Драга у Господу Т.!
Један од најважнијих и најпотребнијих дарова које добијамо од Бога јесте дар расућивања. Он је потребан и у житејским (овосветским) делима, а утолико више у духовном животу.
Заблагодарите Богу због милости задобијања вере, али то није исто, драга Т. Иако смо живели у греху, нисмо живели без Бога. Ви сте добили образовање, и зар није грех да заборавите на то?
Шта би се догодило кад бисмо сви прихватили крпе за под и почели спокојно да се спасавамо неодговорним прањем подова?
Не, тако не може да буде.
Ви нећете одговарати као неука жена која мало шта разуме, него као особа којој је много дато.
Због тога Ваша неопредељеност, и материјална и духовна, пре може да буде повод за прекор него за оправдање.
Што се тиче Ваше кћери, о каквој удаји говорите? Зар нисте потпуно свесни одговорности материнског подвига?
Због М. ће Вас срце болети до краја живота и ниједан манастир, чак ни онај најдуховнији, неће моћи да Вас ослободи тога бола. Одговорност за њу је на Вама и само на Вама.
Због тога сада не би требало размишљати о удаји него о томе да она добије реалну представу о подвигу живота који је пред њом. Нека заврши специјализацију од које ће моћи да живи…
Према томе, Т., напустите маштања о себи (имам у виду Богословски факултет).
Време учења се завршило, и сада је тренутак да Богу, људима и кћери вратите свој дуг.
Потрудите се!