Беседа на Светој Литургији у понедељак 11. по Духовима, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог
„Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима; јер вu не улазите нити пуштате да уђу они који би хтели. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени, Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што походите море и копно да бисте добили једног следбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе. Тешко вама вођи слепих који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је. Безумници и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује? И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је. Безумници и слепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује? Који се, дакле, куне жртвеником., куне се њим и свим што је на њему. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему. А који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним, који седи на њему“.
(Матеј 23, 13-22; Зач. 94)
Позвани смо браћо и сестре, да будемо сведоци Сина Божијег, вере Његове у овоме свету, својом вером православном и животом по тој вери, што је наша дужност, свију нас, поготово нас свештеника или да кажем најпре нас свештеника. Зато нас Господ и опомиње: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима , кривом, погрешној вери нехришћанским, на тај начин саблажњујемо оне који нису хришћани и тако рећи бивамо зид који не могу прећи они који би хтели да буду хришћани кад виде према нама шта је хришћанство, онда они не могу да сагледају хришћанство због нас и наших поступака. Тиме, свакако, ми упропашћујемо своје душе, а што чинимо још да будемо дубље у паклу огњеном, што саблажњавамо и друге. Сами ми улазимо у Царство Божије и не дамо другима да уђу.
Исто је кад Господ каже за лицемере, фарисеје који себе представљају побожним а у ствари једу куће удовичке; готови су да продају куће удовичке да себи подижу стандард.
Ако се трудимо да задобијемо једног неверника да буде хришћанин, али не упућујемо га, кажем, и вером и својим животом да он буде прави хришћанин као што треба, него га чинимо сином пакла двоструко већим од себе, тешко нама.
И редом све оне речи које се односе на храм и на те ситнице које нису од значаја а остављамо оно што је најважније.
Нека Господ помогне и нама који данас представљамо православну веру и народ српски и свештенство православно, да будемо дорасли и искрени сведоци вере и Сина Божијег и живота по тој вери, јер то је двоје оно што и нас спасава и то је оно што ће помоћи спасењу и свију ближњих који хоће да чују и који хоће да виде истину. Бог вас благословио!
25. август 1997.
Блаженопочивши ПАВЛЕ Српски
ПУТ У ЖИВОТ