А ви, сад, решавајте

Како би се могао назвати Стари завет савременим на звањем? То је судски протокол суђења Бога и једног на рода, народа за онда изабранога. Пророци изричито јавља ју како се Господ суди с народом израиљским ( Ис. 3, 13, 14; Мих. 6, 2; Мал. 3, 5). У наше време објављени су тајни протоколи такозваних Сионских мудраца, а то је јеврејски програм како да покоре сав свет. У тим протоколима нема Бога, нема пророчке речи, нема завета, ни светиње небеске; речју нема печата небесног. Отуда је то један празан новинарски документ. Ти модерни протоколи јеврејски износе нешто око стотину страница. Али протоколи суђења између Бога и народа јеврејског, кроз хиљаде година, износе око хиљаду страница. Те старе протоколе, тај Стари завет, сваки од нас чита са два дубока осећања. Прво осећање јесте дивљење Божјој верности и дуготрпљењу; друго пак осећање јесте стид због неверства једног изабраног народа према Господу добротвору своме, због неверства које се само са прељубом може равњати, због пркоса Богу који се само сатанском злобом може објаснити, и због непослушности према Богу која се непослушност никада није могла применити код мазги и друге теглеће стоке према господару и хранитељу своме.
Но, ми у двадесетом веку нисмо у Старом него у Новом завету. Каква је разлика? Огромна. У Старом завету Бог је говорио с људима преко пророка и анђела, а у Новом Он као јављени човек у телу говори лично и непосредно. Шта ћемо дакле рећи за оне од нас, који у светлости Новога завета беже у мрак мисирски и траже да се суде с Богом, са оном истом јеврејском упорношћу из времена Старог завета? Можемо рећи само то, да Хришћани који се парниче с Богом, који одричу Христа, који се показују злобни и непослушни према Богу Јављеноме, далеко су тежи безумници и грешници од старозаветних Јевреја, који не хтеше слушати Божје анђеле и пророке и праведнике. Јер, они се показаше дрски према слугама Домаћиновим, а ови се показаше дрски према самоме Домаћину.
Ако би се историја последња три столећа, осамнаестог, деветнаестог и двадесетог, хтела назвати једним правим именом, онда се не би могло наћи подесније име него: Протокол суђења између Европе и Христа. Јер, за триста последњих година ништа се у Европи није догодило што не би имало битне везе са Христом Богом.
На суду између Христа и Европе стварно се збива следеће:
Христос говори Европи, да је она у Његово име крштена и да треба да остане верна Њему и Његовом Јеванђељу. На то оптужена Европа одговара:
– Све су вере једнаке. То су нам рекли француски енциклопедисти. И нико се не може присилити да верује ово или оно. Европа толерише све вере као народне сујеверице због својих империјалистичких интереса, но сама она не држи се ни једне вере. Када постигне своје политичке циљеве, онда ће се она брзо обрачунати са овим народним празноверицама.
На то Христос с тугом пита:
– Како можете, ви људи, живети само империјалним, тј. материјалним интересима, тј. животињском похотом само за телесном храном? Ја сам вас хтео учинити боговима и синовима Божјим, а ви се отимате и трчите да се изједначите са теглећом стоком.
На то Европа одговара:
– Ти си застарео. Место Твога Јеванђеља ми смо пронашли зоологију и биологију. Сад знамо да смо потомци, не Твоји и Твога Оца небеснога, него орангутана и горила – мајмуна. Ми се сад усавршавамо да будемо богови. Јер, ми не признајемо других богова осим нас.
На то Христос говори:
– Ви сте тврдоглавији од старих Јевреја. Ја сам вас дигао из варварског мрака у светлост небесну, а ви хоћете опет у таму као биво у блато. Ја сам крв своју за вас дао. Ја сам показао љубав своју према вама када су сви анђели окретали главу у страну од вас, немогући да подносе ваш адски смрад. Кад сте ви, дакле, били мрак и смрад ја сам једини стао за вас да вас осветлим и очистим. Не будите ми дакле сада неверни, јер ћете се опет вратити у онај неподношљиви мрак и смрад.
На то Европа са подсмехом кличе:
– Иди од нас. Ми те не познајемо. Ми се држимо јелинске философије и римске културе. Ми хоћемо слободу. Ми имамо универзитете. Наука је наша звезда водиља. Наше је гесло: слобода, братство, једнакост. Наш разум је бог богова. Ти си Азијат. Ми те се одричемо. Ти си само једна стара легенда наших баба и ђедова.
На то ће Христос са сузама у очима: Ја ћу, ево, отићи али ви ћете видети. Сишли сте са пута Божјега и отишли сте путем сатанским. Благослов и срећа узети су од вас. У мојој руци је ваш живот и ваша смрт, јер сам се дао распети за вас. Ипак нећу вас ја каштиговати, но греси ваши и ваш отпад од мене Спаситеља вашега. Ја сам показао љубав очеву према свима људима и хтео сам љубављу да вас све спасем.
На то ће Европа:
– Каква љубав? Здрава и мушка мржња према свима који се не слажу са нама, то је наш програм. Твоја љубав је само једна басна. Место те басне ми смо истакли: национализам и интернационализам и етатизам и прогресизам и еволуционизам и сциентизам и културизам. У томе је наше спасење, а ти иди од нас!
Браћо моја, препирка се у наше време завршила. Христос се удаљио из Европе као некад из Гадаре на захтев Гадаринаца. Но, чим се Он удаљио, дошао је рат, беда, ужас, рушење, уништавање. Повратио се у Европу пре хришћански варваризам, аварски, хунски, лонгобардски, африкански само у стоструком ужасу своме. Свој крст и благослов узео је Христос и удаљио се. Остао је мрак и смрад. А ви, сад, решавајте с киме ћете: са мрачном и смрадном Европом или са Христом. Амин.

Владика Николај
«Кроз тамнички прозорПоруке српском народу из логора Дахау»