Беседа на Светој Литургији на празник Светог апостола и еванђелисте Луке и светог Петра Цетињског у цркви Светог Луке у Крњачи

“А гледајући мноштво народа, сажали се на њих, јер бијаху сметени и напуштени као овце без пастира, Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало. Молите се стога Господару жетве да изведе посленике на жетву своју. И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељује од сваке болести и сваке немоћи, А имена дванаест апостола су oвa: први Симон, који се зове Петар, и Андреј брат његов; Јаков Зеведејев u Јован брат његов; Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј; Симон Кананит и Јуда Искариотски, који Га и издаде. Ову дванаесторицу посла Исус u заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите. Него идите најпре изгубљеним овцама дома Израиљева! И ходећи проповедајте и казујте уа се приближило Царство небеско. Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајте”

(Матеј 9, 36-38; 10, 18; Зач, 34)

У име Оца и Сина и Светога Духа. Богу се помолисмо, браћо и сестре, данас у овом светом храму који је посвећен светом апостолу и еванђелисти Луки, једном од четири еванђелиста, света човека који су написали и записали Еванђеље Христово.

Свети Лука био је родом из Антиохије. Изучио је грчку философију и рођен је, свакако, као Грк. То видимо из тога што је његов грчки језик којим је писао Еванђеље један од најлепших и најученијих. Види се да је он био учен човек и знао тај језик као матерњи. Остала Еванђеља писана су лакшим и простијим грчким јер су ти еванђелисти били Јевреји. Изучио је такође и лекарску вештину. Апостол Павле га помиње као “љубазног лекара Луку” његовог, апостоловог, сарадника (Кол. 4, 14). По силаску Светог Духа проповедао је еванђеље и нашао се у Риму код апостола Павла када је овај ухваћен и заробљен. После погибије светог апостола Павла он је проповедао по Грчкој и другим земљама написавши око 60. године и треће Еванђеље, које је упутио Теофилу; једноме од старешина грчких. Такође је написао и Дела апостолска, посветивши их истом човеку, у којима износи историју Цркве од Христовог васкрсења на Небо па све до проповеди апостола Павла и времена у коме је он учествовао са њим проповедајући Еванђеље Христово. Свети Лука био је ученик, рекох, светог апостола Павла и кад су прешли из Мале Азије у Европу у град Филипе. У делима апостолским говори у множини, “ми смо”, док говори о апостолу Павлу и његовом раду, а онда спомиње и себе – прешли смо и дошли у Филипе и ту поче апостол Павле своју проповед”. Као старца од 84 године незнабошци убију светог Луку због његове проповеди, не верујући у Сина Божијег и у Његову науку.

Данас прослављамо и Светог Петра Цетињског, велико светило наше Цркве, из рода нашега који је у другом делу XVIII и првом делу XIX пека, управљао Црквом Божијом на Цетињу као митрополит цетињски и све Црне Горе и као господар Црне Горе. Колико је он поднео тешкоћа и мука учећи народ и борећи се против крвне оспете и свих других зала која су била и остала до данас у народу, мећу онима који Христову науку или не знају, неће да знају или је знају површно. Он је учествовао у командовању у две битке против скадарског паше, у којима су Црногорци под његовом командом, победили и своју слободу одржали. Али свети човек није ишао у борбу зато да туђе отима и да се ти људи убијају, него да брани слободу свога народа и право на своје место под сунцем. Зато је Бог помогао и њему и народу да споју слободу остваре, и оснаже, и у борбама победе. У другој борби на Крусима, пред сам почетак борбе, Свети Петар се помоли Господу и каже: Господе помози! Ако сам ја крив, нека први погинем у оној борби”. А онда се обраћа Карамахмут паши скадарскоме: “Ако си ти вели, крив, да Бог да огњем живим сагорео”: Битка почиње. Командује брат Карамахмут паше, али Црногорци сузбију његов напад. Турци се поколебају и почну да беже. Карамахмут паша да их охрабри, јурне на коњу, али се спотакне, и падне. Један Црногорац одсече му главу и битка се заврши. Кад се битка завршила Светом Петру Цетињском на бојном пољу донесоше трофеје и главу Карамахмут паше и он ће, иако га није познавао али је ту био присутан човек који га је познавао и потврдио да је глава Карамахмут паше, рећи: “Е, Карамахмут пашо, чега ти је било мало у Скадру на Бојани па си од нас дошао сирка да узмеш?” Па се онда обрати Црногорцима: Где му је тело? Ако је непријатељ, сахранити га треба”. Рекоше му да је тело спаљено. Да ли су Црногорци чули његово проклетство и молитву у почетку битке или је он као свети прозрео шта ће бити?

То хоћу да кажем. Свети човек, праведан човек и кад није крив претпоставља да је крив. А злочинац нечовек никад није крив, увек су криви други. Тако је већ, знате и сами, браћо и сестре, и у овом несрећном грађанском рату који нас је снашао и трајао четири године, злочинци су увек себе оправдавали и бацали кривицу на нас да смо само ми Срби криви за сву ратну несрећу и за све злочине што су их други починили. То да нам буде увек наука и поука. Као што је поука и Светог Луке: живот свој можемо дати за правду, за истину, за оно што је право и честито, јер на тај начин добијамо живот непролазни који је у рукама Божијим. Ни по коју цену, ни за какве интересе привремене, овоземаљске, ништавне, не изгубимо свој образ и своју душу, образ и душу свог народа.

Господе свети апостоле и еванђелисто Луко и свети Петре Цетињски, Богу се молите да будемо и ми дорасли времену у коме живимо, да, угледајући се на све оно што је свето и честито, и ми изградимо себи вечну кућу на ономе свету. Бог вас благословио и свако добро даровао!

А сада честитам храмовну славу, свештеницима овог светог храма, свим парохијанима и свима вама браћо и сестре. Такође, честитам крсну славу оним нашим верницима који Светог Луку прослављају као своју домаћу славу, као што су то чинили и наши преци. Бог вас благословио!

Блаженопочивши Павле Српски
31. октобра 1997.