Долазак Ради Радости
“…И Ријеч постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу Јединороднога од Оца, пуног благодати и истине…” (Јн. 1, 14)
Ево радости, ево спасоносног поздрава: Христос се роди!
Бог се роди у тијелу и постаде човјек – да бисмо и ми постали Његова браћа и облагодатили се њиме.
Да ли смо свјесни те истине? Да ли смо свјесни шта тај сверадосни поздрав значи?
Христос Бог силази у свијет и рађа се од Пресвете Дјеве, долази међу нас огријеховљене и смртне. Бог поста човијек – да би човјек по благодати постао бесмртан, вјечан, раван Богу.
У давнини, пророк је рекао: “Што је било, то ће бити, што се чинило, то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем” (Проп. 1,9). Ништа под сунцем не бива ново сем ваплоћења и рођења Сина Божијег (Јован Дамаскин). Ево те новине, ево нечега новог и вјечно освјежавајућег за цјелосну творевину, ево нашег творца који узе тијело, настани се међу нама и поста један од нас.
Савршен Бог постаје савршени човијек, а тиме од палог Адама добијамо новог Адама, од изгубљеног раја – нови рај. Из туге и безнађа рађа се нова нада и општа радост.
Браћо и сестре, у овим смутним и бурним временима, када је човијек заборавио да се радује, ево му прилике да се зарадује дечијом радошћу, јер Богомладенац радост с неба доноси у свијет. Зато се анђели и поздрављају ријечима “Радујте се, јер вам се роди Спас.”
Ево нам прилике да се бар о Божићу зарадујемо вјечном радошћу, да животне одложимо бриге, баш као што пјевамо на Литургији – “Житејскоје отложим попеченије” – јер се Бог оваплотио, постао човјек. Управо ту неизмјерну утјеху, тај свесмисао, изражавамо у Симболу вјере “Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човјек.” Дакле, “ради нас људи и ради нашега спасења” дошао је Онај који изражава најузвишенију реалност нашег постојања – израз вјечности у Њему, тј. у заједници са Њим, у чему се и састоји наше спасење.
Спасење се добија вјером, а “вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих” (Јев. 11, 1). Ми Њему нарочито о Божићу славословимо, јер нам Он дарова живот, јер нам Он даде љубав, и вјеру, и вјечност, и изобиље добра – кроз свесвето Оваплоћење Своје, благовољењем Бога Оца у Духу Светоме.
Христос нас све позива да учествујемо у Тајни Његовог Царства. Он, сладчајши Господ, дошао је да нам дарује радост и опроштај гријехова, да нас обожи. “Он се очовјечио, да би смо се ми обожили; Он се открио у тијелу, да би смо ми примили спознају невидљивога Бога Оца; Он је претрпио увреде од људи да бисмо ми наслиједили бесмртност”(Св. Атанасије Велики).
Христос заиста нас обожује својим очовјечењем, дарује нам живот у изобиљу. Долази ради радости, како каже Достојевски: “Он (Христос) је страшан нама величином својом и висином својом, али је због безграничне милости и љубави своје постао нама сличан и весели се с нама, претвара воду у вино да неби престала радост међу гостима, чека нове госте и непрестано их дозива, досад и на све вијекове”(Браћа Карамазови).
Такву радост доносе Христос нама и остави у Цркви Својој, да се кроз њу спасавамо и живот вјечни задобијамо. Ето нам прилике, браћо и сестре. Радујмо се Господу!
Поздрављам вас све, драги моји епархиоти, клицањем радосним, љубављу Богомладенца и утјехом нашег спасења кроз Сина Божијег: Мир Божији, Христос се Роди! Ваистину се Роди!
Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом,
Епископ канадски Георгије
