Беседа на Светој Литургији пред Велики пост, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог

Пазите да милостињу своју не чините пред људима. да вac они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: примали су плату своју. А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја, да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој Који види тајно, узвратиће теби јавно. И кад се молиш Богу, не буди као лицемери који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затвори врата cвoja, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој Који види тајно, узвратиће теби јавно. А када се молите, не празнословите као незнабожци, јер они мисле да ће за многе речи cвoje бити услишени. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба пре но што и заиштете од Њега. Овако, дакле, молите се вu: Оче наш, Који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је Твоје царство и сила и слава у векове. Амин.

Све је Мени предао Отац Мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син xoћe коме открити. Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и Jа ћу вас одморити. Узмите јарам Mој на себе и научите се од Mене; јер сам Jа кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је Mој благ, и бреме је Mоје лако”.
(Матеј 6, 1-13; 11, 27-30; Зач. 16, 43)

Налазимо се у предворју почетка Великог Часног Поста који је Бог установио још у Старом Завету а Господ Исус и својим примером пошћења четрдесет дана и својим речима, ево, упутио нас зашто и како треба да држимо пост.

Пост је као што говорих и пре и као што сте свакако чули, и телесни и духовни. Потреба је и једнога и другога, јер смо и тела и душе. Свакако да је душа претежнија од тела, а тело што се каже од одела. Зато пост духовни нам је важнији од телесног. То не значи да телесно није важан, али је он само као помоћ за држање поста духовнога и Свети Јован Златоусти каже: “Шта ће ти вредети ако ти будеш држао пост и не будеш јео месо, а будеш гризао брата свога злим речима, пакошћу и другим?”

И још и ово: “А ви, каже, кад се молите, уђите у своју клет, затворите врата своја и помолите се Оцу вашему у тајности, а Он ће вам узвратити јавно”. То је реч о молитви нашој приватној, личној, за наше потребе. Али у цркви Христовој постоји и молитва заједничка, ево као што смо се и ми сада сабрали овде, која има један виши ниво, један виши смисао, за коју молитву поред ових речи које Господ упућује за сваку потребу свакога, каже: “Јер где су два или три сабрани у моје име ту сам и ја међу вама”. А како да не буде овде, где нас је толико сабрано, свакако у име Његово.

Исто тако кад чинимо милостињу да не чинимо јавно показујући пред људима да нас они хвале, него чинимо то да помогнемо брату у невољи, зато што знамо да смо браћа, да би се и он подигао и оспособио да и он може сам себе да издржава.

А они који су у невољи, немоћи, да им помогнемо да опстану, јер је то заиста љубав коју од нас Господ очекује према ближњима, сигурно, онолико колико се може. У данашњим приликама када се једва саставља крај са крајем, онолико колико можемо, не више, дабоме, не ни мање. Углавном не чинити то да нас људи хвале, јер је то лицемерје, то је сујета, то је гордост.

Данашњи дан, субота пред недељу ево ову сиропусну, пред сам Пост, посвећена је, Црква света је посветила, светим монасима, монахињама. Онима, дакле, који су свој живот посветили Богу и у молитви, у посту, у богомислију, уздизању душе своје, јачању своје душе провели свој живот и као што се каже у црквеним песмама: “Који су знали да покоре оно мање важно ономе што је више важно”, тј. тело души и они су нам на тај начин прокрчили пут којим треба и ми да идемо у ове посне дане држећи пост према могућности, мислим у погледу строгости.

Црква је одредила да тешким болесницима, од туберкулозе, шећерне болести и других тешких хроничних болести, да могу држати пост онај најблажи на риби и зејтину читаво време, исто тако жене трудне и које доје, такође тешки радници и престарели. Зато не претеривати, мислим у томе да ако је немоћан човек да држи сувише строг пост и да на тај начин онемоћа још више.

Бог нам је дао разум, ми смо сарадници Божији да чинимо оно што по разуму можемо и разуме се по разуму проспетљеном Богом. И разуме се они који могу и поготово који имају и сувише резерве да држе пост строжији који је у једењу без уља, а уље суботом и недељом, и вина на Благовести и на Цвети.

Нека Господ помогне, и Оци свети који су знали да држе пост како треба и телесни и духовни, помогну и нама да и ми у ово време знамо како чинити за своје спасење и за помоћ свима људима добре воље, а толико их је данас разних јеретика који не држе пост никако и који нас осуђују што га држимо. Да се ми помолимо Богу и за њих, е да им Господ просветли ум унутрашњи и срце и да и они иду путем којим треба ићи. Дабоме, ми да им покажемо тај пут ћутке, онако како ваља и требује. Бог вас благословио!

8. марта 1997.
Блаженопочивши Патријарх Павле Српски, “Пут у живот”