Налазимо се на гробу нашег духовног оца, учитеља и просветитеља, Светог Саве, у месту где је Он завршио свој земаљски живот и ушао у непролазно Царство Божије. У светој Цркви православној празновање кога било од Светих је дан његовог рођења за небо и уласка у блажени живот царства Небескога. Само трију личности Црква Православна празнује у дане њиховог рођења по телу – Рождество Господа Исуса – Божић, Рождество Његове Преблажене Матере, Свете Богородице, Марије, и највећег међу рођеним од жене, Светог Јована Крститеља.

Какав је за нас духовни доживљај долазак у град Трново, у цркву Светих 40 мученика на гроб Светог Саве. Пред нашим духовним очима искрсава цео његов живот, рођење у граду Расу и крштење у цркви Светих апостола Петра и Павла, његов младићки живот, постављење за кнеза у Захумљу, па бекство у Свету Гору већ замонашеног му оца Симеона, негдашњег великог жупана Стевана Немање, подизање манастира Хиландара и упокојење у њему Светог Симеона, преношење његових моштију из Хиландара у манастир Студеницу, његовог измирења браће, Стевана и Вукана, па добијање аутокефалности Српске цркве, постављање за првог архиепископа, и труд око њеног уређења, путовање у Свету земљу у служби мира међу црквама, признања источних патријаршија за обнову бугарске Патријаршије, његове журбе да успехом у тој ствари обрадује бугарску цркву и народ, његова смрт и сахрана овде у братској православној земљи.

Цео његов живот је проповед еванђеља Христовог и речима и писменим делима и поступцима. И сада и свагда, за све нас православне, увек су у важности речи његове беседе о правој вери; које је упутио свештенству и верним као Архиепископ: “Браћo и децо духовна, прво вac молим да положите сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вepe”. Јер као што рече Апостол “темеља другог не може нико поставити осим. онога којега постави Дух Свети преко светих Апостола и богоносних отаца”, а то је – права вера она која је на светих седам Васељенских сабора потврђена и проповедана. И зато на светом темељу свете вере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање вере без добрих дела може извести пред Господа. Него треба имати обоје да савршен буде човек Божији, а не да због недостатка једнога храмље живот наш, јер као што рече Апостол: “Спасава вepa која кроз љубав дела”.

Ту поруку упућујем и себи и православном српском и бугарском народу и свима православним. Држећи се његовог казивања достићи ћемо и ми смисао и циљ нашег живота и ући у блаженство царства Божијег, у број наших светих предака.

Ваша Светости, од срца Вам захваљујем што сте нам омогућили да дођемо у овај град, у овај свети храм и на свето место, гроб Светог Саве. Хвала Вама, Ваше Високопреосвештенство, свештенству и народу на братском дочеку и указаној љубави.

Блаженопочивши Павле Српски, „Пут у живот“ – Беседа у Трнову
17.јуни 1996.