Задушнице – Субота 22. Мај

Ево шта о молитви за умрле беседи Св. Теофан Затворник:

Нека се нико не разлењи да помене своје родитеље. Међутим, треба помињати и све православне Хришћане, и не само у овај дан, него у свако време и на свакој молитви. И сами ћемо тамо бити и требаће нам тада таква молитва као бедноме кора хлеба и чаша воде. Сети се да је молитва о преминулима снажна својом општошћу – тиме што се узноси од стране целе Цркве. Црква дише молитвом. У природном поретку при бременитости дише мајка, а сила дисања прелази и на дете. Тако и у благодатном поретку ствари – Црква дише општом молитвом свих, а сила молитве прелази и на усопше који се налазе у недрима Цркве. Јер, она се састоји из живих и мртвих, из оних који војују и оних који су у слави. Не олењи се да на свакој молитви помињеш све отишле оце и бpaћy нашу. Нека то буде твоја милостиња за њих…

отац Обрад ће служити Свету Литургију и Парастос за умрле са почетком у 10 сати.

Устоличење Игумана Хиландара Архимандрита Методија

Са византијском торжественошћу и благољепијем, а у складу са древним типиком Свете Горе, 16. маја 2010. године устоличен је нови игуман Свештене царске, патријаршијске и ставропигијалне лавре Хиландара на Светој Гори – Архимандрит Методије.

Св. Василије Острошки Чудотворац

Фреска из Манастира Св. Василија Острошког у Бијељини

Радуј се, исцјелитељу болести сваке, радуј се, пастиру заблудјелих оваца које усрдно врађаш на пут истине и живота. Радуј се хранитељу изгладњелих душа, радуј се, просветитељу помрачених умова. Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега.

Ријеч Божија Неспутана

Недавно је у издању наше Епархијске издавачке куће “Источник” изашла из штампе књига збирки проповеди под називом “Ријеч Божија Неспутана”, насталих на апостолска зачала, садржаних у годишњем кругу недеља и празника, почевши од Недеље Митара и Фарисеја до, закључно са апостолом на Божић.

Аутор је протојереј-ставрофор Василије Томић који већ више од двадесет година служи у цркви Светог Саве у Торонту. отац Василије је дуго година био уредник “Истичник”-а, листа Епархије канадске.

Ову вредну савремену збирку беседа, која је издана на српском и енглеском језику, можете наћи у нашој цркви.

Св. Великомученик Георгије

Свим нашим парохијанима који данас славе Св. Георгија честитамо славу.

“Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а св. Ђорђе би посечен 303 год. Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.”

Св. Николај Охридски и Жички

У Понедељак 3. Маја наша Света Православна Црква слави Св. Николаја Охридског и Жичког. Свети Јован Шангајски назвао је једном приликом владику Николаја “Златоустом наших дана”. Св. Јустин Ћелијски назива га “највећим Србином после светог Саве, а Александар Шмеман “најплеменитијим владиком 20-ог века”. Свети владика Николај се за живота истакао као теолог, архијереј, молитвеник и подвижник, као родољуб и мученик, али пре свега као беседник и проповедник.

Недеља Самарјанке

Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања јер сами… знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн. 4,42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или, како је то сада код нас (православних) – путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници. Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, тј. да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имати осведочење да стаје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ не само света него и тебе лично.

(Св. Теофан Затворник “Мисли за сваки дан у години”)

Преподобни Јустин Ћелијски и Преподобни Симеон Дајбабски

На свом поподневном заседању 29. априла текуће године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве једногласно је усвојио предлоге надлежних епархијских архијереја и унео у диптихе светих Православне Цркве имена блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), од сада преподобног Јустина Ћелијског, и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), од сада преподобног Симеона Дајбабског.

Литургијски спомен преподобног Јустина славиће се 1. јуна по старом календару (14. јуна по новом календару), а спомен преподобног Симеона празноваће се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).

Свечано прослављење новоканонизованих угодника Божјих биће извршено на саборној светој архијерејској Литургији у следећу недељу, 2. маја, у Храму Светога Саве на Врачару, са почетком у 9 часова.

Преподобни и богоносни Оци наши Јустине и Симеоне, молите Бога за нас!

(source: spc.rs)