• Четвртак 1. Април, 2010 – Велики Четвртак – Света Литургија у 10 ујутро
• Четвртак 1. Април, 2010 – Велики Четвртак – Вечерње Богослужење са читањем 12 Јеванђеља у 6 увече
• Петак 2. Април, 2010 – Велики Петак – Вечерње Богослужење са изношењем Плаштанице у 6 увече
• Субота 3. Април, 2010 – Велика Субота – Света Литургија у 10 ујутро
• Субота 3. Април, 2010 – Велика Субота – Полуноћница у поноћ
• Недеља 4. Април, 2010 – Васкрсење Христово – Света Литургија у 10 ујутро. После Литургије биће послужен свечани Васкршњи ручак

“Разорите овај храм и за три дана саградићу га” (Јн. 2, 19.)
Тако Господ рече онима који су трговали у храму и истера их напоље!
Јер, Храм Божији је свето место, и у њему нема трговине ни “бизниса”, који се нажалост, често приписује Цркви.

“Нису људи толико рђави колико то рђав човек мисли” рекао је наш великан Иво Андрић. Рђави све виде рђаво.

Господ Христос је основао Цркву своју за три дана страдања и мука на Крсту, и својим славним Васкрсењем. Нама је то наук од самог Творца да и нама предстоје муке и невоље. “У свијету ћете имати невоље, али не бојте се, ја побиједих свијет”. Зато се молимо за мир у цијелом свијету и за очување светих Божијих цркава, “за непоколебљивост светих Божијих Цркава и сједињење свих”.

Наше је да чинимо, а Божије да чуда ствара. Ми се морамо придржавати онога што нам је Црква одредила, и не упуштати се преко онога што је Црква забранила. Наше је да будемо свједоци, и по цијену жртве, јер смо тек тада стубови Цркве коју је Бог основао. А када учинимо све, остаје да се заједно са Светим Василијем помолимо и изговоримо ону чудесну молитву после причешћа: “Испуни се и саврши се, колико је у нашој моћи, тајна Твога устројства спасења, Христе Боже наш. Јер одржасмо спомен на Твоју смрт, видјесмо изображење Твога Васкрсења, испунисмо се Твојим бескрајним животом. Насладисмо се Твоје непотрошиве сладости: благослови да све нас удостојиш ње и у будућем вијеку, благодаћу беспочетног Оца Твога, и Твог Светог и Доброг и Живоносног Духа, сада и увијек и у све вијекове. Амин.”

На Тајној вечери, уочи страдања свог, Господ Христос је поручио својим ученицима, а кроз њих и нама, да чинимо дјела љубави за Његов спомен. Затим је рекао: “Ако ко укине једну од ових мојих најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањим у Царству небеском, а ко их изврши и научи, тај ће се великим назвати у Царству небеском.” (Мт. 5, 19.) Колико се трудимо да у Царству будемо велики?
Мало, премало.

Ако схватимо Свету Литургију онако како нам је остала од Св. Василија Великог, знаћемо да се чувамо од оних који би својим разумом хтјели да је измјене.

О овом дару од Бога нам датом треба да размишљамо ових дана пред Васкрс. Ако тако сагледамо Христа у страдањима, онда ћемо се лако зарадовати Њему у слави Оца небескога.
Уз молитве нашег Сватјејшег Патријарха Иринеја, и наше молитве да нас он христолико предводи у Цркви Светосавској-Српској,
Васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом,

Епископ канадски Георгије.

У Суботу 27. Марта 2010 год наша Света Православна Црква обележава празник “Лазарева Субота (Врбица)”. отац Обрад ће служити Свету Литургију а пошто је ово дечији празник било би добро да на служби буде што више деце.

Субота уочи празника Цвијети (који увијек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га дјеца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари. Пошто се врба освети, свештеник народу дијели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз пјевање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник дјеце. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас у цркви Светог Марка у Београду парастос невино пострадалима и бранитељима Отаџбине током НАТО бомбардовања 1999. године. Патријарху српском су саслуживали викарни Епископ хвостански Г. Атанасије и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.

