Шта је за човјека у овом свијету више и значајније од испуњења Божије ријечи: “И Бог постаде човјек и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову…” (Јн. 1, 14).

Бог постаде човјек. “Ево нове трпезе, Бог постао човек и засјео на чело земаљске Божије софре. Смрт бежи од Њега, ђаво безобзирце бежи од Њега, сваки грех далеко, далеко бежи од Њега.”

Овако благовести о Божићу преподобни Ава Јустин. Бескрајна доброта Христова огледа се у Његовој божанској намјери да својим оваплоћењем у човјека оваплоти човјека у Бога по благодати (Догматика о. Јустина).

Како је Божић дан радости треба да заборавимо на смрт и страдања, јер циљ живота пренијет је из “смрти у живот”. Та божанска радост је утјеха за све оне који су Богом живјели и са Богом умрли, знак да смо усиновљени Његовим богорођењем.

Пред крај протекле године упокојио се у Господу блаженопочивши Патријарх српски Павле. Његов живот био је подобан Христовом учењу о животу, његова слава се није огледала у положају и звању, већ у смјерности и служењу; такав је био препознат, јасно се видјело о смрти његовој, када је засјао као сунце над Србијом.

Једном приликом је Свјатјејши наш Павле рекао: Човјеков живот почиње плачем његовим, а радошћу свих око њега. Човјек треба да живи тако да се он радује смрти својој, а да сви остали плачу.

То је живот у Христу. Наш Свети Патријарх је посвједочио како треба живјети и како свој живот уподобити.

Најрадоснији празник је позив да се уздигнемо од сваке прљавштине – гријеха, злобе, пакости – и да сами себе, једни друге, и сав живот свој Христу Богу предамо. Једино тако ће нам и овај Божић бити радост и смисао свих наших страдања.

Бог се роди, човјек се препороди; Бог се као човјек родио да би се човјек Богом препородио, закључује преподобни Ава Јустин.

Нека се Бог роди у нашим душама и да се ми сви препородимо у Господу.

ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Ваш молитвеник пред Новорођеним Богочовјеком Христом,

Епископ канадски
Георгије