Удри непријатеља силом Исусовом

Преподобни Јован Лествичник је изузетно лепо рекао: «Удри непријатеља силом Исусовом», То јест не треба планирати, шта купити или саградити, него предати све у руке Божије.

Ја, например, будући да сам игуманија, спознала сам своју силну немоћ, и у тој немоћи открила ми се сила Божија. Ево један од примера. На том месту где се налази света Канавка пролазила је канализација. Нисам могла ни замислити како да решим овај проблем да би се пренела канализација на неко друго место, али душа ме болела, јер се на тај начин оскврњавала светиња. Године 1992. су нам израдили пројекат уклањања канализационе мреже из Канавке, али на томе је све стало. После неког времена, изненада се појавио човек, који ми је пружио 5 хиљада долара и рекао: «Мати, ја хоћу да се овај новац употреби за ослобађање Канавке од канализације». И за месец и по дана по оном истом пројекту од раније канализација је уклоњена са територије Канавке.

Тако да ће Господ све уредити, ако ми спознамо своју немоћ и ако се Њему обраћамо за помоћ. Како је говорио баћушка Серафим: «Ја овде нисам ни један каменчић померио без воље Царице Небеске». Тако да је основа монаштва – његов темељ – одсецање своје воље. А ако чиниш супротно, Тада Господ уразумљује.

Господ нас са нашим високоумним гордим расуђивањем на сваком кораку проверава, а ми стално добијамо двојке. Господ не чини зло, али некада попушта ради нашег добра. Није просто тако написано у Светом Писму: «Немојте се противити злу». За нас је «непротивљење», наравно, – још сасвим далеко, али у стварности, то је духовни ниво хришћанина, који ми тешко можемо досегнути. Не може свако ако га ударе по десном образу, окренути и леви. То нам казује да немамо довољно вере.

Чак су и свети Апостоли молили: «Господе додај нам вере!» А шта ми можемо у данашњој ситуацији без помоћи Божије, када смо свуда унаоколо окружени саблазнима света овога века? Шта ми треба да тражимо од Господа?

Само једно – утврђивање у вери. Господ је веома близу, и Он о свакоме има промисао, иако је нама то тешко да шватимо. А молити се треба са смирењем – онако како је молио губавац: «Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити». И Господ је одмах пружио своју руку и рекао: «Хоћу, очисти се». Али ми и не молимо, ми захтевамо, да Господ чини онако како то ми хоћемо. Ништа добро из такве молитве не може изаћи. Мој духовник је говорио овако: «Дете, моли од Бога да ти Он да само оно што ће бити корисно за твоју душу».

Игуманија Дивјејевског манастира Сергија
Источник: ГОСПОД ЈЕ ВЕОМА БЛИЗУ