Права теологија

Теологија, права теологија, не стиче се на универзитетима, већ само у презиру према свету, далеко од буке и метежа, у тихом и мирном месту, одређеним редоследом молитве и подвига, када човек, прочистивши свој ум и ослободивши се напетости од тела, прима светлост истинске теологије – знање о самом себи.

Не вређајте Мајку Божју

Погледајте како жене вређају Мајку Божју својим провокативним изгледом лети. С једне стране, оне поштују икону скромне Девице, а с друге – искушавају и терају оне око себе да греше својим провокативним изгледом. То се чак не сматра грехом који треба да се исповеди.

О апсурдности феминистичких тврдњи

Данас се пуно говори о једнакости полова – мушкараца и жена. Али борба за равноправност жена и такозвани феминистички покрет касне. Хришћанство је већ решило овај проблем пре двадесетак векова. Како? Уништило је разлике! Дало је женама једнаку част као и мушкарцима. Шта више – једној жени доделило је такву част коју ниједан мушкарац није имао, нема или неће имати. Ова жена је Пресвета Богородица.

У хришћанству, у Цркви, људи се оцењују не на основу пола, друштвеног положаја, нивоа образовања, финансијских средстава, даровитости и тако даље. Људи се издвајају и вреднују на једној јединој основи – светости. За Бога нема ни мушкарца ни жене. Постоје само грешници и покајници, зли и побожни, свети и Пресвета.

Мисли о свом духовном оцу не као о човеку, већ као о слуги Божјем

Када змија искочи из своје јазбине, она жури да се сакрије, јер осећа да ће бити убијена. Тако је и са демонском мишљу, која је попут отровне змије. Кад изађе из човекових уста, расипа се и нестаје, јер је исповест смирење. А ако сотона не може поднети чак ни мирис смирења, како онда може издржати након смирене и искрене исповести?

Али желим добар почетак и будност, дете моје. Не стиди се преда мном. Мисли о мени не као о човеку, већ као о Божјем слуги. Причај ми о свему, чак и ако ти је неко рекао нешто о мени, јер из искуства знам ђаволове увреде и знам како се бори са човеком. Духовна деца имају једноставно срце, и ако лоше мисли дођу до њих, то је због демонске злобе и егоизма човека, коме је, због смирења, дозвољено да буде искушаван таквим мислима о свом старцу.

Стога, немој бити тужна. Увек ћу се радовати ако слободно и искрено разговараш са мном, јер без чисте исповести, не може бити напретка у духовном животу.

Плачи, али немој бити тужна

Не тугуј тако јако, дете моје. У свему је потребна умереност. Биће ти горе од много плача, јер твоји нерви не могу да издрже толико бола и жалости.

Твоје покајање донеће анђелима неизмерну радост

Све што си поднела, кћери моја, догодило се због твог самопоуздања. Зар те нису учили смирењу и самоукоревању? Шта покушаваш да урадиш? Зар не знаш да човек који се напажљиво наслони на штап од трске, сломи свој штап и повреди руке? Шта си се усудила да урадиш? Зар не знаш да без Мене не можете ништа чинити? Зар не знаш да су многи оци пали због ослањања на себе саме?

Смири се, самоукоревај се, плачи, кћери моја, опери своје свадбено рухо. Твој Женик, који је лепши од свих синова људских, зове те, тражи те и припремио је место за тебе на Небу – духовно лепу свадбену одају! Анђели служе, немој бити лења. Устани, попиј мало воде и опери своје свадбено рухо, јер не знаш када ће доћи смрт, која не упозорава на свој долазак, али обилази све. А не знамо тај сат.

Покај се. Види како блудница пере Господу најчистија стопала. Она пролива сузе драгоценије од мира и те сузе привлаче Божанску милост и опроштај. Чује: „Опроштени су ти греси; иди у миру.“

Покајање, кћери моја. Падни с јауком пред ноге Страшног Господа, плачи и вичи: „Сагреших, Исусе мој. Прими ме као покајницу и спаси ме. Не презри моје сузе, Радости анђела. Не презри ме, не одбаци ме, Ти чијем су се неописивом снисхођењу небеса поклонила.“

Преклињи Христа овим речима, са уверењем да ћеш троструко стећи Његову љубав.

Твоје покајање донеће анђелима неизмерну радост, и они ће задивљено узвикнути: „Она је устала, она је устала, она је устала!“ – то јест, ниси потпуно пала, него си се подигла, и не котрљаш се више према понору, него поново журиш према горе.

Значај мисије старца Јефрема се тешко може преценити.

Атанасије Зоитакис, Света Гора: „Ми, амерички архијереји и јереји, током седамдесет година смо хтели да привучемо народ у Цркву организовањем фестивала. То јесте ми смо организовали празнике и прославе, угошћавали  смо људе пићима, храном и забавом. Заборавили смо молитву, исповест, постове, бројанице – све оно што чини Предање наше Цркве. Чак смо били против изградње манастира, пошто смо мислили да нема апотребе за њима и да они ништа не могу да дају нашој Цркви. И ево, дошао нам је најмањи човек, без светског образовања и богословских диплома, без новаторских и смелих идеја (које смо ми у изобиљу имали) и подсетио нас на најважније – на наше Православно Предање.

Он није позивао на игре и забаве, већ је позивао на пост и учешће у многочасовним бдењима. И људи су се одазвали на његов позив, дошли су код старца и подржали га. Број оних који долазе код оца Јефрема се не може избројати. Америка, која се спремила за излаз из ћорсокака потрошачке културе и робовања материјалним вредностима помоћу различитих друштвених покрета (на пример хипи) и источњачких религија, је открила за себе истинско неупрљано хришћанство – Православље“– ово су речи оца Антонија (Мосхонаса), који се упокојио као многогодишњи настојник православног храма у граду Тусан.

Према речима оца Јефрема, дикеја скита светог Андреја Првозваног на Атону, «старац Јефрем се подвргао прекомерним и најтежим клеветама и нападима». Али, без обзира на сталне наручене критичке репортаже на америчкој телевизији и у штампи, он није спуштао руке већ је наставио своје мисионерско служење. Јефрем Филотејски је пример великог подвижника, који је својим животом доказао исправност речи преподобног Серафима Саровског «Спаси се сам и око тебе ће се спасти хиљаде».