1.Ми,свештенство, председници и делегати свих црквених општина широм Богохраниме Епархије канадске, као и руковође и чланови епархијских подручних тела, окупљени на 33. скупштини Епархије канадске, предвођени својим архијерејем, Епископом канадским Г. Г. Георгијем, у црквеној заједници Свете Тројице у Киченеру, од 6. до 8. фебруара 2015, упућујемо искрене синовске поздраве Његовој Светости Патријарху српском Г. Г. Иринеју и свим архијерејима Српске православне цркве.
2. Сабрани смо у црквеном јединству које је оличено у Епископу нашем, мудром и непоколебљивом ахипастиру у Канади већ пуних 30 година, чијом је бригом и трудом једна необрађена њива претворена у узоран рукосад Господњи. Деца Светога Саве сабирају се данас овде у десетинама српских храмова и колико год географски далеко једни од других, у духу Господњем једна су целина.
3. Представљујући пуноту Цркве Христове на овим просторима, обраћамо се у овим критичним временима свим верницима, с позивом да буду свесни свога назначења: “Ви сте свјетлост свијету” (Мт. 5, 14). Господ нас позива на будност и стражење. Отуда и наша обавеза да дамо свој суд о ономе што се збива.
4. Дубоко смо забринути над ерозијом моралних стандарда дехристијанизованог западног света. Цивилизација која је била утемељна на јудео-хришћанским основама, одбацивши ове вредносте и погазивши Закон Божији, чини се, незаустављиво срља своме крају. Сведоци смо заиста жалосне чињенице да је Слово Божије, у неколико задњих деценија, одбачено и маргинализовано више неголи вековима до сада. Као по налогу неке невидљиве, а толико уочљиве силе, једна за другом заповест Божија се гази а на њихово место се постављају нови стандарди супротни вољи Божијој.
Зато је дужност сваког истинског хришћанина да стане у одбрану хришћанских норми. Ваистину је дошло време сведочења; не само речју него још више делима. Јер ако со нашега сведочења обљутави, ако наша реч умукне, ко ће још стати и опстати.
5. У овом контексту најодлучније осуђујемо насртај на дечије душе кроз насилно и недемократско наметање новог школског програма у провинцији Онтарио. Насупрот вољи већине родитеља, и мимо свих демократских стандарда, мења се наставни план и програм који треба да буде по мери интересних група а не велике већине грађана ове провинције.
Човек је створен по лику – образу Господњем и образовање је вазда имало за циљ да у младим бићима васпоставља – образује лик Божији. Ово што се намерава чинити истискује Бога из дечијих душа и утискује у њих демонску образину.
6. Позивамо зато, по ко зна који пут, млађе генерације у Епархији канадској, оне који су у овим смутним годинама препознали светосавски пут као свој и ступили са радошћу својом несигурном ногом на стазу који њихови родитељи и прародитељи запустише, да пут тај крче и даље за потомке своје. И сами сте сведоци да дечицу вашу у пуним храмовима српским широм Канаде украшава образ Господњи. Нека сјај тих милих лица буде пример исписницима вашим у Отаџбини, где духовна и материјална пустош олакшавају приступ демонској сили новом поколењу српском.
7. Све оне којима је благодат родитељства од Господа дата, позивамо да заблагодаре истинском духовном бригом за чеда своја. Приводите децу у храмове наше, укључите их у рад хорова, школа, фолклорних група, како би се душе њихове оплемениле, а таленти оплодили.
8. Од свештеника наших тражимо да буду дорасли овом позиву, да се као истински пастири свога стада препознају. Пастири се морају подсетити да ће пред Господа стати и да ће Праведни Судија из руку пастиревих тражити душе које им је, милошћу својом, у бригу поверио.
Све што свештеник говори, и са црквеног анвона проповеда, то се најпре, и најстрожије, на њега односи.
9. Домаћинима 33. Епархијске скупштине, црквеној заједници при храму Свете Тројице у Киченеру, узоритој управо по бризи за најмлађи српски нараштај, изражавамо захвалност на љубазном гостопримству.