Почетак Великог Поста

"Распеће Христово" - Фрагмент из Студенице

Ево шта нам Св. Теофан Затворник  поручује на почетку Часног Поста:

“Дође пост, мати целомудрености” [тј. душевне чистоте]. А какво је било време до тога дана? Време блуђења? Душа је блудела са свим што би јој се као пријатно пружало пред очима – и са лицима, и са стварима, а још више са греховним страстима. Сваки има своју страст којој у свему угађа. Но, сада учинимо крај томе. Нека сваки схвати своју Далилу која га веже и предаје злим непријатељима, и нека је напусти. И биће ти дано више него Сампсону: не само да ће коса, тј. благе мисли, израсти, и не само да ће се вратити снага, тј. јачина воље, него ће се и очи отворити, тј. ум ће постати светао и погледаће те Господ. Јер, сада се налазиш у правој светлости. Ево, сад је најпогодније време! Ево, сад је дан спасења!

Нова Издања Источника

Издавачка кућа “Источник” епархије Канадске је недавно издала две интересантне књиге. Прва је “Литургикон”, четверојезичне Литургије Св. Јована Златоуста и Литургије Св. Василија Великог на грчком, старословенском, српском и енглеском језику.

Друга је “Књига Радости”, Антологија Српског песништва за децу, на српском и руском језику коју је приредио Андреј Базилевски.

Обе књиге можете набавити у нашој цркви.

Храмовна Слава “Св. Симеон Мироточиви”

У Епархији Канадској две Црквено Школске Општине као своју Храмовну Славу прослављају Светог Симеона Мироточивог. Једна се налази у Шербруку, провинција Квебек а друга у Калгарију, провинција Алберта. Ова година је за обе Цркве посебна имајући у виду да је то 900 година од рођења Светог Симеона, а за Калгари још и због чињенице да се тренутно гради нови велелепни Храм посвећен овом Светитељу.

У Калгарију је Храмовна Слава прослављена 23. и 24. фебруара. Ове године својим доласком обрадовао нас је и Преосвећени владика Георгије, као и прота Драгомир из Едмонтона. Заједно са свештеником, председником и кумом темеља владика је обишао радове на новој Цркви и дао одређене сугестије и упутства.

У суботу 23. фебруара прота Обрад је служио Вечерње, а Преосвећени владика певао за певницом и на крају Службе беседио. Након Вечерње, чланице Кола Српских Сестара послужиле су све присутне пригодном закуском у црквеној сали.

У недељу 24. фебруара Преосвећени Владика Георгије, уз саслуживање проте Драгомира и проте Обрада, одслужио је Свету Архијерејску Литургију и после литије око Храма пререзао славски колач. Кумови овогодишње славе били су Десимир и Рада Станојевић, а за наредну годину ове части прихватили су се Братољуб и Драгана Благојевић.

У својој беседи Преосвећени је нагласио да у години у којој градимо дом Господњи поред свог учешћа у раду и прилозима не смемо заборавити да смо ми, верни народ Божији створен по образу Господњем, истински украс Храма Божијега и да не заборавимо редовно долазити у Цркву и молитвом допринети изградњи Храма. Владика је још напоменуо да ми зидамо Храм а он изграђује нас.

После Свете Литургије у црквеној сали програм је улепшао наступ Српског Културноуметничког Друштва Фрула. Наступиле су две групе играча и певачка група која је отпевала неколико старих српских песама.

Пребогату трпезу љубави и ове године, као и предходних пет деценија, припремило је Коло Српских Сестара.

Преосвећени Владика Георгије је отишао из Калгарија охрабрен напретком радова на новом Храму као и вером парохијана овдашње парохије и њиховом решеношћу да, уз Божију помоћ започето дело заврше Богу на славу и спомен Светом Симеону. Верни народ остао је у духовној радости због посете драгог нам Епископа и са надом да се опет сретне с њим у овој години а на освећењу Цркве.

Прота Обрад Филиповић

.

Свети Сава

Свети Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).

(извор: “Охридски Пролог” св. Николаја Жичког)

Крштење Господа Исуса Христа – Богојављење

Богојављење. Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: “Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан”. При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: “Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета” (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.

“Несвети Свети” и остале приче

“Несвети Свети” и друге приче, књига Архимандрита Тихона (Шевкунов), настојатеља Сретењског Манастира у Москви је сада доступна за Канадске читаоце у Kindle издању на amazon.ca.

Ова књига је побудила велику пажњу не само православне већ и шире читалачке публике у Русији, где је проглашена за књигу године, а однедавно је доступна и у САД у преводу на енглески језик.