Слобода у Христу

У овим смутним временима, аналогно ријечима Св. Писма: „Када дође последње вријеме…“, долази нам Син Божији. Долази нам опет Божић – мали Бог, да нас поучи, охрабри, и да нас спаси из безнађа.

Нама је свима позната наука Христова. Он је дошао да нас поучи и приведе до Истине Његове. Познато нам је да је Христос још као мали дјечак дошао у синагогу и учио и сви су се дивили науци Његовој говорећи: „Одакле овоме мудрост ова и моћи“ (Мт. 13, 54).

Јеванђелисти нам свједоче: Христос је учио, савјетовао, лијечио, али Христос никада није полемисао са онима који су га слушали. Када би му неко постављао питања са намјером да га куша, Христос би му оштро одговарао и на крају кушачу одвраћао: „Иди од мене сатано… саблазан си ми јер не гледаш шта је Божије него шта је људско“ (Мт, 16, 23). Када шаље своје ученике у свијет да проповиједају каже: „Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен“ (Мк. 16, 16).

А ми бисмо данас да полемишемо са Богом. Да се препиремо са Њим, да Његову науку измијенимо и тако извитоперену себи прилагодимо. Зато се, све чешће, и поставља питање свештенства као обичне, секуларне службе, и при томе заборавља да свештеници у Цркви дану им благодат и права (да проповиједају, суде и богослуже) примају од самог Христа Господа, преко Његових апостола кроз тзв. апостолско пријемство.

У Цркви Христовој нема, и не може бити, иновација која би се тицале суштине наше вјере. Нема прилагођавања „савременом добу“, новим модама и трендовима. Нема у Цркви пијаце или самопослуге, па да узмемо оно што хоћемо а оставимо оно што нам се не свиђа. Или уђи у Цркву Христову и прихвати све што затичеш, или остави све то, изађи из ње, и иди у свој свијет без Бога.

Нема у Цркви „слободе“, како је схвата данашњи нестални човјек. Христос поручује да је Његова слобода једино слобода „од робовања пропадљивости на слободу славе дјеце Божије“ (Рим, 8, 21); Његова слобода није од, него слобода за љубав, Бога, свијет. Не упозорава ли нас Апостол: „А гдје је дух Господњи, ондје је слобода“ (2. Кор. 3, 17)? Слобода у Христу и у Цркви није слобода „за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима“ (Гал. 5, 13). Колико је то различито од лажне слободе која нам се данас са свих страна нуди и препоручује кроз „надувене и сујетне ријечи“ (2. Пет. 18)! То су ријечи оних који лажу и ласкају људима „обећавајући им слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко побијеђен томе и робује“ (2 Пет. 2, 19). Христос нам даје слободу о којој учи Црква, а то је следовању путу Његову. То је, дакле, слобода по Богу а не човјеку – неслободном бићу, које своју “слободу” заснива на слободи ван Бога, тј. неслободи. „Све ми је слободно, али све не користи, све ми је слободно, али све не изграђује“ (1. Кор. 10, 23).

Са губљењем страха Божијех, губи се и стид – каже Свети Владика Николај. Зато је све данас банализовано, па и само чудо рођења. Управо због тога и поимање Рођења Христова данас често видимо као ствар бизниса, престижа, а не љубави, оне слободе о којој Господ говори и свједочи. Све у свијету је данас под мјерилима неке лажне слободе и нове „кључне“ ријечи новога свијета – „демократије“ – ријечи која није позната у Светом писму!

Када ми жемо: „Христос се роди“, исто је као и да кажемо: „Месија се роди, или цар се роди, или Спаситељ се роди“ (Мисли Владике Николаја, 108). И од Њега, даваоца сваке слободе, тражимо да будемо ослобођени, првенствено од гријеха, ослобођени за љубав, за истинску слободу која је Он сам.

Уз радосне поздраве спасоносном Христовом рођењу: ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваш Владика канадски Георгије