СМРТИ ГДЈЕ ТИ ЈЕ ЖАЛАЦ, АДЕ ГДЈЕ ТИ ЈЕ ПОБЈЕДА?
Драга браћо и сестре,
Послије Христовог још једнога чуда – највећег до тада – васкрсења четвородневнога Лазара у Витанији, чули смо, при уласку у Јерусалим, усклике усхићене масе: „Осана Сину Давидову, благословен који иде у име Господње“. И све је то кратко трајало.
Само неколико дана после тог величанственог дочека, у том истом Јерусалиму, иста та маса, урлала је: „Узми га, узми, распни га, распни“. Па на крају, ухватише, попљуваше, осудише и разапеше највећег добротвора свога. Без разлога, без гријеха уз само неке лажне свједоке. „И би тама по свој земљи“ (Лука 23, 44).
Црквене пјесме пјевају жалопојку: „За које добро распесте ме, не дадох ли вам ману с неба, а ви мени жуч, болеснике ли ваше не лијечих, мртве подизах а ви мени Крст. За које добро осудисте ме.“
Христос је тада поручио ученицима својим и свима нама: „Ако мене изгнаше, и вас ће гонити, ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати и све ће вам ово чинити имена мојега ради“. (Јн. 15, 20-21) Continue reading