У Епархији Канадској две Црквено Школске Општине као своју Храмовну Славу прослављају Светог Симеона Мироточивог. Једна се налази у Шербруку, провинција Квебек а друга у Калгарију, провинција Алберта. Ова година је за обе Цркве посебна имајући у виду да је то 900 година од рођења Светог Симеона, а за Калгари још и због чињенице да се тренутно гради нови велелепни Храм посвећен овом Светитељу.

У Калгарију је Храмовна Слава прослављена 23. и 24. фебруара. Ове године својим доласком обрадовао нас је и Преосвећени владика Георгије, као и прота Драгомир из Едмонтона. Заједно са свештеником, председником и кумом темеља владика је обишао радове на новој Цркви и дао одређене сугестије и упутства.

У суботу 23. фебруара прота Обрад је служио Вечерње, а Преосвећени владика певао за певницом и на крају Службе беседио. Након Вечерње, чланице Кола Српских Сестара послужиле су све присутне пригодном закуском у црквеној сали.

У недељу 24. фебруара Преосвећени Владика Георгије, уз саслуживање проте Драгомира и проте Обрада, одслужио је Свету Архијерејску Литургију и после литије око Храма пререзао славски колач. Кумови овогодишње славе били су Десимир и Рада Станојевић, а за наредну годину ове части прихватили су се Братољуб и Драгана Благојевић.

У својој беседи Преосвећени је нагласио да у години у којој градимо дом Господњи поред свог учешћа у раду и прилозима не смемо заборавити да смо ми, верни народ Божији створен по образу Господњем, истински украс Храма Божијега и да не заборавимо редовно долазити у Цркву и молитвом допринети изградњи Храма. Владика је још напоменуо да ми зидамо Храм а он изграђује нас.

После Свете Литургије у црквеној сали програм је улепшао наступ Српског Културноуметничког Друштва Фрула. Наступиле су две групе играча и певачка група која је отпевала неколико старих српских песама.

Пребогату трпезу љубави и ове године, као и предходних пет деценија, припремило је Коло Српских Сестара.

Преосвећени Владика Георгије је отишао из Калгарија охрабрен напретком радова на новом Храму као и вером парохијана овдашње парохије и њиховом решеношћу да, уз Божију помоћ започето дело заврше Богу на славу и спомен Светом Симеону. Верни народ остао је у духовној радости због посете драгог нам Епископа и са надом да се опет сретне с њим у овој години а на освећењу Цркве.

Прота Обрад Филиповић

.

Фотогалерија (click on the link or the image for a full photo gallery)

ОД ЧОВЈЕКА ДО БОГОЧОВЈЕКА

По свом назначењу човјек је створен боголико и дато му је да се усавршава у добру до савршенства Савршеног Бога.

Како је човјек подлегао првом и тада једином искушењу, Бог га је опоменуо благо, казнио, али га није одбацио. Обећао је да ће му послати Спаситеља који ће га вратити Богу. Тај Спаситељ је Син Божији, који нам, ево, опет долази да нас опомене да не скрећемо са пута којим нас је Бог упутио, да нас опомене да нам без Бога нема живота. Христос је стигао међу нас у вријеме, како свједочи Апостол Павле, “када је дошао крај времена”, када се човјек обезбожио и толико ублатио да није знао други излаз до самоуништења. “Христос је дошао у блатoљудско, да га очисти, обасја божанском свјетлошћу и испуни божанском истином, љубављу, добротом и красотом од Бога му даном на почетку свијета и вијека.“

“Христос је Богочовјек, то је полазна тачка Хришћанства, од ње мора поћи сваки, сваки без изузетка. Од ње полазе Еванђелисти и Апостоли, Мученици и Исповедници, Свети Оци и Чудотворци. То је основна догма Хришћанства; из ње се изводе све остале догме и сва остала факта”, каже предивно Свети Ава Јустин (Сетве и жетве, Мисли, књ. 2, стр. 272).

Божић је дан радости, а ми се о радосним данима поздрваљамо богомудрим хришћанским поздравом: “Мир Божји, Христос се роди!“ и отпоздрвљамо: “Ваистину се роди!“

Ту је сажета она најјача симболика – да нам се родио Христос Спаситељ, у граду Витлејему, дугоочекивани Месија и Спаситељ. И тој радости нема краја. То је радост већа и од радости Васкрса, јер да није Христос дошао, ни Васкрса не би било .

“Божић је родитељ свим осталим благим данима. Божић је први хришћански благ дан, који је светлошћу својом освештао децу Адамову и унео радост у душе њихове; први слатки дан у многим хиљадама горких дана незнабожачког света. Пре Христа људски род није знао за љубав Оца према деци ни деце према Оцу” (Свети Владика Николај, Мисионарска писма, Мисли владике Николаја, стр. 224).

Празнујући Божић, ми празнујемо рођење Бога у тијелу људском и препорођај човјека земаљског у анђела небеског, у Икону Његову. Божић нас припрема за новог, изнутра обновљеног човјека. А то се без знања о Богу и без љубави Његове не може десити. Христос нас учи да нема пута, истине нити живота без Бога. Сва знања овога свијета без Бога су само мука души нашој. А сва радот је у знању Онога који је извор свих знања и који је нас неуке упутио да идемо и проповиједамо језицима учећи људе о Богу. Свети Владика Николај закључује: “Што веће свјетско знање без онога светог знања, то већа штета.” Данас, када свијет дрхти од штетних свјетских покрета и економских недаћа, треба да знамо да – што је веће свјетско богатсво без главног, небеског богатства, то је само већа штета. ”Христос је једини који нам даје и овоземаљска и небеска добра, и може сачувати великог зналца од злоупотребе знања и великог богаташа од злоупотребе богатства” (Св. Николај).

Нека овогодишња наша радост буде у знању и богатству од Бога нам даном, од Богомладенца који нам Мир доноси, а не од овоземаљских “миротвораца” који нас свакодневно застрашују.

Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!

Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом

Епископ канадски Георгије