Беседа на Светој Литургији и освећењу фрески у Саборној цркви Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Београду у ни Аранђеловдан

“Ко вac слуша мене слуша, а ко се вac одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видех сатану где паде са неба као муња. Eвo вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вpaжију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус u рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си oвo сакрио од мудрих и разборит их, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Tвoja”
(Лука 10, 16-21; Зач. 51)

У име Оца и Сина, и Светога Духа! Богу се помолисмо браћо и сестре, и овога дана као и сваког дана, молећи се Њему Свесилном Богу у Светој Тројици да ми будемо увек са Њим, јер ми знамо да Он нас неће никада оставити ако ми Њега не оставимо, не само својим одрицањем речима него и својим делима супротним Њему и несрећним и за нас и за наш народ и за цело човечанство, помолисмо се да буде са нама у свему ономе што је свето, честито и Њему миломе Богу приступачно, све оно што је одржало толике народе православне па и наш у свим несрећама историјским које су га сналазиле.

Помолисмо се, браћо и сестре, и Његовим и нашим Светим Арханђелима Михаилу и Гаврилу и осталим силама небеским, анђелским, у овоме храму њима посвећеном од предака наших, где су се они кроз векове и Богу и светима молили, кажем и понављам, да би остали народ Божији онако како ваља и требује, без обзира на тешкоће у којима су се налазили. Знали су то свагда и у миру и у рату, и у ропству и у слободи и у борбама за ослобођење, да пред нама стоји непролазни живот у Царству небеском ако га заслужујемо спремајући себе, своју личност, своју душу за Царство небеско свим оним што је свето и праведно.

Свети анђели створени су од Бога пре стварања људи, управо, у самом почетку стварања овога света целокупног. Јер се у Светом Писму каже да “у почетку створи Бог небо и земљу” (1. Мојс. 1,1). У почетку, то значи у почетку времена, јер и времена дотле није било. Бог је у вечности, а вечност је стална садашњост. То није време које постаје и које нестаје. Дакле, под речју небо” подразумева се стварање светих анђела. Они су били створени, као и ми доцније, са слободном вољом, али нижим типом слободне воље које је у “моћи не грешити”, с тим да трудом својим, јачајући ту вољу, дођу једног дана до више слободе “не моћи грешити” коју Бог има одувек, а свети анђели и свети људи онда кад су је достигли и њоме живе и данас и свагда до краја света у Царству небеском и после краја света, у бесмртности. Међутим, верујем да ви знате да се један број анђела погордио пожелевши да они буду изнад свега и отпао од Бога и постали су зли демони. Јер, кажем постоји јачање своје воље и израстање до вишег типа “не моћи грешити”. Али има и падања грехом све ниже и ниже докле се дође до потпуне неслободе, “не моћи не грешити”, у коју су упали ти зли демони, а упадају људи својим гресима ако се до краја живота не покају, не исправе свој живот.

Шта је дакле, задржало светог Арханђела Михаила и Гаврила и остале свете анђеле уз Бога, да не падну и они у тај грех гордости, сујете и несреће? И Василије Велики каже да је то била безмерна љубав према Богу. Из Светог Писма из речи светог апостола Павла видимо да је љубав оно што је ослабило најпре у тим анђелима који су постали демони, да је напослетку потпуно изгубе, и каже свети апостол Јаков: “И анђели” вели, “верују и дрхћу”, “и демони верују и дрхћу” (Јак. 2, 19). Дакле они неминовно знају за Бога, не могу да Га одричу. Али Га одричу својим окретањем од Њега и идењем у супротном правцу. И “дрхћу”, вели. А на другом месту свети апостол Јован каже: ” Савршена љубав изгони страх напоље” (1. Јн. 4, 18). И ми, кад будемо достигли савршену љубав, страха нећемо имати ни од чега, а дотле имамо, страх од греха, од онога што нас одељује од Бога. Дакле, љубав је оно што ће и нас задржати у вери у Бога и јачати у нама ту вољу слободе коју нам је Бог даровао да дођемо до више слободе “не моћи грешити”, ако се будемо трудили.

То је, дакле, оно што су преци наши знали увек, што су држали и издржали до краја и по тој вери живели сваког часа, свакога дана и до краја живота. Зато се они налазе и у Царству небеском славећи Господа заједно са светим анђелима.

Служба светих анђела, знамо из Светог Писма, је да својом вером, својом љубављу прослављају Бога и себе на тај начин, и да, врше дужности које им Бог одређује у делу спасења људи. Дакле, служење је оно што и нас и њих уздиже и пред Богом и пред вечношћу. Бити спремни на службу свима у свему што је добро, и за њихово и за наше спасење. Колико је пута у Светом Писму Новог Завета изнета та служба светих анђела пред рођење Светог Јована Крститеља и пред рођење Господа кад се јавља свети Арханђео Гаврило, и при самом рођењу Господа кад се јавља мноштво анђела небеских. Из Светог Писма знамо да ће Господ на крају света послати анђеле своје да трубним гласом позову и призову све до тада умрле са свих крајева земље. И ти праведници чуће глас Господњи, Господа Исуса, Судије Праведнога: “Ходите благословени Оца мога да примите Царство hoje вам јс спремљено од постања света” (Мт. 25, 34).

И сада и свагда браћо и сестре, да се Богу молимо и прецима нашим да нам помогну да се ми нађемо у томе броју, јер је то смисао и циљ нашега рођења и рођења свију људи, али ако хоће и потруде се уз помоћ Божију и достигну то.

Прослављамо ове године храмовну славу, свете Арханђеле у овако дивно украшеном овоме светом храму, цркви Саборној, захваљујући прилозима и помоћи и добрих људи, и појединаца, и предузећа, такође и владе Републике Србије и Скупштине града, и кажем и понављам, прилозима појединаца и разуме се средствима Саборне цркве. Захваљујем свима на ономе што су добро учинили на славу Божију и на корист и нама да се и ми имамо где Богу молити и да се подсећамо на красоту дома Божијег Царства небеског које нас очекује.

Господе помози и благослови и свети Арханђели будите увек с нама.

Ове године домаћин славе је госпођица Маја, а Господ ће помоћи и платити добрим за добро и њој и њеној породици, родитељима који су и пре били у томе својству домаћина. Такође, да Господ благослови и свети Арханђео и домаћина идуће године, да благослови њега, његов дом. Да благослови све нас, све вас, особито оне који свете Арханђеле славе као своју домаћу славу. Бог вас благословио!

Блаженопочивши Павле Српски, „Пут у живот“
21. новембар 1996.