Протојереј Милован Миодраговић: О светој Тајни Причешћа и потреби причешћивања

Света Тајна Причешћа је највећа и најсветија Тајна Цркве; то је уствари централна Тајна Цркве у којој се обједињују и врхуне све Тајне и молитвословља и сав живот Цркве, а посебно њене Литургије или Евхаристије као Тајне Христа и Његове Цркве.
pripreme-za-sveto-pricesce-11
Свету Тајну Причешћа установио је Господ наш Исус Христос на Тајној вечери: „узевши хлеб у своје свете и пречисте и непорочне руке, заблагодари, благослови, освети, преломи и дадесвојим светим Ученицима и Апостолима, рекавши: Узмите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова. А тако и чашу по вечери, говорећи: Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива на отпуштење грехова”, и предао је својим светим ученицима, апостолима, односно, својој Цркви, рекавши: „ово чините у мој спомен”.

Од времена силаска Духа Светога на Апостоле, па кроза све векове до данас, централна делатност и функција Цркве јесте служење свете Литургије на којој се принесени дарови сабраног народа Божјег – хлеб и вино, призивом и дејством Светога Духа, освећују и претварају у Тело и Крв Христа Господа којим се онда верни причешћују и тако сједињују са Самим Господом.

Храна је увек дар Божји и она је увек у суштини светотајинска јер хранећи се њоме ми је у себи претварамо у наше тело и крв и њоме продужавамо наш биолошки живот. У светој Тајни Литургије, међутим, она достиже своје испуњење, своје ново и последње значење; даром љубави Божје она постаје Храна и Пиће вечнога живота.

Светој Тајни Причешћа могу приступити само чланови свете Цркве, дакле, само они који су кроз свету Тајну крштења постали чланови Цркве и заједничари Тела Богочовека; и то не сви међу њима, него само они који су се молитвом и постом (у дане када је Црквом одређено време поста) припремили за причешће Телом и Крвљу Христа Господа; јер по речи Светога Писма: „Који недостојно једе и пије, суд себи јед и пије” (1Кор. 12, 25).

Нема живота без хране и нема Новога живота без Нове хране, без Хлеба насишног; јер је реч Господња: „Ја сам хлеб живота” (Јн. 6, 48) и „Који једе тело моје и пије крв моју има живот у себи” (Јн. 6, 53).

Потребно је, дакле, и неопходно да верници приступају светој Чаши, али је, пре тога и као претпоставка тога, потребно враћати се истинском и делатном врлинском животу у Цркви.

Ко се, дакле, крштењем обукао у Христа Господа и постао члан Његове свете Цркве и уложио труд и напор, жртву и молитву, што је, на основу вековног благодатног искуства, Црква одредила као молитвено правило пред свето Причешће, нека са страхом и побожношћу, са вером и љубављу приступи Светињама.

Те лепоте и радости сједињења са Господом, које овде и сада предокушамо у Тајни Литургије Цркве, надамо се и молитвено иштемо да будемо још присније удостојени у незалазни дан Царства Божјег.

Извор: Епархија бачка

ава Јустин Поповић – “О Молитви”

otacjustin1

Е, кад Господ види твој труд да примораваш себе на молитву, даће ти силе да ти молитва постане мила и слатка и да те води кроз овај свет. И кад ти говориш молитву, ти побеђујеш смрт. У ствари испуњујеш себе Божанском силом која савлађује смрт што је у теби, савлађујеш грех, сваки грех.

ТРИБИНА – “Српска Заједница у Калгарију Данас и Сутра”

coat_of_arms_of_serbiaДрага браћо и сестре,

Управни одбор Црквено-школске Општине Светог Симеона Мироточивог Калгари позива све српске организације, односно њихове представнике на све српски скуп под називом “СРПСКА ТРИБИНА” који ће се одржати у нашој Цркви у Суботу 12 Децембра са почетком у 19 сати. У то име позивамо представнике Равногорског Покрета, СКУД Фрула, СД Србија, Коло Српских Сестара, организаторе Крајишке Вечери и представнике Црквено-школске општине.

Тема и циљ овог скупа је “Српска Заједница у Калгарију Данас и Сутра”, то јест размена мишљења, где смо данас, где би желели бити сутра, како би српска заједница требала да изгледа у будућности, да би ми сви остварили своје интересе и потребе у њој, приближаање интереса свих организација и јачање јединства наше заједнице, јачање и одржавање заједничког циља који је “Очување Српске Православне Вере, Очување Српске Културе и Обичаја, Како на Духовном Нивоу тако и на Културном и Спортском”.

