Беседа на Светој Литургији после освећења воде на празник Богојављења, у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну
 
„Тада дође Исус из Галије на Јордан Јовану да Га oвaj крсти. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада jep тако нам треба испунити сваку правду. Тада Га остави. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који Говори: Oвo је Син мој љубљени који је по мојој вољи“.
 
(Матеј 3, 13-17; Зач. 6)
 
У име Оца и Сина и Светога Духа! Помолисмо се Богу, браћо и сестре, у данашњи велики празник Богојављења, празник који је првобитно у Цркви означавао јављање Божанства Сина Божијег у овом свету. Означавао је и Његово рођење и Његово крштење на Јордану и почетак Његове проповеди и Његовог чуда, ради нас и ради нашег спасења.

И на данашњи дан се крштавало мноштво оних који су се за то спремали, првобитно било Јевреја или незнабожаца, који су се спремали за тај чин калемљења на чокот Христа, уласка у Цркву Свету, која је стуб и тврђава истине и у којој се спасавамо, и у којој постајемо чланови Тела Сина Божијег, да с Њим заједно и страдамо, с Њим заједно и васкрснемо, тј. Његовим васкрсењем, Његовим страдањем да се спасемо.
И од старине у Цркви је било освећење воде на овај дан, која, већ знате и сами, да не понављам бива да се не квари годину и више. Па се на тај начин освећујемо сви силом Божијом која се ево даје и нама као знак благослова и благодати Божије која дејствује и данас и свагда.
Нека вам је срећан данашњи празник и Христос се јави!
Бог вас благословио!
 
19.јануар 1997.

Патријарх српски Павле