Ево светог и великог Празника Ваведења. Ваведеље – увођење у храм Пресвете Дјеве Марије. Када је навршила три године родитељи су је по обећању одвели у свети Храм Јерусалимски. Допутовали су из Назарета са сродницима и свечано је увели у Храм Божји да испуне своје обећање. И Свети првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече, примио је и увео у свети Храм Пресвету Дјеву Марију, увео је и у најсветији део тога Храма, у Светињу над светињама, а у тај део нико није смео улазити осим Првосвештеника, и то једанпут годишње. Тако је то било у Старом Завету. Али Свети Захарија, обузет Богом и по наређењу Божјем увео је Свету Дјеву у тај најсветији део Храма, у Светињу над светињама. И Света Дјева је провела и проживела девет година при Храму Јерусалимском.

Беседа на Светој Литургији и освећењу фрески у Саборној цркви Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Београду у ни Аранђеловдан

„Ко вac слуша мене слуша, а ко се вac одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видех сатану где паде са неба као муња. Eвo вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вpaжију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус u рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си oвo сакрио од мудрих и разборит их, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Tвoja“

(Лука 10, 16-21; Зач. 51)

У име Оца и Сина, и Светога Духа! Богу се помолисмо браћо и сестре, и овога дана као и сваког дана, молећи се Њему Свесилном Богу у Светој Тројици да ми будемо увек са Њим, јер ми знамо да Он нас неће никада оставити ако ми Њега не оставимо, не само својим одрицањем речима него и својим делима супротним Њему и несрећним и за нас и за наш народ и за цело човечанство, помолисмо се да буде са нама у свему ономе што је свето, честито и Њему миломе Богу приступачно, све оно што је одржало толике народе православне па и наш у свим несрећама историјским које су га сналазиле.

О свети Јоване, дивни Крститељу,
Ти Претеча беше славном Спаситељу,
Ти чистотом твојом људске душе текну
И к’o страшна труба са Јордана јекну
Будећ’ људе од сна и порока лена,
Кад секира беше близу до корена.
Ја се теби клањам, ја се теби молим:
Помози да свакој напасти одолим.
Ја се теби клањам, пророку најјачем,
И пред тобом клечим, и пред тобом плачем:
Дај ми од твог срца, лавовске јачине,
Дај ми од твог духа, ангелске белине.
Дај ми твоје моћи, да постигнем пробом
Богу бит’ покоран и владати собом,
Крстити се постом, чистити се бдењем.
Сладити молитвом и небесним зрењем,
И без страха ходит’ мучеништву сваком
Са храброшћу твојом и са вером јаком.
О свети Јоване, Божји угодниче,
И за вишњу правду славни мучениче.
Ти кога се војске нечастивих боје
Немој се оглушит’ о молење моје,
Но укрепи мене молитвама твојим,
Да к’o свећа право пред Господом стојим.

Свети НИКОЛАЈ Српски

Много премного може се сваки верни поучити из живота Деве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари.

Она је имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила. Тиме је она дала први пример и подстрек вернима, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим.