„И сишавши с њима, стаде на месту равном и много ученика његових; и мноштво народа из cвe Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског. Који дођаше да Га слушају и уа се исцељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти: и исцељаваху се. И caв народ тражаше да Га се дотакне; јер из њега излазаше сила и исцељаваше их cвe. Ион подигнувши очи cвoje на ученике cвoje говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. Блажени сте кад вac људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човечијега. Радујте се у онај дан и играјте, јер Гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови“.
 
(Лука 6, 17-23; Зач. 24)
 
У име Оца и Сина и Светога Духа! Богу се помолисмо у овај свети дан празновања светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца Continue reading →

„Исус пак уморан од пута сеђаше тако на извору; беше око шестога часа, Дође жена из Самарије дa захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. Јер ученици његови беху отишли у град да купе хране. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. Одговори Исус u рече јој: Кад бu ти знала дар Божији и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. Continue reading →

(Беседа на Велики петак, изговорена у
карловачком патријаршијском храму 1924.)

Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него данас; Никада мање Бога на земљи него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу. Да ли се ико сећа да је земља икада била рај? Данашњи пад човеков је неизмерно већи од првог пада; онда је човек отпао од Бога, а данас је распео Бога, убио Бога. Човече, како ти је име ако не ђаво? Но, шта ја говорим? Continue reading →

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Данас празнујемо Сретење. Ко се то срео са ким? Срео се човек са Богом. То је најчудеснији догађај у овоме свету. Као што је некада сам Апостол Тома посумњао у Васкрсење Господа Христа:”Нећу веровати док не метнем руке своје у ребра Његова”[1]. Господ је задовољио ту безазлену жељу Свога Ученика и Свога Апостола, и јавио му се, да би збиља метнуо руку своју у ребра Спасова. И потврдио је на најочигледнији начин оно што ми сви желимо, оно што ми сви чекамо – то је победа над смрћу, Васкрсење из мртвих. Continue reading →

Свети Јован је сведочио о Христу Исусу да је заиста Јагње Божије, које узима на се грехе света (Јн.1,29), да је обећани Избавитељ, очекиван од свих. Слушали су то они који су били поред њега, те вероваху. Од њих је ово сведочанство прешло на народ и сви су прихватили да Онај за кога Јован сведочи није обичан човек. И Спаситељ је на ово указао када је у последње дане црквеним старешинама у храму поставио питање: „Одакле је крштење Јованово, с неба или од људи?“ (Мк.11,30). 

Они су, међутим, избегли да одговоре, премда је било немогуће не видети да Јован није сам од себе дошао да крсти водом. Међутим, да су то признали, били би одмах дужни да признају и његово сведочанство, тј. да пред њима стоји Обећани, и да се покоре Његовом учењу. А то они нису хтели, и то не из било каквих оправданих разлога, него једино из предубеђења. Но, њихова тврдоглавост ниуколико не умањује силу сведочанства светог Јована. Оно је и сада онолико поуздано колико је то било и онда када је изашло из његових уста. И ми светог Јована Крститеља слушамо као оног који нам указује на истинитог Избавитеља, оживљавајући своју веру опипљивим доказима.

Свети Теофан Затворник
МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

Беседа на Светој Литургији после освећења воде на празник Богојављења, у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну
 
„Тада дође Исус из Галије на Јордан Јовану да Га oвaj крсти. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада jep тако нам треба испунити сваку правду. Тада Га остави. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који Говори: Oвo је Син мој љубљени који је по мојој вољи“.
 
(Матеј 3, 13-17; Зач. 6)
 
У име Оца и Сина и Светога Духа! Помолисмо се Богу, браћо и сестре, у данашњи велики празник Богојављења Continue reading →

Христос се рађа, славите!

Кад Створитељ виде да пропада човек којега сазда, сави небеса и сиђе…

Према Божијој заповести, годишњи круг спокојно и неумољиво иде животом и, као блиставе звезде, светле у њему подсећања на божанствену љубав – празници Господњи. И данас је Божић! И на овај велики празник ја се у име оца намесника и свих житеља наше древне свете обитељи обраћам речима срдачног честитања и поздрава нашем драгом владики и архипастиру, драгим оцима и свима вама, деци Божијој, која сте се окупили да укажете почаст овом дану.

Приђите данас сви и поклонимо се пред скромним јаслама, озареним божанственом славом, јер Богомладенац Христос овде почиње Свој крсни пут на земљи. Поклонимо се, јер је овде почетак нашег спасења, почетак наше вечности. Continue reading →

Ко са послушношћу и смирењем приђе Господу Исусу Христу, тај неће никада више пожелети, да се одвоји од Њега.

Почетна вежбања регрута за војску Христову јесу вежбања у послушности и смирењу.

Са послушношћу и смирењем почиње нови свет, нова твар, ново човечанство. Стари свет је погазио послушност према Богу и смирење пред Богом, и тиме је порушио мост између земље и неба. Духовна грађа за обновљење тога моста јесу, на првом месту, послушност и смирење. Continue reading →

„Светост није просто праведност због које се праведници удостојавају наслађивања блаженства у Царству Божијем, него таква висина праведности што се људи толико испуњавају благодаћу Божијом, да она из њих излази на оне који са њима разговарају. Велико је блаженство њихово, које излази од гледања лицем славе Божије. Будући препуни и љубави према људима, која произлази из љубави према Богу,они се одазивају на људске потребе и на њихове молитве, и јављају се заштитници за њих пред Богом“.

Свети Јован (Максимовић)

Преподобни Кукша (Козма Величко) родио се 25/12.јануара 1875.године у селу Арбузинка Херсонског реона, Николаевске губерније у породици са много деце побожних родитеља Кирила и Харитине. Његова мајка је у младости хтела да постане монахиња.али по родитељском упорном захтеву удала се. Харитина се топло молила Богу да би се неко од њене деце удостојило да се подвизава у монашком чину. Continue reading →

Истинит  догађај  који  је  потресао  и  к  покајању  привео  стотине  грађана  града  Кујбишева (данас Самара) у Совјетској Русији године 1956.

У граду Кујбишеву живела је породица: благочастива мати и њена кћер Зоја. Увече на Нову годину (31.децембра по новом календару) 1956. Зоја је позвала седам својих другарица и младих људи на вечеру са игранком. У току је био Божићни пост и мати је молила Зоју да не приређује вечеру, али је кћер истрајала на своме. Те вечери мајка је отишла у цркву да се помоли.

Гости  се  беху  сакупили,  Зојин  вереник  по  имену  Николај,  још  не  беше  дошао.  Девојке  и младићи поделили су се по паровима, а Зоја је остала сама. Од досаде, много не размишљајући, она је скинула икону светога Николаја Чудотворца са зида и рекла: Continue reading →