Богојављење

Богојављење, фреска из манастира Хиландар, XVI век

Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: “Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан”. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: “Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета” (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.

Св. Серафим Саровски

Преподобни Серафим Саровски Један од највећих руских подвижника, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен 1759. а преставио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао “убоги Серафим”.

Распоред Богослужења за месец Јануар 2011. г.Г.

  • Недеља 2. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Оци), Свети Игњатије Богоносац
  • Четвртак 6. Јануар – Вечерња са освећењем Бадњака и поделом истих верницима у 6 часова навече (Бадње вече)
  • Петак 7. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Рождество Христово – Божић)
  • Субота 8. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Сабор Пресвете Богородице)
  • Недеља 9. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Свети Архиђакон Стефан)
  • Петак 14. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова Година)
  • Недеља 16. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро
  • Уторак 18. Јануар – Света Литургија са освећењем водице у 10 часова ујутро (Крстовдан)
  • Среда 19. Јануар – Света Литургија са освећењем водице у 10 часова ујутро (Богојављење)
  • Четвртак 20. јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро (Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан)
  • Недеља 23. Јануар – Света Литургија у 10 часова ујутро
  • Четвртак 27. Јануар – Литургија у 10 часова ујутро (Свети Сава)
  • Недеља 30. Јануар ‘ Света Литургија у 10 часова ујутро (Светосавска прослава)

У нашем Светом Храму служи се Света Литургија сваке Недеље и празника (када је празник исписан црвеним словом у календару) са почетком у 10 часова ујутро.

Осим Свете Литургије у нашем Храму се служи вечерње богослужење (Вечерња) сваке Суботе увече са почетком у 6 часова. Ово је и згодна прилика за парохијане који се спремају за Свету Тајну Причешћа да се исповеде и поразговарају са свештеником.

Божићна посланица Његовог Преосвештенства Епископа Канадског г. Георгија

Долазак Ради Радости

“…И Ријеч постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу Јединороднога од Оца, пуног благодати и истине…” (Јн. 1, 14)

Ево радости, ево спасоносног поздрава: Христос се роди!
Бог се роди у тијелу и постаде човјек – да бисмо и ми постали Његова браћа и облагодатили се њиме.
Да ли смо свјесни те истине? Да ли смо свјесни шта тај сверадосни поздрав значи?
Христос Бог силази у свијет и рађа се од Пресвете Дјеве, долази међу нас огријеховљене и смртне. Бог поста човијек – да би човјек по благодати постао бесмртан, вјечан, раван Богу.
У давнини, пророк је рекао: “Што је било, то ће бити, што се чинило, то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем” (Проп. 1,9). Ништа под сунцем не бива ново сем ваплоћења и рођења Сина Божијег (Јован Дамаскин). Ево те новине, ево нечега новог и вјечно освјежавајућег за цјелосну творевину, ево нашег творца који узе тијело, настани се међу нама и поста један од нас.
Савршен Бог постаје савршени човијек, а тиме од палог Адама добијамо новог Адама, од изгубљеног раја – нови рај. Из туге и безнађа рађа се нова нада и општа радост.
Браћо и сестре, у овим смутним и бурним временима, када је човијек заборавио да се радује, ево му прилике да се зарадује дечијом радошћу, јер Богомладенац радост с неба доноси у свијет. Зато се анђели и поздрављају ријечима “Радујте се, јер вам се роди Спас.”
Ево нам прилике да се бар о Божићу зарадујемо вјечном радошћу, да животне одложимо бриге, баш као што пјевамо на Литургији – “Житејскоје отложим попеченије” – јер се Бог оваплотио, постао човјек. Управо ту неизмјерну утјеху, тај свесмисао, изражавамо у Симболу вјере “Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човјек.” Дакле, “ради нас људи и ради нашега спасења” дошао је Онај који изражава најузвишенију реалност нашег постојања – израз вјечности у Њему, тј. у заједници са Њим, у чему се и састоји наше спасење.
Спасење се добија вјером, а “вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих” (Јев. 11, 1). Ми Њему нарочито о Божићу славословимо, јер нам Он дарова живот, јер нам Он даде љубав, и вјеру, и вјечност, и изобиље добра – кроз свесвето Оваплоћење Своје, благовољењем Бога Оца у Духу Светоме.
Христос нас све позива да учествујемо у Тајни Његовог Царства. Он, сладчајши Господ, дошао је да нам дарује радост и опроштај гријехова, да нас обожи. “Он се очовјечио, да би смо се ми обожили; Он се открио у тијелу, да би смо ми примили спознају невидљивога Бога Оца; Он је претрпио увреде од људи да бисмо ми наслиједили бесмртност”(Св. Атанасије Велики).
Христос заиста нас обожује својим очовјечењем, дарује нам живот у изобиљу. Долази ради радости, како каже Достојевски: “Он (Христос) је страшан нама величином својом и висином својом, али је због безграничне милости и љубави своје постао нама сличан и весели се с нама, претвара воду у вино да неби престала радост међу гостима, чека нове госте и непрестано их дозива, досад и на све вијекове”(Браћа Карамазови).
Такву радост доносе Христос нама и остави у Цркви Својој, да се кроз њу спасавамо и живот вјечни задобијамо. Ето нам прилике, браћо и сестре. Радујмо се Господу!
Поздрављам вас све, драги моји епархиоти, клицањем радосним, љубављу Богомладенца и утјехом нашег спасења кроз Сина Божијег: Мир Божији, Христос се Роди! Ваистину се Роди!

Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом,
Епископ канадски Георгије

Св. Јован Кронштатски

Ево нам прилике драга браћо и сестре да се упознамо са великим светитељем Св. Јованом Кронштаским кога данас 2. Јануара празнује Руска Православна Црква.
У нашем храму икона Св. Јована Кронштатског се налази одмах поред улазних врата на десној (мушкој) страни.

Свети Јован Кронштатски је рођен 1829. године у Архангелској губернији на самом северу Русије, од оца Иље и мајке Теодоре. Имајући у виду да је рођен слабашан, родитељи су инсистирали да буде прве ноћи крштен и добија име Јован по светитељу Јовану Рилском. Детињство је провео у напорном раду и сиромаштву. После основне школе у месту рођења, завршава успешно богословију и уписује се на Духовну Академију у Петрограду. Јовану убрзо умире отац и он преузима сву бригу о породици. Иако размишља о монаштву он по завршетку студија, са благословом мајке, ступа у брак са Јелисаветом, ћерком кронштатског проте и постаје свештеник у цркви св. апостола Андреја у Кронштату.
Јован у браку са супругом живи потпуно девствено. Радећи много од самог почетка своје узвишене и тешке службе постаје раднички свештеник, сиротињски пастир, отац бедних и жедних, лекар болних, спаситељ грешних.

Истрајно овако проводи 53 године службе Богу и повереним му душама, служећи св. Литургију свакога дана. Јован је предавао веронауку у школи 32 године, изградио дом трудољубља у Петрограду за гладне и сироте, дом од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.

Овај свети чудотворац се Богу представио 20.12.1908. год. док је као свети канонизован 1964. год. и слави се 19 Октобра и 20. Децембра по старом календару.
Многа његова писана дела су до сада објављена, а једна од познатијих је “Мисли о Молитви“.
Документарни филм о животу Св. Јована Кронштатског са српским преводом можете погледати на овде

Преподобна Ангелина и свети Јован деспот

Ћерка кнеза албанскога Ђорђа Скендербега и жена Стефана, деспота српског, сина Ђурђевог. Трпела изгнанство са својим мужем и делила с њим сваку горчину живота како у Србији тако и у Албанији и Италији. Васпитала своје синове, Максима и Јована, у правом хришћанском духу. По смрти свога мужа замонашила се и предала сва молитви, делима милосрђа и зидању и оправљању светих храмова. Верна супруга, изврсна мајка и савршена хришћанка, она је у истини заслужила назив “Мајка Ангелина”, како је народ и сада назива. Чудотворне мошти њене почивају са моштима њеног праведног мужа Стефана и посвећених синова, Максима и Јована, у манастиру Крушедолу (уколико нису од Турака уништене). Упокојила се почетком XVI века и прешла у царство бесмртно (в. 30. јул).

Св. Николај мирилкијски чудотворац

Свим нашим парохијанима и свим србима који славе своју крсну славу св. Николаја Мирилкијског чудотворца желимо срећну славу. Житије овог великог светитеља поштованог широм хришћанског света можете прочитати у Прологу или на spc.rs. Интересантно је напоменути да се мошти св. Николаја Мирилкијског Чудотворца налазе у Римокатоличкој цркви у италијанског граду Барију. У Барију се такође налази Руска Православна Црква св. Николе која је саграђена почетком 20-ог века за потребе руских верника који су долазили да се поклоне моштима св. Николе. Црква је касније била предата граду Барију, а поново је обновљена прошле године када је руски председник Медведев симболично преузео кључеве од градских власти. На лепој галерији слика са pravoslavie.ru можемо видети део атмосфере из Барија.