Што се више будемо приближавали крају света, а сваки дан му се све више приближавамо, биће нам све теже. Кад ће крај бити Христос нам није рекао, јер нам не би било од користи. За нас, сазнање кад ће бити крај света није ни битно. За нас је битно да ми увек будемо спремни да ако сад, овог часа то буде, да смо ми на оној страни коју ће Исус Христос познати и признати као свој народ. Да будемо увек спремни да изађемо пред Судију праведнога као његови верници, као народ Божији.
Јер, Христос каже да што више будемо ближе крају света, биће
све теже и теже за хришћане. Ратови ће се смењивати ратовима, биће глади и
помора. И што ће се више безакоње умножити, охладиће љубав код многих и издаће
један другога и омрзнути један другога. Исус нам то каже да се ми припремамо,
да не поклекнемо пред таквим искушењима.
Наш народ, али и остали православни народи, својом вером не треба да дозволе да
им овоземаљски интереси буду важнији од интереса Царства небеског.
Важно је да не изгубимо душу због интереса тела и да у овоземаљском животу све што чинимо, да чинимо у славу Божију. Као што рече Апостол Павле: “ Ако једете, ако пијете, ако шта друго чините, cвe на славу Божију чините“…
И да нам увек на памети буду речи светог кнеза Лазара да је „земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека“.
15. 12. 1998. године