28./29.10.2017.Бугарска,Софија-пресвлачење моштију Светог Краља Милутина, велика исцелења тај дан

У Цркви Свете Недеље у Софији, где почивају мошти краља Милутина; Пред кивот испод барјака долазе у непрекидном низу ходочасници свих генерација.

Continue reading →

Када сваки од дванаест великих апостола има свој нарочити дан празновања у години, ипак је Црква одредила овај дан као саборни празник свих Светих Апостола укупно, и уз њих Павла… Треба још споменути овде, како је који од ових најсветијих и најкориснијих људи у историји света скончао свој земни живот: Петар – распет главачке; Андреј – распет; Јаков Заведејев – посечен; Јован Богослов – упокојио се чудесно; Филип – распет; Вартоломеј – распет, па одеран и посечен; Тома – избоден са пет копаља; Матеј – огњем сажежен; Јаков Алфејев – распет; Тадеј – распет; Симон Зилот- распет; Матија – каменован, па мртав посечен секиром; Павле – посечен.

Данас је, браћо и сестре, Велика субота дан кад је Господ од јучерашњег распећа и смрти провео, као што се каже у молитви црквеној, „са телом у гробу, са душом у аду, а на престолу небеском са Оцем и Светим Духом“.

Он је дакле, овај суботњи дан који је Он у Старом Завету одредио да буде дан одмора а још Црква Његова није коначно основана, Он је тај дан и поштовао мирујући у аду. А кад је Он васкрсао и коначно, кад је Дух Свети сишао на апостоле и Црква Његова била основана коначно, онда је дан Његовог Васкрсења за нас дан одмора. Јер, узалуд би било што је свет створен за шест дана и седми да је Господ мировао, кад он (свет) не би био спасен од греха, од смрти и ђавола.

Зато човек Цркве Божије тај дан у Цркви православној хришћанској, светкује.

Свети Игњатије Богоносац о томе напомиње, па редом свети мученик Јустин који је пострадао за Христа 163. године, говори да се хришћани скупљају у дан васкрсења управо у дан Господњи, а тај дан Господњи то је значи недеља, јер се и данас у грчком језику назива недеља „кириаки“, тј. „Господњи“ дан. Continue reading →

Али неки Га не познаше и не примише, нити као госта, нити као пријатеља, нити као домаћина, него својим рукама дигоше камен на Њега, и својим смртним душама припремише смрт телу Његовом.

Такво је божанско својство Господа Исуса, да где год се Он појавио, Бог у човечјем телу, људи су се делили надесно и налево од Њега, као што ће се поделити при Његовој појави последњега дана земаљске историје. И дан данас кад се поведе разговор у световном друштву о Господу Исусу, људи се деле надесно и налево. Continue reading →

У прилогу је распоред Вечерњих Богослужења у току васкршњег поста. Позивамо вас све да узмете учешћа у овим дивним Службама које ће служити сви Православни свештеници из Калгарија заједно.

Вечерњих Богослужења Васкршњег Поста 2017

У недељу, 26. фебруара црквена заједница у Калгарију прославила је своју храмовну славу Светог Симеона Мироточивог.

Свету Литургију је служио надлежни парох протојереј-ставрофор Обрад Филиповић уз саслуживање ђакона Георгија Мискуа из храма Свих Светих Руске Православне Цркве, појао је новоосновани хор при храму Св. Симеона. Након литије пререзан је славки колач и освећено славско жито које су припремили кумови Зоран и Нега Милановић. За наредну годину кумства се је прихватила породица Горана и Терезе Стојнић. Било је прелепо видети ведра лица парохијана и радостну дечицу обучену у традиционалне српске ношње.

Након Свете Литургије послужен је славски ручак у припреми Кола Српских Сестара и уприличен пригодан Културни програм од стране СКУД Фрула. Верници су на крају остали у Црквеној сали дружећи се и разговарајући до касно поподне.

Говорећи о постепеном ширењу и слављењу Божића, св. Јован Златоуст вели: “Прекрасне и благородне воћке када се посаде у земљу, ускоро достижу велику висину и бивају отежане плодом; тако и овај дан.” Тако и дан Сретења Господња. Continue reading →

Тропар, глас 4. Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!

Кондак, глас 3. Дјева данас Натприродног рађа, а земља пећину приноси Неприступном. Анђели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог.

Велики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божјом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Continue reading →