Наше Коло Српских Сестара, уз помоћ свих вас који сте своју помоћ најавили, припремиће посну вечеру и сав добровољни прилог прикупљен од вечере иде за обнављање нашег српског радија у Калгарију о којем ћемо такође разговарати то вече. Молимо оне који поседују неке информације у вези српског радија или познају људе који би волели да се баве тиме да донесу исте са собом.

Музике неће бити пошто још није прошло 40 дана од упокојења нашег Патријарха Павла.

Надамо се да ћемо се окупити у великом броју за добробит наших потомака и за наставак пута наших предака.

Испред Управног Одбора ЦШО Св. Симеон,

Братољуб Благојевић, Председник

Протонамесник о. Обрад Филиповић, свештеник

Образ Сербии. Православная Босния

13522dНа водећем руском Православном сајту pravoslavie.ru налази се велики број галерија слика из Православног света од којих неколико из наше Српске Православне Цркве. За ову прилику издвајамо Манастир Св. Василија Острошког у Бијељини, који је из новијег доба, освештан је 12 Маја 2001 год.   Галерију слика погледајте ОВДЕ.

Ваведење Пресвете Богородице

vavedenje_presvete_bogorodiceКада се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

500 Година Манастира Крушедол

Ако се сећате у последњем броју нашег Парохијског Гласника писали смо о богатој историји Фрушкогорског Манастира Крушедол који је ове године прославио 500 година од свог оснивања.
За ову прилику погледајте фото-видео галерију коју смо нашли на youtube.

Ако имате проблема да видите видео, пробајте директан линк ОВДЕ.

Св. Стефан Дечански – Бог је са праведним а не са силним

sv_stefan_decanski22У данашњем Прологу у расуђивању читамо поуку да је Бог са праведнима а не са силнима кроз живот великог српског светитеља Св. Стефана Дечанског који је и наше Спортско Друштво Србија узело за свога заштитника:

Бог најчешће даје миротворцима победу у рату. Један је пример за то велики цар Јустинијан, а други св. краљ Стефан Дечански. По смрти свога оца краља Милутина Стефан скине повез са очију својих, и би с радошћу проглашен за краља и од властеле и од народа. Но Константин, Симонидин син, и млађи брат Стефанов по оцу диже војску против Стефана. Тада му Стефан написа овако: „Ти си чуо, шта се догодило са мном (тј. како сам прогледао) по Промислу Божјем, који строји све на добро. Помилован Богом ја сам наследио престо родитељски, да владам над људима са страхом Божјим и правдом, по примеру предака, одустани од свог предузећа, дођи да се видимо један с другим; прими друго место у држави као други син, и не устај с туђинима против свога отечества; наша пространа земља довољна је и за мене и за тебе. Ја нисам Каин братоубица но друг братољубивом Јосифу. Речима овог последњег и ја теби говорим: ја сам Божји; ви сте умишљали мени зло, а Бог устроји добро.” Тако је писао свети краљ. Но Константин не послуша. И би побеђен у рату од Стефана. Тако је побеђен био и Владислав, син Драгутинов, други претендент на престо српски! А најгоре је прошао Михаил Шишман цар бугарски. Њему Стефан писаше: „појми значење љубави хришћанске, умири гнев, допусти да буде љубав међу нама како је била и међу родитељима нашим. Престани пролевати хришћанску крв. Окрени оружје на непријатеље имена Христова а не на хришћане. Опомени се, како ће се тешко одговарати за невину крв. Знај и то, да ко отима туђе, губи и своје”. Михаил се наруга овом писму светога краља и би до ноге потучен на Велбужду. „Бог је са праведним а не са силним.”

Почетак Божићног Поста

Драга у Христу браћо и сестре. Ево налазимо се пред почетком Божићног поста. Уз пост је наравно неопходна и молитва. Пост и молитва то су два крила анђеоска или како то ава Јустин Поповић каже “Пост и молитва сачињавају једно недељиво богочовечанско јеванђеље”

112009

Део календара за месец Новембар 2009

Погледајмо поново приложени видео у којем отац Василије из манастира Лепавина веома лепо објашњава Православни Хришћански пост. (Original youtube video here)

Слава СД Србија – Св. краљ Стефан Дечански

sv_stefan_decnskiУ Уторак 24. Новембра 2009 наша света Православна црква слави “Св. муч. Стефан Дечански краљ Српски”. Наше Спортско Друштво Србија слави данас своју Крсну Славу. Ево шта о овом великом српском светитељу каже Охридски Пролог:

Св. муч. Стефан Дечански краљ Српски. Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год. примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.