Благодаћу Божијом Српска заједница у Калгарију, поводом Видовдана, ове године имала је прилику да учествује у предивној трибини.

Из Винипега је у Калгари допутовао отац Александар Црногорац доносећи са собом честицу моштију светог Цара Лазара. У недељу 30. јуна о. Александар и прота Обрад одслужили су Свету Литургију у храму препуном верног народа. Након Свете Литургије верници су целивали мошти молећи се Светом Цару Лазару и свим мученицима српским од Косова до данашњих дана.

Након молитве свечаност је настављена у црквеној сали. Послужена је трпеза љубави после које је отпочела трибина. Отац Александар је одржао предивно предавање говорећи о историјским чињеницама боја на Косову, његовом значењу за целокупни род српски као и о смислу жртве како Косовских мученика тако и потоњих који су полагали животе за ближње своје.

Након предавања присутни су имали прилику да уживају у наступу Српског Културно Уметничког Друштва Фрула. Наступила је певачка група Авала са неколико старих српских песама са Косова а затим и фолклорна група Сава са сплетом игара из Србије. Прота Обрад се захвалио оцу Александру, СКУД-у Фрула и свима присутним благодарећу Богу који нас расејане по свету окупља око своје Свете Цркве а у сећању на своје претке и свете мученике.

Након свечаности отац Александар је отпутовао у Винипег а верни народ града Калгарија остао укрепљен благословом Божијим утврђен у вери својих предака.

Прота Обрад Филиповић

Најновији видео у продукцији Фондације “Пријатељ Божији” са насловом “Пост или Дијета”

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26—38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.

(извор: Охридски Пролог)