Неуки и уки, но духом једнаки и љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар прости човек, Павле школовани – Благодаћу Духа оба обасјани.
Две пламене свеће, свеће неугасне, две блиставе звезде, високе и красне.
Обиграше земљу, и светлост пронеше, све људима даше, ништа не узеше,
Сиромаси пуки – свет обогатише, узници и слуге – сав свет покорише.
Свет обогатише учењем Христовим, сав свет покорише оружијем новим:
Смирењем и миром, и благом кротошћу. Молитвом и постом и силном милошћу.
Кад им бурног дана стиже бурно вече, Нерон крвожедни живот им пресече.
Но кад владар света заповест издаде и Петра и Павла страдању предаде.
Свет бејаше њихов, a не његов више – Апостоли смрћу царство задобише!
БЕСЕДА
о страху Божјем Проведите вријеме својега живљења са страхом. (I Пет. 1, 17)
Ово су речи великог апостола Петра, речи које имају двојну потврду: небесно надахнуће и сопствено искуство. По небесном надахнућу прости рибар Петар постао је учитељ народа, стуб вере, силан чудотворац. По сопственом искуству он је сазнао, да је сва његова мудрост и сила од Бога, и да отуда треба имати у себи страх Божји. Никакав други страх него страх Божји.
Луд се страши само онда када муња севне и гром пукне, а мудар се страши од Бога сваки дан и сваки час. Творац муње и грома страшнији је од обојега, а Он се не појављује пред тобом с времена на време, као муња и гром, него непрестано је пред тобом, и не одмиче се од тебе. Зато није довољно само с времена на време имати страх Божји, него страхом Божјим треба дисати. Страх Божји је озон у загушљивој атмосфери душе наше. Тај озон доноси чистоту, и лакоћу, и благоухани мирис, здравље. Док год се није утврдио у страху Божјем, Петар је био само Петар а не апостол, и јунак, и учитељ народа, и чудотворац.
О браћо моја, да се не веселимо пре жетве. Овај живот наш није жетва но сетва, и труд, и зној и страх. Ратар живи у страху све док не сабере плодове с њиве. Оставимо и ми весеље за дан жетве, а сад је време труду и страху. Да ли ћу бити спасен? То питање треба свакога од нас да мучи онако исто као што ратара мучи питање: да ли ћу пожњети плод од труда мога на њиви? Сваки дан ратар се труди и страхује. Трудимо се и ми и страхујмо све вријеме свога живљења на земљи.
О Господе страшни и силни, одржи нас у страху Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.