СМРТИ ГДЈЕ ТИ ЈЕ ЖАЛАЦ, АДЕ ГДЈЕ ТИ ЈЕ ПОБЈЕДА?

Драга браћо и сестре,

Послије Христовог још једнога чуда – највећег до тада – васкрсења четвородневнога Лазара у Витанији, чули смо, при уласку у  Јерусалим, усклике усхићене масе: „Осана Сину Давидову, благословен који иде у име Господње“. И све је то кратко трајало.

Само неколико дана после тог величанственог дочека, у том истом Јерусалиму, иста та маса, урлала је: „Узми га, узми, распни га, распни“. Па на крају, ухватише, попљуваше, осудише и разапеше највећег добротвора свога. Без разлога, без гријеха уз само неке лажне свједоке. „И би тама по свој земљи“ (Лука 23, 44).

Црквене пјесме пјевају жалопојку: „За које добро распесте ме, не дадох ли вам ману с неба, а ви мени жуч, болеснике ли ваше не лијечих, мртве подизах а ви мени Крст. За које добро осудисте ме.“

Христос је тада поручио ученицима својим и свима нама: „Ако мене изгнаше, и вас ће гонити, ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати и све ће вам ово чинити имена мојега ради“. (Јн. 15, 20-21) Continue reading →

Тропар, глас 4. Данас је почетак нашег спасења и објава вечне Тајне: Син Божији постаје Син дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици: Радуј се, благодатна, Господ је с тобом!

Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: “Распни, распни га!” Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо – и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: “Распни га”! И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе!

St. Theophan the Recluse

Велики Стефан Немања, чију владарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је mонасима светогорским узоритим примером кротости, смерности, доброте и молитвености. Continue reading →

Беседа на Светој Литургији пред Велики пост, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог Continue reading →