Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Бог никога не заборавља. Промисао Божији види све. И светом управља Бог, само Бог, и нико други.”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”Љубав је највиша молитва. Ако је молитва царица врлина, онда је хришћанска љубав Бог, јер Бог и јесте Љубав…Гледајте на свет само кроз призму љубави, и сви ваши проблеми ће нестати; унутар себе ћете угледати Царство Божије, у човеку икону, у земаљској лепоти – сенку рајског живота.”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Људи током свог живота траже све, осим Христа Животодавца, и стога се и предају разним страстима; неверју, маловерју, користољубивости, зависти, мржњи, славољубљу, уживањима у храни и пићу и осталим страстима.”
Архимандрит Јован (Крестјанкин): ” Наша крила некад се опусте, и нисмо у стању да узлетимо у небо. Није то ништа страшно, јер је то наука над наукама, коју савладавамо; важно је само да жеља да се види небо над главом, небо чисто, звездано, небо Божије не исчезне.”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”Ми, не знајући, шта је у човеку, често и највише судимо према његовој спољашњости, и видимо лоше стране у њему. Међутим, живот духовни је скривен, то је живот срца, који нико осим Бога не може знати. Јер ми, судећи о човеку ”по одећи”, често можемо да упаднемо у заблуду…”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”И ми, хришћани, награђени смо високим звањем хришћанина, и ”раб Божији” је звање са највишим почастима. Некада су се хвалили: ја сам раб тог и тог господина! Нека су други и критиковали, покушавали да ниподаштавају то звање, али именовати хришћанина ”рабом Божијим” никада неће изгубити своју снагу. И награђују нас највишим ордењем – Крстом Христовим.”
Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Немој журити у сутрашњи дан, живи данас, данас учи да видиш вољу Божију у правом тренутку, и не само да видиш, него и да имаш непоколебиву одлучност да је испуниш. ”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”Будите попут војника на стражи свог срца, пажљиво бдите над собом, чистите своје срце од греха тела и духа, не реагујте ни на шта што вас окружује; нека други иду својим путем, који им одговара, а ви идите уским путем, да бисте могли да видите у свом срцу Господа, који лежи у јаслама, и Пречисту Његову Матер…”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Када имамо Христоса у срцу, увек смо задовољни: и најгори неуслови су нам као највећи комфор, и горчина као нешто веома слатко, и сиромаштво као богатство, и глад као ситост, и туга као радост!”
Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Дар Божији је чудесна људска слобода која пред нас увек ставља избор: кроз све догађаје, све туге и радости, имамо могућност да идемо или да не идемо према Божијој правди и љубави, која је без краја. Посебно је пред Богом вредно не толико покајање речима и спознаја греха, колико покајање делом – претрпети жалост за своја прошла недела.”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”У Светом Јеванђељу Господ говори о нама, и нама, а зато свако од нас треба да постави себи питање: ко сам ја, и каком људском роду припадам – фарисејима или митарима? Ако неко примети да има црте фарисеја, нека се потруди да постане митар.”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Треба проналазити задовољство у испуњавању главних обавеза, а не у трагању за срећом изван оног места где радиш. Тако поступа најамник. И може се лако препознати. Један говори: ”То треба урадити, за то ће платити” – то је најамник; ”То треба урадити, иначе ћу бити кажњен” – то је роб, он ради због робског страха; а ако човек говори: ”То треба урадити јер ће онај који ме је замолио бринути, јер ћу га ожалостити” – тај из љубави чини.”
Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Јер без Бога се не сме живети, него човек само полако, у мукама умире, гледајући око себе, како се на све стране руши живот. Када људи живе без Бога, њихов живот се претвара у ад, који води у ад у вечности. Грехе је лако чинити, а за борбу против греха треба много напора и труда. Али је живот тако кратак, а пред нама је Вечност.”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Није било ни једне ситуације да сам нешто радио по својој вољи. Зато и не ропћем, јер прихватам све као Промисао Божији. У свим животним околностима треба да видимо вољу Божију, Божански Промисао.”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”Све добро што човек ради, не ради сам. То добро, у њему, твори Света Тројица. Скромни човек ништа не приписује себи: све добро што чини, за њега је обично, свакодневно дело, и чини га он тајно, не ради славе људске, него ради славе Божије, јер како је написано ”да левица..не зна шта чини десница” (Мт. 6,3)”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”Свако од нас као индивидуа, јесте Црква Божија, и зато треба да се трудимо да своје душе, своје унутрашње храмове, своје срце украсимо златом, то јест, добрим делима љубави и милосрђа, пошто сав живот припада унутрашњем човеку.”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Избаци из душе самоувереност, и нестаће увређеност. Памти да раба Божија треба да буде тиха, скромна, пријатна…Добра дела се трудом задобијају, и болешћу исправљају. Ако нема подвига – нема ни венца.”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”Ожалошћене мајке, молите се за своју децу! Не називајте своју децу одпадницима од Бога, него молите Мајку Божију да их Она обрати на пут спасења, умоливши Сина Својега за вашу заблуделу децу. Њој се молите усрдно, непрестано, са љубављу, и Она ће испунити ваше жеље. ”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Читајте Закон Божији. Он је светионик који осветљава пут вашег живота, и говори како даље да живите, каквим путем да идете да бисте достигли вечни, блажени живот.”
Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Животу нас учи сам живот,и не бива кроз сав живот утабан пут. Само крсни пут нас води у радост општења са Богом, наравно, ако носимо свој крст без роптања, свакодневно црпећи снагу у Богу. А борба са страстима је дело свег нашег живота, и у тој борби се учимо да видимо своју крајњу немоћ и несигурност, и велику силу Божију, која је једним мгновењем у стању да нас ослободи од терета греха и страсти.”
Архимандрит Алипије (Воронов):“Господ нам заповеда да се непрестано молимо. Непрестано се молити значи увек имати на уму да је Господ са нама. Он зна сваку нашу помисао, види све што чинимо, што радимо, што чујемо, што говоримо.”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Ми немамо старословенски, већ активни црквено-словенски језик. И говорити да је он тежак и неразумљив људима – значи одвајати га од живота цркве. Такви разговори се никада не помињу у старим списима. На француском, енглеском, немачком језику предају и никада нико не каже да је то тешко. Као нешто Божије, црквено, спасоносно, доживљавају то тако тешко, те почињу на сваки начин да га гурају од Цркве Христове. Макар и под маском добра, као што се зли дух може јавити у облику Анђела светлости.”
Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Од Господа нам је дата заповест о љубави према људима, према нашим ближњима. Да ли они нас воле, за то нема потребе да се бринемо. Треба да се бринемо о томе да ми заволимо. Децо моја! Хитајте да чините добро! Немојте се штедети у добрим делима! То је оно што ће пре нас поћи у вечни живот, и што ће нас сачекати када будемо напуштали земљу.”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”Јеванђеље је писано златним словима. Чувајте га као стону књигу која поучава како треба да поступамо у животу. Ко пажљиво чита Јеванђеље, тај никада неће погрешити.”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Немој да одбијаш послушање. У трпљењу спасавај своју душу. Можеш молити за олакшање, али ако олакшање није благословено, треба да примораваш себе да испуниш послушање, јер се Царство Божије трудом задобија.”
Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Драги моји, рођени! Заволите! И радоваћете се са другима, и за друге. Заволите ближњег! И заволећете Христа. Заволите непријатеље, и оне који су вас увредили! И двери радости ће се вам се отворити, и Васкрсли Христос се дочекати вашу душу васкрслу у љубави. То је све! Тако мало од нас очекује Господ! У томе је наш рај! У томе је наше Васкрсење!”
Архимандрит Алипије (Воронов): ”Господ ће неизоставно открити ономе Своју вољу, ко Му је предао све своје срце. Такав човек ће се помолити Господу, и Он ће му открити како да поступи; и ако тај човек поступа по вољи Божијој, никаква беда га неће задесити, никакво разочарење.”
Архимандрит Јован (Крестјанкин): ”Све наше спасење је у Богу, а не у многобројним правилима, већ у живом, односу према живом Богу, пуном поверења. Трпљење је велика снага, и са трпљењем је лако корачати кроз живот. Заједно са смирењем, она води човека у Царство Небеско. Воља Божија нам се тако јасно пројављује кроз животне околности. ”
Архимандрит Натанаило (Поспелов): ”Црква влада свом пуноћом живота. У Цркви је и књижевност – то је Свето Писмо, дела светих отаца и житија светих. У Цркви је и музика – богослужбено појање. У Цркви је и рад, и одмор. У Цркви је чак и гимнастика – прописане уставом мале и велике метаније. У Цркви је пуноћа живота, и све остало што је неопходно човеку за спасење.”