Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него данас; Никада мање Бога на земљи него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу. Да ли се ико сећа да је земља икада била рај?
Continue reading
Драга моја браћо,
Наша Црква већ два миленијума преноси благодат својих Светих тајни, на добро познат, толико хуман и истовремено благословен начин, а за “исцељење и оздрављење душе и тела”.
Цркву никада није проблемотизовала нити компромитовала модерна логика омаловажавања, већ Црква свакодневно живи с искуством потврде једног великог чуда. Да ли је могуће да Свето причешће буде узрок болести или да нанесе чак и најмању штету? Да ли је могуће да тело и крв нашег Господа и Бога инфицира наше тело и нашу крв? Да ли је могуће да ће свакодневно двехиљадегодишње искуство бити урушено рационалношћу и хладном плиткошћу савремене епохе?
Continue readingИгуманија манастира Грачанице мати Ефросинија уснула је у Господу 5. марта 2018. године. У овом филму, снимљеном 2010. године у продукцији РТРС-а, мати Ефросинија присећа се свог детињства и прича о свом путу ка Богу. Године 1948. она долази у манастир Грачаница у коме је 1957. године тадашњи епископ рашко-призренски, потоњи патријарх српски, Павле монаши. О патријарху Павлу и верном народу, који није одступио под притиском комунизма и НАТО бомбардобању прича мати Ефросинија. Послушајмо поруку мати Ефросиније о спасоносној православној вери, смирењу и молитви.
Пазите, браћо – говори Апостол – да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци свијета, а не по Христу. (Кол. 2, 8). Овде велики Апостол исказује не само жељу већ и опомену да се тврдо и непоколебиво држимо Православне вере и не падамо ни у какве јереси.
Continue reading
Говорећи о постепеном ширењу и слављењу Божића, св. Јован Златоуст вели: „Прекрасне и благородне воћке када се посаде у земљу, ускоро достижу велику висину и бивају отежане плодом; тако и овај дан.“
Тако и дан Сретења Господња. Од почетка се тај дан спомињао међу хришћанима, но торжествено празновање почело је од времена великог цара Јустинијана. У време овога цара удари велики помор у народ у Цариграду и околини тако да је дневно умирало по пет хиљада и више људи.
У то исто време догодио се и страшни земљотрес у Антиохији. Видећи немоћ људских средстава, да се те беде отклоне, цар у договору с патријархом нареди пост и молитву по целом царству; а на сам дан Сретења уреде се велике литије кроз градове и села. Да би се Господ смиловао народу Своме. И Господ се заиста смилује, те помор и земљотрес наједанпут престану. То се догодило 544. године. Тим поводом и од тога времена Сретење се почело празновати као велики празник Господњи. Дрво се временом разрасло и почело доносити обилне плодове.
Свети владика Николај Охридски и Жички
О, пресвети и предивни чудотворче,
Светитељу оче наш Саво,
српске земље заштитниче
и свих православних хришћана заступниче,
прими милостиво ову малу молитву нашу,
коју Ти у похвалу приносимо,
и молитвама својим ка Господу
избави нас од невоља привремених и вечних,
и удостој нас да заједно с Тобом
у Царству небеском појемо
Богу Спаситељу нашем: Алилуја!
