Св. Сисоје Велики – Заштитник деце

by

Преподобни Сисоје Велики се слави 19. Јула по новом календару. У нашем народу се сматра за заштитника деце. Ево шта о животу овог светитеља пише у Прологу:

Преп. Сисоје Велики. Мисирац родом и учениксв. Антонија. По смрти великог учитеља свога св. Сисоје настани се на пустињској гори, званој Антонијева, на којој се и Антоније раније подвизавао. Тешким трудовима над самим собом толико укроти себе, да беше кротак и незлобив као јагње. Зато му Бог даде велику благодат, да могаше исцељивати болеснике, изгонити нечисте духове, и мртве васкрсавати. Шесдесет година подвизаваше се Сисоје у пустињи, и беше као извор живе мудрости за све монахе и мирјане који долажаху њему за савет. Пред смрт засија му се лице као сунце. Монаси стајаху око њега и дивљаху се тој појави. А када светитељ испусти своју душу, сва одаја испуни се дивним благоухањем. Упокојио се у дубокој старости, 429 год. Св. Сисоје учио је монахе : „Ма како искушење да се догоди човеку, човек треба да се преда вољи Божјој и да призна, да се искушење догодило због греха његових. Ако ли се што добро догоди, треба говорити да се догодило по промислу Божјем.” Монах питао Сисоја: „како ћу угодити Богу и спасти се?” Светитељ одговори: „ако желиш угодити Богу, иступи из света, одели се од земље, остави твар, приступи ка Творцу, сједини се с Богом молитвом и плачем, и наћи ћеш покој у овом веку и у оном.” Монах питао Сисоја: како достићи смерност?” Светитељ одговори: „Када се неко извежба да признаје свакога човека бољим од себе, тиме задобија смерност.” Амон се жалио Сисоју, како не може да упамти прочитане мудре изреке, да би их могао поновити у разговору с људима. Светитељ му одговори: „То није нужно. Нужно је задобити чистоту ума и говорити из те чистоте положивши наду на Бога.”

Среда 7. Јули – Ивањдан

by

У Среду 7. Јула 2010 год. наша света Црква слави Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан. отац Обрад ће служити Свету Литургију са почетком у 10 сати.

Ево шта о овом празнику каже Пролог:

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).

Понедељак 28. Јун – Видовдан

by

У Понедељак 28. Јуна наша Света Црква слави св. муч. Кнез Лажар и сви српски муч. – Видовдан

Свети мученик Лазар, кнез српски. Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Косову пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен. Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак; подигао Раваницу и Лазарицу; био ктитором манастира руског Пантелејмона као и многих других цркава и манастира. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).

Пуно житије св. Кнеза Лазара можете прочитати на сајту спц.рс

Ево такоће и линка за читав филм “Бој на Косову“

Хуманитарна акција – Помоћ оболелом детету из Грачанице

by

Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска апелује на верни народ и све људе добре воље да новчано помогну лечење четворогодишњег Стефана Трајковића, дечака из Грачанице, који болује од тумора на мозгу. Стефан је прошле и ове године већ два пута оперисан у Београду, али је за даље лечење неопходна операција у Енглеској. Операција на институту у Бристолу кошта 50.000 евра и савет лекара у Београду јесте да се операција што пре обави, како не би дошло до већих компликација. Стефанови родитељи су успели да прикупе један део од поменуте суме новца, али још увек не сав износ. Иначе, мали Стефан је рођен 9. јануара 2006. године и са родитељима и сестром живи у Грачаници. Породица Трајковић је тренутно у Београду због лекарских контрола и прибављања докумената за пут у Енглеску. Епархија Рашко-призренска је спремна да и сама једним делом помогне лечење малог Стефана, али молимо и све који су у могућности, да се придруже овој племенитој акцији.

Новчану помоћ можете да уплатите на динарски рачун код
Комерцијалне банке бр. 205 900100757017094 на име Трајковић Владан (отац малог Стефана)
или девизни рачун на Косову и Метохији код
Raiffeisen банке на бр. 1501011000288133 на име Трајковић Владан
као и девизни рачун код Комеријалне банке АД Београд
(прилажемо упутство за уплаћивање прилога из иностранства)
Додатне информације можете да добијете на тел. +381 (0)64 8003014 (јерођакон Петар) или од Милене и Владана Трајковића, Стефанових родитеља, +381 (0)65 6148 778.

О току акције, прикупљеним средствима и именима донатора благовремено ћемо обавестити јавност преко Епархијског интернет-сајта.

Молећи се Господу да свима добротворима за добро добрим узврати, остајемо унапред искрено благодарни.

