Колико је важно помињање на Литургији може се видети из следећег случаја: још пре прослављења светога Теодосија Черњиговског (1876. г.) јеромонах (чувени старац Алексеј из Голосјејевског скита Кијево-Печерске Лавре, који је умро 1916. г.), преоблачећи његове мошти, уморан, седе крај моштију. Задремавши на трен, он угледа пред собом Светитеља који му рече: “Хвала ти што се трудиш око мене. Још бих те замолио да, кад будеш служио Литургију, поменеш моје родитеље” – и даде му њихова имена (јереј Никита и Марија). “Како можеш ти, Светитељу, да тражиш моје молитве, кад ти сам стојиш пред Небеским Престолом и низводиш људима Божју благодат?”, упита јеромонах. “Да, то је тачно”, одговори свето Теодосије, “али приношење на Литургији моћније је од мојих молитава”.
Архиепископ Јован (Максимовић), „Живот после смрти“