Поуке о православљу, крштењу, причешћу и болести

Отац Јоил Булатовић годинама је био чувар ћивота Светог Василија Острошког.

Део његових духовних поука:

– Ми православци смо најсрећнији народ само да умијемо да прихватимо свим срцем, свом мишљу и свом душом Господа, и да прихватимо вјеру која чини чуда.

Православље је старо двије хиљаде година и ту је вјеру проповједао, ни свештеник, ни анђео, нити човјек, него богочовјек Господ Исус Христос. Он то предаде апостолима, апостоли даље и остаде непромјењива вјера, хвала Богу, до дана данашњег. И кад би овај несрећни залуђени народ на овој планети прихватио ову животворну, спасоносну вјеру, на земљи би настао мир, настала би љубав, нестало би граница, све би било наше заједничко и читава планета би живјела у љубави и слози. Али 1054. године одступише од источне цркве и одвоји се Рим и од тада су почели ратови и ужаси и мржње и прогањања и убијања и трају до данашњег дана. Тако да се римокатолици заваравају страшно што се не врате у праву вјеру, јер они немају благодат Светога Духа, имају само једног анђела чувара који те народе чува да не дође до хаоса и чека да они својом слободном вољом пређу у православље. И то су Божији створови и међу њима има добрих људи, али је несрећа што живе на територији гдје је јерес. Ипак, Бог чини да ти људи који имају добро срце дођу до познања истине и да се крштавају. Многи Њемци одлазе у Грчку, а у Аустралији не само да има огроман број крштених, него чак и њихови свештеници прелазе у православље. И дај Боже, да сва омладина и сви људи спознају праву истину и да се врате у своју отачку вјеру.

Осим што сматра православље једином правом вером и позива све да му се врате, отац Јоил има високо мишљење о Србима, али им и замера грешке из прошлости и саветује им пост и молитву као искупљење и једини спас од непријатеља.

Такође, замера Србима и прихватање европског начина живота, наглашавајући да нигде нема толико неморала, метежи и непознавања праве вере као у Европи.

– Да смо били ограђени, да смо сачували оно Немањићко, ми бисмо били најсретнији народ на свијету. Никад Срби нијесу Бога псовали док се нијесу помијешали са Европом. А када су Срби писали златним словима, тада су по лондонским шумама завијали гладни вукови. Они не хтједоше да поштеде наше грађевине и светиње, него пустише онима који имају дивљу памет, а ћуд отровану, да сруше светиње по најсрпскијем крају Косову. А ко убија и малтретира православне, он себи копа јаму и себе у пакао баца. Тако да тај народ не зна шта чини и сад хоће да нас убиједе да смо ми криви, и убиједили су многе несретнике. Зато, Срби, да узмемо сви молитву и пост, да се исповиједимо, да не чинимо гријехе, и Господ ће непријатеље наше окренути једне против других и истријебити их. Једини начин да се одбранимо од свих који хоће да нас униште да водимо богоугодан живот.

Слушај, плането, шта каже Господ!

Отац Јоил опомиње да се не одлаже крштење ни због чега и да се не чека чак ни кум, јер се може десити да док чека човек погине у саобраћној несрећи, доживи мождани удар или неки други начин изненадне смрти, јер ђаво толико ради да одврати од крштења, да то људи не могу ни да замисле.

– Да бисте се уписали у књигу живота, потребно је да се крстите. И не чекајте ништа. Многи су се прешли што су чекали.

– Заиста, заиста вам кажем ко се не роди Духом Светим не може ући у царство небеско. А ниједан народ се не рађа водом и Духом Светим на овој планети, осим православци, када то чини православни свештеник или православни јеромонах.

Даље шта каже Господ: Заиста, заиста вам кажем ко не прима свету тајну причешћа не живим Ја у њему нити он у Мени и нема живот вјечни. Слушај, читава плането, шта каже Господ!

– А има несрећника који се никад нијесу причестили, а мисле да ће их спасити аспирни и доктор који Бога у срцу нема. Ја једино признајем љекаре који су са Богом. Незнабошци љекари не могу ништа, ни дијагнозу да дају ни ишта друго, а они који су са Господом, помоле се, па да видиш како могу да помогну.

– А ако је неко болестан, каже се, „нека зове свештеника, да га помаже светим уљем”. Да нема исповијести, нико се жив не би спасио. Исповијест је наново рађање. И сви ми који нијесмо исповиједили гријехе, на челу нам пишу, јер је Бог дао такво стање људима да једни другима гријехе читају.

– Ако се исповиједиш и не слажеш ништа, а прочита ти свештеник освећење јелеја, васкрснуће те па да си мртав! Зато знајте да је тајна исповијести, тајна која води на небо, у рај.

СХИМАНДРИТ ЈОИЛ