из канцеларије Епархије Рашко-призренске и
Косовско-метохијске, Грачаница-Призрен

Св. Јустин Ћелијски – 14. Јуни

by

Св. Јустин Ћелијски

Сутра у Понедељак 14. Јуна 2010 год. је празник Св. Јустина Ћелијског, како је то Сабор одлучио на свом последњем заседању када је аввино име унешено у диптих светих. Тако ће се празник св. Јустина Ћелијског славити сваке године 14. Јуна по новом односно 1. Јуна по старом календару. Најсвечаније ће сигурно бити у његовом манастиру Ћелије код Ваљева.

За овај пут, из мисли Св. Јустина Ћелијског издвајамо следеће:

“Бесмртна сестра вере и љубави је нада. Она је сва небочежњива. Док љубав разлива душу нашу по браћи на земљи, дотле је нада вуче у горње светове.

Ако има небеске врлине, то је нада. Ако и једна еванђеоска врлина онебеси човека, то је она. Сва је од неба, зато сва вуче к небу. Највише њоме хришћанин постаје небески човек. А вером и љубављу – земаљски анђео”

Свети цар Константин и царица Јелена

by

Сутра у Четвртак 3. Јуна 2010, наша Света Црква слави празник Св. цар Константин и царица Јелена. отац Обрад ће служити свету Литургију са почетком у 10 сати.

Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин наџиви своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.

Почетак Петровског Поста 31. Мај

by

Драга у Христу браћо и сестре. Ево налазимо се на почетку Петровског Поста. Ове године пост је нешто дужи и траје шест недеља. Уз пост је наравно неопходна и молитва. Пост и молитва то су два крила анђеоска или како то Св. Јустин Ћелијски каже “Пост и молитва сачињавају једно недељиво богочовечанско јеванђеље”

Више детаља о томе како треба постити овај пост можете чути од оца Василија из манастира Лепавина веома лепо објашњава Православни Хришћански пост. (Original youtube video here)

О Борби против зла, љубави према непријатељима, Св. Муч. Вукашин

by

У овој Недељи Свих Светих Св. Теофан Затворник нам даје поуку како се хришћански односити према злу,  о љубави према непријатељима, а исто можемо да видимо из страдања Св. муч. Вукашина којег наша Света Српска Православна Црква помиње 29. Маја

“А ја вам кажем да се не противите злу (Мт.5,39). Другим речима, дај себе на жртву својевољности и злоби људској. Али, зар се тако може живети? Не узнемиравај се. Онај који је дао ту заповест јесте наш Промислитељ и Старатељ. Када са пуном вером и од све душе пожелиш да тако живиш, и да се не противиш никаквом злу, сам Господ ће за тебе да уреди живот који ће бити не само сношљив, него и сретан. На самом делу бива да противљење још више раздражује противника и побуђује га да изналази нове непријатности, док га уступак разоружава и смирује. Стога, ако претрпиш само прву навалу злобе, људи ћe се сажалити и оставити те на миру. Противљење, пак, и освета само распирују злобу, која са једног лица прелази на породицу, а затим са поколења на поколење.”

“Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас гоне (Мт.5,44). Без љубави никога нема на свету: воле се родитељи и сродници, добротвори и покровитељи. Но, љубав према родитељима, сродницима, покровитељима и добротворима јесте природно осећање, које се само собом у срцу изграђује. Због тога му Господ и не придаје вредност. Права хришћанска љубав се испробава у односу према непријатељима. Љубав према другима не треба да угаси лака или случајна непријатност, па чак ни напаст, гоњења, беде и лишавања које нам са намером чине. Ми смо дужни не само да благосиљамо те људе, него и да им добро чинимо, молећи се за њих. Погледај да ли је код тебе такво расположење према непријатељима твојим. По томе суди да ли је у теби хришћанска љубав, без које нема спасења?”

Силазак Светог Духа На Апостоле, Духови, Тројице, Педесетница

by

Педесетница представља не само порекло и темељ Цркве него и њен узор, јер око Апостола, у заједници, беху присутни и први хришћански ученици. Дух Свети био је дарован првој апостолској заједници (Дела 4,31), обдаривши је свим оним што је неопходно за хришћански организам: проповедање Јеванђеља, Тајне, харизме, ђаконија. Историјска егзистенција, континуитет са Апостолима и свако свештено дејство Цркве зависи од при-зивања Светога Духа. Црква црпе свој унутрашњи живот из сталног актуализовања Педесетнице, призивањем Духа. Управо зато “ми можемо прослављати Педесетницу у свако време”, вели Свети Јован Златоусти (0 Светој Педесетници, Р.О., 50,454).

Значај Педесетнице састоји се у томе што од тада Дух Свети коначно улази у историју, у којој време и простор више не постоје безличног присуства, стварног доласка и активног Божијег делања.