Митрополиту Јовану саслуживали су Високопреосвећена господа Митрополити: преспанско-пелагонијски и администратор аустралијско-новозеландски Петар, црногорско-приморски Јоаникије и кумановско-осоговски Григориј; Преосвећена господа Епископи: врањски Пахомије, дељадровско-илинденски Јоаким, делчевско-каменички Марко, дремвитски Давид, хераклејски Климент и стобијски Јаков; свештеномонаштво и свештенство.
На крају свете Литургије, Митрополит преспанско-пелагонијски и администратор аустралијско-новозеландски Петар извршио је чин интронизације Митрополита крушевског и демирхисарског Јована.
Светој Литургији и чину интронизације присуствовао је многобројни верни народ, међу којима је била и амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић.
Сабраном верном народу беседом се обратио Високопреосвећени Митрополит Петар.
Потом се беседом обратио и Високопреосвећени Митрополит Јован и рекао да је Црква – Црква Божија, јер је увек отворена за другог. Тако нас је научио сам Господ, који је несатворен по природи, зарад нашег спасења примио на себе створено људско тело, да би се показао у свему сличан нама људима, слично сличним да обожи. Постаде наш сателесник, да би нама људима отворио пут ка вечности. А живот у вечности шта је друго него непрестано заједничарење, без подела, без раскола, без самодовољности. Други, ближњи је наше ја и заједно с њим моје ја прелази у наше ми. Ако чешће спомињемо ово, ако се често присећамо да без другог који је у телу Христовом у којем се стремим да будем и ја, тело ће бити непотпуно, а то значи несавршено, онда нам не преостаје други закључак осим онај да је наше спасење условљено од нашег ближњег.