Поводом дана који српски народ подсећа на жртве НАТО бомбардовања Србије, у присуству многобројних верника, проф. др Богољуба Шијаковића, министра вера у Влади Републике Србије, и Његове Екселенције Александра Конузина, амбасадора Руске Федерације у Београду, Његова Светост Патријарх српски је истакао да је ово дан тужног и молитвеног сећања на оне који су пострадали на тлу наше Отаџбине и оне који су пали бранећи своје домове и светиње.

“Страдао је народ коме је слобода важнија од коре хлеба, а тачан број жртава још увек се не зна”, подсетио је Свјатјејши Патријарх Иринеј у беседи после молитве за оне који су се страдалничком крвљу уписали у Књигу Живих у Царству Небеском. “Уздамо се у правду Божију, јер ни силници овога света неће остати без суда Господњег, њему ће морати да дају одговор за зла која су починили”, речи су Патријарха Иринеја, који је на крају беседе поручио да се моли Господу да се страдање и проливање невине крви нигде на свету никада не понови.

(извор: www.spc.rs)

И данашња акција прављења црквених свећа у нашој цркви показала је да смо сваког дана сложнији и јединственији. Одазвао се рекордан број волонтера и у изузетно радној атмосфери направили смо велики број свећа. Управни одбор ЦШО се захваљује свим волонтерима на њиховом раду.

[Show slideshow]

1 2 3 ►

Драги парохијани помаже Бог,

Желимо да вас позовемо да својим присуством увеличате прославу наше Црквене Славе, Светог Симеона Мироточивог. Ове године ћемо Славу прославити у присуству нашег Епископа Владике Георгија каао и свештеника из Едмонтона и Ванкувера.
У Суботу 27. Фебруара биће служено Вечерње Богослужење са почетком 18:00 часова.
У Недељу 28. Фебуара биће служена Света Архијерејска Литургија у 10:00 часова ујутро. После Литургије и Резања Славског Колача биће послужен и славски ручак.
С обзиром да наш отац Обрад на тај дан прославља 10 година службе овде у Калгарију, а и као кум славе, упућује вам и његов лични позив да дођете на славу и тиме учините радост њему и његовој породици.

Ево стигли смо до последњег дана пре почетка Часног Поста. Данас читамо (Мат 6:14-21)

Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт.6,14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби. Ти си, дакле, сам у својим рукама. Преломи себе и од немирних осећања према брату пређи у искрено мирна – све је у томе. Дан опроштења – велики небесни дан Божији! Када бисмо сви искористили овај дан како би требало, од хришћанских заједница би се стварале рајске заједнице, и земља би се стапала са небом…

(извор: Св.Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години)

Ове четврте Недеље припреме се за Часни Пост читамо о Страшном Суду. (Мт. 25:31-46)

Ево шта о томе говори Св. Теофан Затворник.

Страшни суд! Судија иде на облацима, окружен безбројним мноштвом небеских бесплотних сила. Трубе се чују на свим странама земље и подижу мртве. Уставше мноштво ходи на одређено место, ка престолу Судије, предосећајући већ унапред какву ће пресуду о себи чути. Јер, свакоме ће дела бити написана на челу, и сам човеков изглед ће одговарати његовим делима и наравима. Деоба на десне и леве ће да се изврши сама по себи. Најзад се све поделило. Настало је дубоко ћутање. Још један трен, и чуће се коначна одлука Судије – за једне: “Приђите!”, а за друге: “Одлазите!” Помилуј нас, Господе, помилуј нас! Нека буде милост Твоја на нама! Но, тада ће већ бити касно да се тако узвикује. Сада је нужно да се потрудимо да сперемо са нашег бића оне неповољне ознаке које су на њему написане услед греха. А тада ни реке суза, које бисмо били готови да пустимо ради умивања, неће ничему послужити. Стога заплачимо сада барем потоцима, ако не рекама суза. А ако не ни потоцима, оно барем кишним капима. А ако чак ни то немамо, скрушимо се срцем и, исповедивши своје грехе Господу, измолимо опроштај, дајући завет да га више нећемо жалостити нарушавањем Његових заповести. Затим поревнујмо да верно испунимо завет.

(Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години)