Св. Јован Шангајски и Санфранциски

Данас је браћо и сестре празник св. Јована Шангајског и Санфранциског. Ово је покретни празник који се слави у најближу Суботу од 2. Јула када се у господу представио св. Владика Јован. Он је можда једини светац чије се целокупне мошти налазе на Северноамеричком континенту. Ако вас пут наведе у Сан Франциско, свратите у руску цркву Holy Virgin Cathedral да се поклоните моштима овог великог подвижника и чудотворца.

Више о животу светог Јована Шангајског погледајте youtube

Св. муч. Кнез Лазар и сви св. муч. српски – Видовдан

Свети мученик Лазар, кнез српски. Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Косову пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен. Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак; подигао Раваницу и Лазарицу; био ктитором манастира руског Пантелејмона као и многих других цркава и манастира. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).

Преподобни Јустин Ћелијски

Сутра у Четвртак 14. Јуна наша света Православна црква обележава празник св. Преподобног Јустина Ћелијког, који је уз св. Николаја Жичког један од најзначајнијих српских светитеља из прошлог века. Авва Јустин је тако често био прогањан од тадашњих комунистичких власти, али је сво време чврсто држао своју Православну веру.

За данас издвајамо следећу мисао авве Јустина о Тајни Спасења:

“Тајна човековог спасења ог греха, смрти и ђавола сва је у вери човековој у свемоћ Спаситеља Христа. Човеку који свесрдно верује у Исуса Христа као Бога и Спаситеља, чудесни Спаситељ на тајанствени начин даје неисказане моћи, моћи која и немогуће чини могућим, тј чини могућим за верујућег оно што је немогуће за неверујућег”

Педесетница – Силазак Светог Духа На Апостоле

Свршила се икономија кашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у себи испунио Син Божији – сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (1.Пт.1,2). Тога ради се и крштавамо у име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Мт.28,19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога – ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуш(т)ној и нераздељној, која нам је предала исповедање о себи! “Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове”.

извор: Св. Теофан Затворник, “Мисли за сваки дан у години”

Вазнесење Господње – Спасовдан

Зашто је створено тело човечије? Ево Празника који нам заиста казује зашто је Господ сишао с Неба, узео на Себе тело човечије, живео у телу, страдао, Васкрсао и Узнео се на Небо. Шта је то? Каква то велика тајна кружи око свију нас, и пролази око свију нас?

Тело – то је велика тајна Божија. Тело човечије, гле! Тело је вештаство, оно тежи, тело је видљиво, а откуд невидљиве мисли у њему, откуда невидљиво осећање у њему? Како то? Шта је ово? Чудесна лабораторија, велика чудеса. Ко је ово? Човек као велика тајна спуштен је у овај свет од Бога, и ту тајну, и тајну бића човечијег, нико није знао док Господа Христа није сишао у овај свет, док није узео на Себе тело човечије, да нам каже ради чега је дао тело свима нама.

И данашњи Велики Празник заиста нам казује да је тело људско дао да се оно узвиси, да се оно онебеси, да се оно освети, да се оно охристови, да се оно очисти потпуно и да се узнесе не само изнад Неба, него изнад свих Небеса, изнад свих Анђелских Небеских сила. У дивним песмама црквеним вели се како се Анђели чудише на Небу када видеше тело човечије, Господа Христа када се узноси са телом. Он су знали и гледали тела људска на земљи, упрљана гресима и страстима, та смртна тела људска.

Гле! У Христу Исусу, шта се збива? То тело, што је Он узео на Себе, тело људско узноси изнад свих Небеса, изнад свих Ангела и Архангела. То значи: тело људско је веће божанско величанство неголи Свети Анђели. Разумљиво веће, јер да се Господ није узнео на Небо са телом, ми би остали црвињак. Наше тело шта би значило? Ушавши у гроб да га разнесу црви и змије. Господ Благи и Човекољубив прослави га славом који га нико прославио није, нити може узвисити, изнад Херувима и Серафима, изнад Ангела и Архангела, да нам покаже – шта? Да нам покаже да смо ми зато створени да живимо вечно изнад свих Небеса, да живимо са Анђелима као са браћом нашом, да живимо Вечним Животом. Ето, данашњи Велики Празник казује нам то да је човек, да је тело човечије створено за Вечни и Бесмртни Живот.

Зато је Господ и дошао у овај свет да нам каже како треба живети у њему, како треба живети са овим тајанственим телом које ми носимо на себи, како треба живети са овом душом коју ми носимо у себи. Све су то тајне велике, Свете Божије Тајне! Доказ – данашњи Свети Празник. И Господ нам казује кроз Свети Велики Празник да је Он зато постао човек да човека учини благодатним Богочовеком. Да човека усаврши, да човека испуни Божанским силама. Доказ – Свети Апостоли. Немоћни људи, рибари Галилејски, прости, некњижевни, шта се збива? Кад се обукоше у Силу са висине, како се вели у Делима Апостолским, они онда почеше чинити чудеса, каква нико сањао није.[2] Они тако подигоше (=исцелише) човека да су се сви питали у чуду: Откуд овим људима, ови су некњижевни и прости људи, а гле! васкрсавају мртве, исцељују од свих болести – откуд њима та сила?[3] – Од Господа Христа! Они најбоље показују и указују на то да је Хришћанство у овом свету проширило се, и основало се, утемељило се, не науком, не философијом, не техником, не цивилизацијом, не културом, него – вером у Господа Христа.

Он је зато и Васкрсао и Узнео се на Небо, да покаже да је то пут и нама људима. Он је Човек, и као Човек, учинио је све да нас спасава и васкрсава са Собом, савладава[4] са Собом. Свети Апостол Павле премудро пише да ми некада бејасмо мртви грехом, али Господ Христос дође у овај свет и Он пострада и Васкрсе и Узнесе се на Небо, и на тај начин узнесе и нас на Небо.[5] Доказ – Он; доказ – Пресвета Богомајка, Која је из гроба после три дана узнесена у Небески свет, и седи с десне стране Бога Оца.

