Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт.6,14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби. Ти си, дакле, сам у својим рукама. Преломи себе и од немирних осећања према брату пређи у искрено мирна – све је у томе. Дан опроштења – велики небесни дан Божији! Када бисмо сви искористили овај дан како би требало, од хришћанских заједница би се стварале рајске заједнице, и земља би се стапала са небом…
Иако слаб и изнурен, свети Сава крену преко Мале Јерменске и “турачке стране”, па се у једном пристаништу Мале Азије укрца у лађу, која је ишла за Цариград. Но на путу се, због многих напора које је поднео, тешко разболе на лађи. Пошто беху на пучини, он није могао да се искрца и нађе лека болести, и беше у великој невољи, и душа му беше близу смрти. Ученици не знађаху шта да раде, и плачући говораху му: “Знамо, владико, да ће те Бог и сада, као свагда послушати. Стога My ce помоли, бар нас ради да те сачува у животу док смо у туђини и док нас не изведеш из ове пучине. Јер, ако ти не будеш с нама, ови иноверци који нас возе продаће нас у ропство, или ће нас због богатства које носимо побити и бацити у море”. И Свети им рече: “He плашите се ради тога, чеда, нити тугујте. Уздам ce y Бога да вас се неће коснути ниједно од тих зала која споменусте”. 
Крститељу Христов, проповедниче покајања, не презри мене покајника, него, удружен са небеским Војницима, моли се Господу за мене недостојног, утученог, немоћног и тужног, запалог у многе невоље, измученог бурним мислима ума мог, јер сам ја пећина злих дела, те нема краја мојој греховној навици. Ум је мој прикован за земаљске ствари. Шта ћу учинити? Не знам. И коме да прибегнем, да спасена буде душа моја? Само теби, свети Јоване, који си имењак благодати, јер знам да си после Богородице највећи између рођених од жена, јер си се удостојио да додирнеш главу Цара Христа, Јагњета Божјег које узима грех света. Моли Њега за моју грешну душу, да бар од сада, у једанаести час, понесем благи терет, и примим плату са последњима. О, Крститељу Христов, чесни Претечо, последњи пророче, први мучениче, постника и пустињака наставниче, учитељу чистоте, и присни друже Христов, тебе молим, теби прибегавам, не одреци ми твоју помоћ, него ме подигни палог многим гресима, обнови ми душу покајањем као другим крштењем, јер си зачетник и једног и другог: крштењем спирајући прародитељски грех, а покајањем очишћујући свако рћаво дело: очисти ме оскрнављеног гресима, и уведи ме тамо где ништа нечисто не улази, у Царство Небеско. Амин!
„Тада дође Исус из Галије на Јордан Јовану да Га oвaj крсти. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада jep тако нам треба испунити сваку правду. Тада Га остави. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који Говори: Oвo је Син мој љубљени који је по мојој вољи“.
Ево Празника када су сви Срби на ногама! Срби на земљи, Срби на Небу! Земаљска Србија и Небеска Србија! Све је уједињено! У чему? У молитви, коме? – Великом и чудесном Светитељу Божјем, Светом Оцу Николају Чудотворцу! Данас је много више његових свечара на Небу него на земљи. Данас око половине Срба слави Светог Оца Николаја на земљи. А на небу безброј његових преминулих свечара. А друга половина учествује у молитви, у уздасима великом Светитељу Божјем. Никад се са Српске земље не диже више молитава, него данас! 
Ево нам, браћо, светог и великог Празника који нам казу је зашто смо ми људи у овоме свету. Откуда то, да ти и ја будемо данас у овоме свету, а не кроз хиљаду година?
Треба сви да будемо свети. Да постанемо Црква – Тело Христово, како би сви постали једно у Цркви православној.
