему и одговоримо, иако нисмо богати цареви који су му донели злато, ливан и смирну, принесимо му чиста срца и чисте душе, да би кад изађемо пред Њега, Он нас признао и познао као своје, и да би се, то увек понављам и себи и вама и свима који имају уши да чују, да би се преци наши узрадовали кад изађемо пред њих, познали нас и они као своје потомке и признали нас за своје најрођеније. Бог вас благословио!”

Свети краљеви Милутин и Драгутин (у монаштву Теоктист) и мати им краљица Јелена

Свети краљ Милутин – Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља”.

Continue reading

Света Петка може савременом човјеку да помогне много

“Прије свега, гледајући на њен примјер да се ослободимо од једне велике заблуде савременог свијета, савременог човјека. Данашњи човјек мисли да му је живот вреднији ако је што више присутан у јавности, ако је ученик неких великих догађања, митинга, богатих трпеза, ако се што више обукао у славу овога свијета, ако има домове и куће као дворце и сав остали луксуз. Тако мисли савремени човјек. Та пошаст је потпуно отуђила савременог човјека од правих истинских вриједности. Ево, Света Петка свега се тога одрекла ради нечега много узвишенијега, јер је све на овоме свијету и пролазно и трулежно. А славу овога свијета носи вријеме и вјетар као лишће када се сасуши.”

Онај који се као Света Петка посвети ономе што је најважније, казао је он, што је најдрагоцјеније, да служи Господу, да се сједињује са Господом, извором вјечнога живота, вјечне радости и вјечне славе Божије, тај се заиста облачи у славу Божију већ овдје у овоме животу.

“Та слава није спољашња, нити је та љепота спољашња него, као што говори Свети цар Давид за царску кћи – сва је љепота кћери цареве унутра. А та кћер царева, то је душа. И треба гледати да украшавамо унутрашњу љепоту, своју унутрашњост, своје биће духовно да оно сија, а да не обраћамо исувуише пажње на спољашњост, више него што је потребно”, поручио је Митрополит Јоаникије.

Казао је да је савремени свијет све окренуо наопако: оно што је најмање вриједно ставио је на прво мјесто. “А оно што је највише вриједно потиснуо је до задњега мјеста и скоро до ишћезнућа. Драга браћо и сестре, да обратимо своју пажњу на праве вриједности! Томе нас учи Света Петка!”

Continue reading

Преп. Андроник и супруга му Атанасија

Грађани Антиохијски из времена Теодосија Великог. Андроник беше по занату златар. И он и жена му беху веома благочестиви трудећи се непрестано да ходе путем Господњим. Од своје зараде једну трећину даваху сиротињи, другу цркви а трећом се они издржаваху. Пошто им се родише двоје деце они се договорише, да живе у будуће као брат и сестра. Но по Божјем недокучивом Промислу обоје им деце умреше у један дан. И беху у великој тузи све док се св. муч. Јулијан не јави на гробљу Атанасији и не утеши је вешћу, да су њихова деца у царству Божјем, и да им је боље него код родитеља на земљи. По том обоје оставише све и одоше у Мисир и примише монашки чин, св. Андроник код старца Данила у Скиту, а Атанасија у женском манастиру у Тавенисиоту. Угодивши Богу својим дугогодишњим подвизима преселише се у вечно царство Христово, и то најпре св. Атанасија, а после 8 дана и св. Андроник.

************************************************************************************************************

Continue reading

Чудотворне иконе Мајке Божије: Богородичин Покров

У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије

Ова чудотворна икона Мајке Божије посвећена је једном од 12 великих празника Православне цркве – Покрову Пресвете Богородице; сам празник установљен је као спомен на дан када се Пресвета Дјева јавила у Влахернском храму у Константинопољу, као неодступна заштитница и покровитељка хришћана.

Наиме, у 10. веку житељима у овом древном граду претило је велико разарање од муслимана, а верујући да ће их заступништво Царице небеске заштитити, хришћани су се сабрали у Влахернској цркви, где се налазила Њена Риза и Покров (Омофор) – вапијући  Богу ватреном молитвом за спасење од непријатеља.

У току свеноћног бденија, Свети Андреј Христа ради јуродиви и његов ученик блажени Епифаније видели су под самим сводом храма – Пресвету Дјеву, окружену Анђелима, Светитељима и Пророцима како се моли, осењујући хришћане. Пресвета је тада распрострла над свим молитвеницима свој Омофор, штитећи их тако од видљивих и невидљивих непријатеља.

Continue reading

Емисија “Питајте свештеника” са јеромонахом Рафаилом (Бољевићем)

Игуман манстира Подмаине јеромонах Рафаило (Бољевић) одговарао је на питања слушалаца емисије “Питајте свештеника“ на Шеснаесту недјељу по празнику Педесетнице, тумачећи на почетку Јеванђеље на Недјељу по Крстовдану.

У наставку емисије отац Рафаило је говорио о празнику Зачећа Светог Јована Крститеља који ћемо прославити у четвртак 06. октобра.

“Врло је битно да се прије сусрета са Господом сретнемо са Његовоим претечом Светим Јованом Крститељем, да би се на што бољи начин срели са Господом нашим“- каже отац Рафаило (Бољевић).

Continue reading

Када нема спаса ниоткуда Она притиче, Она долази, Она тјеши

Икона Пресвета Богородица Филермоса*

На сваки догађај из Богородичиног живота, на све што је Она чинила, на Њену свету службу, гледамо, како је казао Владика Јоаникије, кроз Господа Исуса Христа, кроз чудесно зачеће силом Духа Светога, које се догодило када је Она зачела по Божијем промислу у својој дјевичанској утроби Спаситеља свијета – пренепорочно по дејству силе Божје, по дејству Духа Светога:

“Због Спаситеља кога је Она одњихала у својој Пресветој утроби, ми прослављамо Пресвету Дјеву као узвишенију од анђела и арханђела, од херувима и серафима, пјевамо да је Њена утроба постала шира од небеса, јер Онај кога небо не може обухватити, ни небо над небесима, ни космос, нити сви замисливи простори, смјестио се по љубави својој ради спасења рода људскога у утробу Пресвете Дјеве, примио од Ње људску природу, да би у њој – људској природи, устројио спасење свима нама. Зато је овај празник величанствен.”

Митрополит црногорско-приморски је указао на то да када прослављамо Пресвету Дјеву онда прослављамо и Спаситеља нашега Исуса Христа, као и када славимо Господа нашега увијек призивамо, прослављамо и величамо Богородицу и говоримо да сваки духовни дар који добијамо јесте од Господа Исуса Христа, али и посредовањем Пресвете Богородице. Зато одмах послије имена Божјега и помињемо име Пресвете Дјеве Марије Богородице и славимо је као брзу помоћницу.

Continue reading

Наша стара духовност и култура била је једна

Митрополит ловчански Бугарске Православне Цркве г. Гаврило посјетио је вечерас Цетињски манастир и поклонио се Десници Светог Јована Крститеља, честици Часног крста Господњег и моштима Светог Петра Цетињског Чудотворца.

Са својим домаћином Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем он је молитвено присуствовао на васкршњем бденију које је служено у манастиру.

Митрополит Јаникије је високог госта одликовао Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца за његовање љубави међу помјесним Православним Црквама и унапређење духовних и културних веза међу братским словенским народима.

Continue reading