Да, данашњи Свети Велики Празник казује нам тајну човекова бића и тајну Христову, а то су две најважније и најглавније тајне у овоме свету. Тајна нас људи као људи зависи од Господа Христа који је постао Човек. Јер Он је ради нас постао Човек, ради мене, ради тебе и ради сваког људског бића. Каква одговорност! Шта ми све добијамо од Њега? Добили смо душу бесмртну, добили смо савест да се по Њему управљамо; Он нам је дао Његово Свето Еванђеље да ми испунимо биће своје Еванђелским врлинама: љубављу, молитвом, постом, бдењем, милошћу, милосрђем кротошћу; све то небеске врлине, све су то врлине које треба ми да извршујемо у овом свету да бисмо припремили себе, људска бића, припремили душу своју и тело своје за Вечни Живот изнад свих Небеса, изнад свих Ангела и Архангела. Каква част човеку! Каква сила, каква моћ у човеку! Побеђује смрт са Господом Христом, побеђује ђавола са Њим, побеђује грехе! И ето чистог човека, еванђелског човека, човека вечнога.

И ти и ја, сваки човек је бесмртно биће. Када сретнеш човека реци себи: ово је мој вечни брат, ми ћемо заједно бити на ономе свету у вечности. Тако, да љубимо један другога, да чинимо добро један другоме, да мислимо добро један другоме, да не завидимо, да не пакостимо, да никакве грехе не чинимо. Зато је Господ постао човек да покаже да човек може живети без греха, када хоће.

Чујете у дивним молитвама црквеним: молимо да сав овај дан савршен, миран и безгрешан, поживимо, и безгрешан.[6] То значи, ако ми потребујемо молитву, пост, морамо приморати себе да живимо без греха. Реци себи: данас нећу никоме завидети, данас нећу рећи ни једну рђаву реч никоме, и гле, то показује да ти заиста живиш без греха. А то Господ хоће од нас, од нас које је створио за вечна бића, за бесмртна бића, бића која побеђују смрт, грех и ђавола.

Нека би Благи Господ, молитвама Пресвете Богомајке и свих Светитеља, дао свакоме од нас, и свима православним хришћанима, свима људима, дао Божанске силе да победимо грех, да победимо смрт, да победимо ђаволе. Да живимо свето и безгрешно у овоме свету, еда бисмо удостојили се Небеског Царства и живота изнад свих Херувима и Серафима у вечности Чудесног и Дивног Господа Христа, Коме нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

извор: Беседа св. Јустина Ћелијског на Спасовдан 1977 год. у Манастиру Ћелије

Патријарх српски Г. Иринеј у канонској посети Канадској епархији

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј допутовао је у четвртак, 19. априла 2012. године, у поподневним часовима у Торонто, чиме је почела његова прва канонска посета Српској Православној Епархији канадској.

Током посете Патријарх ће увеличати обележавање 25. годишњице епархијског листа и издавачке куће Источник на Источни петак, 20. априла 2012. године, у манастиру Светог Преображења. Патријарх српски Иринеј ће освештати нови живопис у највећој српској богомољи у Канади, храму Срба светитеља у Мисисаги, западном делу Торонта, у недељу 22. априла 2012. године. Планирана су богослужења и сусрети са Патријархом у Хамилтону, Киченеру и Ватерлоу, градовима са великом српском популацијом.

Васкрсење Христово

Пасха, Господња Пасха! Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу. И гле, ово Васкрсење анђели певају на небесима, видевши у лицу Господа Искупитеља светлост уготовљене славе обожене људске природе, у коју ће се, силом Његовог Васкрсења, обући сви они који истински верују у Њега и који му се из све душе прилепљују. Слава, Господе, преславном Васкрсењу Твоме! Анђели певају и радују се са нама, предвиђајући испуњење свога хора. И нас Господе удостој да Те васкрслог славимо чистим срцем, видећи у Твоме Васкрсењу прекид трулежности која нас је изједала, сејање новог пресветлог живота и зрак будуће вечне славе, у коју си Ти као претеча већ ушао Васкрсењем нас ради. Не само људски, него ни анђелски језик није у стању да објасни неизрециву милост Твоју према нама, преславно васкрсли Господе!

Извор: Св. Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у Години

Велики Петак

Детаљ са Плаштанице из наше Цркве

Распеће Христа Господа и сабор архангела Гаврила! Ново утешно поклапање! Гаврил предсказује рођење Претече; Гаврил благовести Дјеви; он вероватно објављује и радост о рођењу Спаситеља (пастирима); нико други није ни женама јавио о Васкрсењу Христа Господа. На тај начин Гаврил је доносилац и весник сваке радости. И распеће Христово је радост и утеха свих грешника. Грешник који је дошао до осећања своје грешности и сазнања о свеправедности Божијој, нeмa где да се сакрије осим под сенком Крста. Ту он постаје свестан да му нема опроштаја све док сам не стане пред Господа са својим гресима и са сузама због њих. Једино спасење за њега налази се у крсној смрти Господњој. Јер, на Крсту је поцепана обвезница свих грехова. И свако ко то прими са пуном вером, постаје учесник тајне помиловања. Са сазревањем те вере сазрева и увереност у помиловање и, уједно, утеха од осећања ступања у стање помиловања на све векове. Крст је извор радости, јер грешник вером из њега пије утеху помиловања. Тако је он својеврсни архангел који благовести радост.

Извор: Св. Теофан Затворник “Мисли за сваки дан у Години”