Изабрани сте били од Цара сила, Господа Исуса, за апостоле народима словенским, Методије и Кириле богомудри. У песмама вас опевамо, посредници наши, а ви пак пошто имате слободу пред Господом, од сваке напасти ослободите нас, који вам кличемо: Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи! 

Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, борче против царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Добар бој си војевао мучениче Христов за веру, изобличивши безбожност мучитеља и као благопријатна жртва си се принео Богу. Зато си примио венац победе, и твојим молитвама Свети Георгије, свима подајеш опроштај грехова.

О, пресвети и предивни чудотворче,

Светитељу оче наш Саво,

српске земље заштитниче

и свих православних хришћана заступниче,

прими милостиво ову малу молитву нашу,

коју Ти у похвалу приносимо,

и молитвама својим ка Господу

избави нас од невоља привремених и вечних,

и удостој нас да заједно с Тобом

у Царству небеском појемо

Богу Спаситељу нашем: Алилуја!

Празник Сабора светог Јована Kрститеља, који данас слави Српска православна црква, посвећен је светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордану и претходно најавио његов долазак крштавајући и окупљајући нове вернике око потоње хришћанске цркве.

Сабор светог Јована слави се дан по Богојављењу када се црква сећа Христовог крштења и заслуга Kрститеља и Претече који је припремао народ за нову веру позивајући на покајање.

„Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“, речи су светитеља који најављује долазак Спаситеља људског рода.

Овај празник, посвећен најближем сараднику и блиском рођаку Исуса Христа, за који се везује почетак мисије Спаситеља и почетак хришћанске проповеди, слави се и у православним домовима као једна од најчешћих српских слава.

Својим прослављењем Богомладенца Христа придружујемо се хоровима ангелâ, архангелâ и свих светих небеских сила које славе и величају Рођеног од Дјеве Богомладенца Христа, Који је Оваплоћена Љубав Божја, Љубав која се даје и саможртвује ради нас и нашега спасења. Да је рођење Оваплоћене Љубави Божје највећи и највеличанственији богочовечански догађај, о основама химнографије овог небоземног догађаја, као и о обичајима који су органски наставак богослужбеног величања и прославања Рождества Христовог, разговарамо са Његовим Блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г. Јованом. 

Налазећи се у данима када са вером, надом и љубављу прослављамо Рождество Оваплоћеног Логоса Божјег Господа нашег Исуса Христа, замолио бих Вас да нам приближите небоземну тајну овог празника?

Петочисленици, Божји угодници,
Јеванђелског меда вредни носиоци,
широм бела света проносише веру
док се не станише на сињем језеру.
Још са већим трудом одатле да раде
горки људски живот Господом да сладе.
Климент архијереј, прави Божји слуга,
што претрпе много мука и поруга,
он за Охрид поста Христова застава,
са њим свети Наум Ангелар и Сава,
и блажени Горазд – Петочисленици,
сви Божији људи, Божји трудбеници.
Хиљаду година на небеси живе,
хиљаду година људи им се диве.
Труда не жалише, народе крстише,
славом се венчаше, јер Бога љубише.
Охрид чува славу Петочисленика,
Словенству су они и понос и дика.

Владика Николај

Свршила се икономија кашег спасења! Дејства свих Лица Пресвете Тројице у овом делу су од сада ступила на снагу. Што је благоволео Бог Отац, што је у себи испунио Син Божији – сада је Дух Свети сишао да удели верујућима. Јер, спасење наше је по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа (1.Пт.1,2). Тога ради се и крштавамо у име Оца и Сина и Светога Духа, обавезујући се да држимо све што нам је заповедио Господ (Мт.28,19-20). Они који не исповедају Пресвету Тројицу, не могу имати удела у спасоносним дејствима Њених Лица, и стога – ни спасење не могу стећи. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуш(т)ној и нераздељној, која нам је предала исповедање о себи! „Оче Сведржитељу, Слове и Душе, у трима Ипостасима пресуштаствено и пребожанствено сједињавајуће јестаство, у Тебе се крстисмо и Тебе благосиљамо у све векове“.

„Мисли за сваки дан у години“,  Свети Теофан Затворник

28./29.10.2017.Бугарска,Софија-пресвлачење моштију Светог Краља Милутина, велика исцелења тај дан

У Цркви Свете Недеље у Софији, где почивају мошти краља Милутина; Пред кивот испод барјака долазе у непрекидном низу ходочасници свих генерација.

Continue reading →

Када сваки од дванаест великих апостола има свој нарочити дан празновања у години, ипак је Црква одредила овај дан као саборни празник свих Светих Апостола укупно, и уз њих Павла… Треба још споменути овде, како је који од ових најсветијих и најкориснијих људи у историји света скончао свој земни живот: Петар – распет главачке; Андреј – распет; Јаков Заведејев – посечен; Јован Богослов – упокојио се чудесно; Филип – распет; Вартоломеј – распет, па одеран и посечен; Тома – избоден са пет копаља; Матеј – огњем сажежен; Јаков Алфејев – распет; Тадеј – распет; Симон Зилот- распет; Матија – каменован, па мртав посечен секиром; Павле – посечен.

Данас је, браћо и сестре, Велика субота дан кад је Господ од јучерашњег распећа и смрти провео, као што се каже у молитви црквеној, „са телом у гробу, са душом у аду, а на престолу небеском са Оцем и Светим Духом“.

Он је дакле, овај суботњи дан који је Он у Старом Завету одредио да буде дан одмора а још Црква Његова није коначно основана, Он је тај дан и поштовао мирујући у аду. А кад је Он васкрсао и коначно, кад је Дух Свети сишао на апостоле и Црква Његова била основана коначно, онда је дан Његовог Васкрсења за нас дан одмора. Јер, узалуд би било што је свет створен за шест дана и седми да је Господ мировао, кад он (свет) не би био спасен од греха, од смрти и ђавола.

Зато човек Цркве Божије тај дан у Цркви православној хришћанској, светкује.

Свети Игњатије Богоносац о томе напомиње, па редом свети мученик Јустин који је пострадао за Христа 163. године, говори да се хришћани скупљају у дан васкрсења управо у дан Господњи, а тај дан Господњи то је значи недеља, јер се и данас у грчком језику назива недеља „кириаки“, тј. „Господњи“ дан. Continue reading →