Празник Сабора светог Јована Kрститеља, који данас слави Српска православна црква, посвећен је светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордану и претходно најавио његов долазак крштавајући и окупљајући нове вернике око потоње хришћанске цркве.

Сабор светог Јована слави се дан по Богојављењу када се црква сећа Христовог крштења и заслуга Kрститеља и Претече који је припремао народ за нову веру позивајући на покајање.

„Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“, речи су светитеља који најављује долазак Спаситеља људског рода.

Овај празник, посвећен најближем сараднику и блиском рођаку Исуса Христа, за који се везује почетак мисије Спаситеља и почетак хришћанске проповеди, слави се и у православним домовима као једна од најчешћих српских слава.

Према предању, многи су мислили да је Јован обећани Месија, али је он, који је препознао Исуса слушајући његове прве јавне проповеди, рекао: „То је јагње Божје које узе на себе грехе света.“

На православним иконама свети Јован је представљен са крстастим штапом у левој руци и написом – „Покајте се, јер је близу царство небеско.“

Свети Јован је од младости био посвећен вери и, као бранилац јавног морала, супротстављао се разврату римског друштва који је у његово време достигао врхунац.

Предање каже да је свети Јован погубљен по царском наређењу, а његову главу је од цара, на наговор мајке, царице Иродијаде, затражила Салома.

Занесен Саломином игром, цар Ирод је наредио да се Јован Kрститељ погуби одсецањем главе.

Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усековање главе светог Јована Kрститеља, а на иконама се слика светитељ који у десној руци држи своју одсечену главу.

За овај празник везује се, како је записао свети јеванђелист Лука, и догађај преношења руке светитеља у Антиохију из Севастије, где је погубљен.

Десна рука Светог Јована, којом је крстио Христа, одувек је чувана као највећа светиња и то, најпре у Халкидону, до 10. века у антиохијском храму Светог апостола Петра, а потом у Цариграду.

Данас се десница светог Јована, коју је народ преносио бежећи пред Турцима, чува у Цетињском манастиру, где је донесена 1945. из манастира Острог.

У Острог је руку светог Јована 1941. године донео краљ Петар Други Kарађорђевић, који се са члановима породице сместио у манастиру после шестоаприлског бомбардовања Београда и Србије.

Свети Јован је узор поштења и правдољубља, а у српском православљу поштује се обичај братимљења „по Богу и светом Јовану“.