Једном ревносном читаоцу Светог Писма који пита:
Зашто се Дух Свети јавио у виду огња
Кад се Господ крштавао на Јордану Дух Свети се јавио у виду голуба. Јавио се не да нешто дода Христу него да тако символички објави оно што је у Христу, то јест: незлобност, чистоту и кротост. То и означава голуб. А кад су апостоли били сабрани у педесети дан по Васкрсу, Дух се јавио у виду огњених језика. Јавио им се у виду огња, да им нешто одузме и нешто дода. Наиме, да одузме из њих сваки грех, сваку немоћ и бојазан и нечистоту душевну, а да им дарује моћ, светлост и топлину. Огањ и означава симовлички то троје: моћ, светлост и топлину. Ти знаш како је огањ моћан, знаш како светли и како греје. Но кад говориш о Духу Светоме, чувај се да не мислиш телесно но духовно. Реч је, дакле, о моћи духовној, о светлости духовној и о топлини духовној. А то су: јачина воље, светлост разума и топлина љубави. Са ова три духовна оружја наоружао је Дух Свети против света војнике Христове, којима је Учитељ забранио и штап да носе од физичког оружја.
Зашто се огњени пламен извио у виду језика над главама апостола? Зато што су апостоли требали језиком да јављају народима Радосну Вест, Јеванђеље истине и живота, Науку покајања и опроштења. Словом су требали да уче, словом да исцељују, словом да теше, словом да саветују и руководе, словом да уређују Цркву. Најзад, словом и да се бране. Јер им је рекао и прорекао Вођ, да се не плаше гонитеља и да не брину како ће им одговорити на судилиштима – они, прости људи. Нећете, каже, ви говорити него Дух Оца вашега говориће из вас. Зар се и могло говорити обичним језиком човечијим о највећој и најрадоснијој новости, која је икада допрла до ушију људских, да се Бог јавио на земљи и отворио људима капије живота бесмртнога? Зар се од човека и човечје смртне природе могао разлити онај животворни балсам по лешини римске царевине и тја до крајева света? Никако и никада. Него само од Духа Божијега огњенога, који је кроз уста светих апостола сипао небеске варнице по тами земаљској.
Но, о, сине човечји, зар ти баш никада ниси осетио Духа Божијега у себи? Гле, и ти си крштен Духом, водом и Духом. Зар баш никад није у теби изненадно засијала нека велика и светла мисао, ћутљива реч Духа Светога? Зар никад није, као ветар изненадно, наврела у твоје срце љубав према Створитељу, и од ње сузе на очи?
Предај се вољи Божијој, и стражи над оним што бива у души твојој, па ћеш познати чудо Педесетнице што се збило над апостолима.
Мир ти и утеха од Духа Светога.
Владика Николај, „Мисионарска писма“, 42. Писмо