Када су људи довршили своју комедију са Богом, камење је проговорило

Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него данас; Никада мање Бога на земљи него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу. Да ли се ико сећа да је земља икада била рај?

Continue reading

Пандемија грипа и Свето Причешће

Драга моја браћо,

Наша Црква већ два миленијума преноси благодат својих Светих тајни, на добро познат, толико хуман и истовремено благословен начин, а за “исцељење и оздрављење душе и тела”.

Цркву никада није проблемотизовала нити компромитовала модерна логика омаловажавања, већ Црква свакодневно живи с искуством потврде једног великог чуда. Да ли је могуће да Свето причешће буде узрок болести или да нанесе чак и најмању штету? Да ли је могуће да тело и крв нашег Господа и Бога инфицира наше тело и нашу крв? Да ли је могуће да ће свакодневно двехиљадегодишње искуство бити урушено рационалношћу и хладном плиткошћу савремене епохе?

Continue reading

Било је страшно

Игуманија манастира Грачанице мати Ефросинија уснула је у Господу 5. марта 2018. године. У овом филму, снимљеном 2010. године у продукцији РТРС-а, мати Ефросинија присећа се свог детињства и прича о свом путу ка Богу. Године 1948. она долази у манастир Грачаница у коме је 1957. године тадашњи епископ рашко-призренски, потоњи патријарх српски, Павле монаши. О патријарху Павлу и верном народу, који није одступио под притиском комунизма и НАТО бомбардобању прича мати Ефросинија. Послушајмо поруку мати Ефросиније о спасоносној православној вери, смирењу и молитви.

Држите се свето и неуклоно наше Православне вере

Пазите, браћо – говори Апостол – да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци свијета, а не по Христу. (Кол. 2, 8). Овде велики Апостол исказује не само жељу већ и опомену да се тврдо и непоколебиво држимо Православне вере и не падамо ни у какве јереси.

Continue reading

Од почетка се тај дан спомињао међу хришћанима

Говорећи о постепеном ширењу и слављењу Божића, св. Јован Златоуст вели: „Прекрасне и благородне воћке када се посаде у земљу, ускоро достижу велику висину и бивају отежане плодом; тако и овај дан.“

Тако и дан Сретења Господња. Од почетка се тај дан спомињао међу хришћанима, но торжествено празновање почело је од времена великог цара Јустинијана. У време овога цара удари велики помор у народ у Цариграду и околини тако да је дневно умирало по пет хиљада и више људи.

У то исто време догодио се и страшни земљотрес у Антиохији. Видећи немоћ људских средстава, да се те беде отклоне, цар у договору с патријархом нареди пост и молитву по целом царству; а на сам дан Сретења уреде се велике литије кроз градове и села. Да би се Господ смиловао народу Своме. И Господ се заиста смилује, те помор и земљотрес наједанпут престану. То се догодило 544. године. Тим поводом и од тога времена Сретење се почело празновати као велики празник Господњи. Дрво се временом разрасло и почело доносити обилне плодове.

Свети владика Николај Охридски и Жички

О, пресвети и предивни чудотворче

Св. Сава, св. Симеон, св. Стефан, св. Кирил

О, пресвети и предивни чудотворче,

Светитељу оче наш Саво,

српске земље заштитниче

и свих православних хришћана заступниче,

прими милостиво ову малу молитву нашу,

коју Ти у похвалу приносимо,

и молитвама својим ка Господу

избави нас од невоља привремених и вечних,

и удостој нас да заједно с Тобом

у Царству небеском појемо

Богу Спаситељу нашем: Алилуја!