Долазила сам код оца Порфирија и говорила: “Старче, имамо проблема са децом!” “Они ће бити решени, одговарао је он. Доћи ће време када ће сви ти проблеми нестати. Ти се само моли, а Бог ће беседити са душама твоје деце. Видећеш, они ће постати веома добри људи.”

“Како Вам је саветовао да се молите?”

“Моли се”, говорио ми је Старац, “тако што ћеш се Богу обраћати својим речима. Говори Му шта мислиш, а Он зна како ће поступити. Бог не заповеда да Му се обраћаш неким посебним речима”.

Када сам други пут допутовала код оца Порфирија, он ми је рекао: “Сада ћемо се молити”. “Шта да говорим, Старче, упитала сам, да изговарам Господе Исусе Христе, помилуј ме?” “Да, да. Спусти се на колена, молићемо се заједно.” Молили смо се заједно, али свако за себе. Молили смо се током неког времена, а ја сам очекивала да каже: “Добро, довољно је”. Старац се најзад усправио: “Добро, рекао је, сада пођи кући. Када дођеш следећи пут, поново ћемо се помолити”.

“Да ли сте осећали нешто необично и посебно док сте се молили са старцем Порфиријем?”

“Да! Увек! Често сам долазила сасвим пометена, а увек сам одлазила радосна, као да немам никаквих проблема”.

Из книге „Христова лепота спасиће свет”