Драга браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи велики дан када празнујемо Благовести Пресветој Богородици. Ово је један диван црквени празник, који се у богослужбеним химнама назива почетак нашега спасења. По чему је и како овај празник почетак нашег спасења, чули смо из данашњег Јеванђеља. Свети апостол Лука нам описује како се збио овај чудесни догађај ево пре више од две хиљаде година у граду Назарету у Светој Земљи. Чули сте како је свети архангел Гаврило, послан од Бога, дошао Пресветој Богородици и благовестио јој да ће она бити та која ће зачети и родити Спаситеља света Исуса Христа. Пресвета Богородица, будући савршеног живота, али као људско биће се пита: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк. 1, 34) Већ се из овога дијалога између светог архангела и Пресвете Богородице открива да ће Христово рођење бити натприродно, божанско, од Духа Светога, сасвим другачије него што се зачињу људи на земљи. Празник Благовести нам показује да ће Христов долазак у свет бити једно велико, тајанствено чудо Божије.

Ко је Бог?

Права вера, вера православна открива нам и јавља велику тајну да је Бог не само један него и тројичан. Бог је Света Тројица: Бог Отац, Бог Син, и Бог Дух Свети. То нису три Бога, него само један, јер Три Божанске Личности имају једну исту суштину, као и једну љубав, једну мудрост, један живот и све неизмерно богатство божанских вечних сила и енергија. У Име тога јединога Бога се ми крштавамо.

Сувише је остарела земља, сувише су остарела небеса, сувише је остарео свет; одавно је изашао из руку Божијих и човек кида себе у кавезу материје, и риче од уздаха срца свог. Овакав какав је: деформисан и онакажен, свет је сувише увредљив за измученог човека. Изранављен, човек излази из старог и улази у нови, новији и најновији бунт.

Игуманија манастира Грачанице мати Ефросинија уснула је у Господу 5. марта 2018. године. У овом филму, снимљеном 2010. године у продукцији РТРС-а, мати Ефросинија присећа се свог детињства и прича о свом путу ка Богу. Године 1948. она долази у манастир Грачаница у коме је 1957. године тадашњи епископ рашко-призренски, потоњи патријарх српски, Павле монаши. О патријарху Павлу и верном народу, који није одступио под притиском комунизма и НАТО бомбардобању прича мати Ефросинија. Послушајмо поруку мати Ефросиније о спасоносној православној вери, смирењу и молитви.

Христос је cишао на земљу не да силом регрутује људе, него да прибира добровољце у своју војску. Ко хоће, хоће; ко неће, не мора. Само што онај ко неће да буде добровољац Христов, постаје регрут сатанин, хтео он то или не хтео.

Данас празнујемо Сретење. Ко се то срео са ким? Срео се човек са Богом. То је најчудеснији догађај у овоме свету. Као што је некада сам Апостол Тома посумњао у Васкрсење Господа Христа: Нећу веровати док не метнем руке своје у ребра Његова [1]. Господ је задовољио ту безазлену жељу Свога Ученика и Свога Апостола, и јавио му се, да би збиља метнуо руку своју у ребра Спасова. И потврдио је на најочигледнији начин оно што ми сви желимо, оно што ми сви чекамо – то је победа над смрћу, Васкрсење из мртвих.

Слично се десило и данас. Престарели мудрац и учењак, Благи Симеон, имао је око двеста седамдесет година. Шта се то десило? Кад се десило Сретење његово, његов сусрет, његово сретање са Богом? У оно време, цар је египатски наредио да се преведу јеврејске књиге на његов грчки језик. И зато су најученијих седамдесет људи преводили одломке и делове Светог Писма. А тај Симеон дошао је до дела Светог Исаије: Ето, девојка ће затруднети и родиће сина, и наденуће му име Емануил – с нама Бог [2]. Он је стао. Како може девојка родити сина?

Jер он је имао један животни идеал-свеидеал: животворним и светим Еванђељем Христа Бога осветити српску просвету и учинити је светом просветом.

Беседа на Светој Литургији после освећења воде на празник Богојављења, у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну
 
„Тада дође Исус из Галије на Јордан Јовану да Га oвaj крсти. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада jep тако нам треба испунити сваку правду. Тада Га остави. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који Говори: Oвo је Син мој љубљени који је по мојој вољи“.
 
(Матеј 3, 13-17; Зач. 6)
 
У име Оца и Сина и Светога Духа! Помолисмо се Богу, браћо и сестре, у данашњи велики празник Богојављења, празник који је првобитно у Цркви означавао јављање Божанства Сина Божијег у овом свету. Означавао је и Његово рођење и Његово крштење на Јордану и почетак Његове проповеди и Његовог чуда, ради нас и ради нашег спасења.