И данашња акција прављења црквених свећа у нашој цркви показала је да смо сваког дана сложнији и јединственији. Одазвао се рекордан број волонтера и у изузетно радној атмосфери направили смо велики број свећа. Управни одбор ЦШО се захваљује свим волонтерима на њиховом раду.
Нову интернет презентацију нашег СКУД “Фрула” можете наћи на www.frula.ca
И на крају листе у којој молимо Господа да нам НЕ ДА је празнословље. Ево шта о празнословљу говори протојереј Александар Шмеман:
Најзад, празнословље. Једино је човек, од свих створења, обдарен даром говора. Сви Оци виде у томе “печат” слике Божје у човеку, јер се сам Бог открио као Реч (Јн.1,1). Али, реч као највећи дар је истовремено и највећа опасност. Пошто је реч основни израз човека, средство његовог самоиспуњења, говор је самим тим и средство његовог пада и саморазарања, преваре и греха. Реч спашава и реч убија. Реч надахњује и реч трује. Реч је оруђе истине и демонске лажи. Имајући крајње позитивну силу, она има и ужасно негативну снагу. Она заиста ствара позитивно или негативно. Када одступи од свога божанског порекла и сврхе, реч постаје празна. Она тада неминовно условљава леност, пожуду, очајање, а живот преобраћа у пакао. Она постаје самом силом греха.
Драга браћо и сестре,
У Суботу 20. Марта 2010 год од 9 ујутро ћемо правити црквене свеће у нашој Цркви. Потребно нам је двадесетак волонтера, а биће обезбеђен и посни ручак. Ако сте у могућности да дођете и да помогнете у овој акцији, молимо вас јавите се оцу Обраду
Управни одбор ЦШО се захваљује свим волонтерима.
Настављамо нашу серију тумачења велике молитве Св. Јефрема Сирина из пера протојереја Александра Шмемана. Данас говоримо о властољубљу.
Ма колико изгледало чудновато, леност и чамотиња испуњавају наш живот властољубљем, жељом да се влада другима. Обезвређивањем целокупног става према животу, чинећи живот бесмисленим и празним, леност и чамотиња нас присиљавају да тражимо надокнаду у коренито погрешном ставу у односу на друге особе. Ако мој живот није окренут према Богу, ако није усмерен на вечне вредности, он ће неизбежно постати себичан и егоцентричан, а то значи да ће сва друга бића постати средство за задовољење моје себичности. Ако Бог није Господ и Владика мога живота, тада ја постајем свој бог и господ – апсолутни центар свога сопственог света, и све почињем да вреднујем својим сопственим потребама, идејама, жељама и проценама. Властољубље је на тај начин најосновнија изопаченост човекова у односу према другим бићима, тражење начина да му се она потчине. Оно није безусловно изражено у стварној побуди да се влада, да се доминира над другима. Оно може да се испољи у безосећајности, омалова-жавању, незаинтересованости, безобзирности и непоштовању. Оно није ништа друго него унутрашња леност и чамотиња уперена, овај пут, против других; у њему се духовно самоубиство допуњује духовним убиством.
Драга у Христу браћо и сестре.
Ево једног лепог примера обнове запустелог манастира. Наиме, у Ораовици код Грделице налази се Манастир Св. Николе који је тренутно у процесу изградње манастирског конака како би се створили услови за обнављање монашког живота у овој светињи, значајног за становнике овога краја. Они су до сада доста урадили као што може да се види из приложених фотографија. За завршетак пројекта им је потребна додатна помоћ па ако можемо и ми да помогнемо. Поруку и апел за помоћ упућену од стране свештеника оца Ивана Милановића можете прочитати ОВДЕ, а детаљније информације о манастиру и њиховом пројекту ОВДЕ као и галерију СЛИКА
Господе и Владико живота мога! Дух лености, чамотиње, властољубља и празнословља не дај ми.
Духа целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени слуги Твоме!
Да, Господе, Царе, даруј ми да видим сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.
Резултат такве лености је чамотиња, или униније. То је стање очаја, малодушности које су сви Оци духовности сматрали као највећу опасност за душу. Малодушност је немогућност да човек види било какво добро и било шта позитивно. То је свођење свега на негативизам и песимизам. То је демонска сила у нама, јер је ђаво у својој основи лажа. Он човека лаже о Богу и о свету; он испуњава живот тамом и негацијом. Униније је самоубиство душе, јер ако обузме човека, он је апсолутно неспособан да види светлост и да је жели.
(аутор: протојереј Александар Шмеман)
Велики и славни Крститељ Јован би посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене Иродове. Када Јован би посечен, нареди Иродијада да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер се бојаше да страшни пророк некако не васкрсне. Стога узе његову главу и закопа је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу. Њена дворкиња беше Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова. Добра и благочестива Јована не могаше трпети да глава Божјега човека остане на месту бешчесноме, ископа је тајно, однесе у Јерусалим и сахрани на Гори Јелеонској. Не знајући о свему томе, цар Ирод када дозна о Исусу како чини велика чудеса, уплаши се и рече: “То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих” (Мк 6, 16). После извесног времена неки знаменит властелин поверовавши у Христа, остави положај и сујету светску и замонаши се, и као монах, с именом Инокентије, настани се на Гори Јелеонској баш на оном месту где је глава Крститељева била закопана. Хотећи да зида себи ћелију, он копаше дубоко и нађе земљан суд и у њему главу, за коју му се јави тајанствено, да је Крститељева. Он је целива и закопа на том истом месту. По Божјем промислу та чудотворна глава доцније ишла је од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград. Многа чудесна исцељења догодише се од главе Претечине. Важно је и интересантно је, да док би жив, “Јован не учини ниједно знамење” (Јн 10, 41) а, међутим, његовим моштима даде се благодатна чудотворна моћ (в. 7. јануар; 25. мај.; 24. јун; 29. август и 23. септембар).
Господе и Владико живота мога! Дух лености, чамотиње, властољубља и празнословља не дај ми.
Основна болест је леност, празнина. То је она чудна леност и пасивност целог нашег бића, која нас стално вуче на доле, уместо да нам дозволи да се винемо у висине, која нас убеђује да је свака промена немогућа, па стога и непожељна. У ствари, то је дубоко укорењена сумња, која на сваки духовни изазов одговара: “Чему, ради чега?” и чини од нашег духовног живота ужасну духовну пустош. То је корен сваког греха, јер трује духовну енергију у самом њеном корену.
(аутор: протојереј Александар Шмеман)
У Недељу 28. Фебруара 2010 год. је било веома свечано у нашој Цркви. У госте су нам дошли његово Преосвештенство Епископ Канадски Г. Георгије, отац Драго Кнежевић из Едмонтона и отац Милош Пурић из Ванкувера. На почетку Свете Архијерејске Литургије, епископ Георгије је одликовао чином протојереја нашег оца Обрада Филиповића. отац Обрад је данас обележио 10 година рада овде са нама у Калгарију, а такође он и његова породица су били кумови славе. После свечане Литије око Цркве, Владика Георгије је пререзао Славски Колач. Нови кумови славе су Зоран и Нега Милановић.
По завршетку службе у нашој црквеној сали послужен је богат славски ручак којег су и овог пута припремиле наше Коло Српских Сестара.
