Канонска посета Епископа канадског г.Георгија парохији у Калгарију

Старајући се о својој пастви Преосвештени Владика Георгије обишао је протекле седмице готово цело западно -канадско намесништво,почев од Винипега,Риџајне,Саскатуна,Едмонтона и на крају Калгарија.

У посету ЦШО Св.Симеона Мироточивог у Калгарију Владика је допутовао у суботу 24.септмебра из Едмонтона у пратњи проте Драгомира Нинковића из Едмонтона.Тога дана Владика Георгије је крстио малу бебу Катарину,ћеркицу проте Обрада и протинице Миланке Филиповић.Кума на крштењу била је протиница Цвијета Малиновић из Риџајне.Након крштења, како то наши народни обичају налажу почело је велико породично весеље на којем је осим Владике Георгија учествовало око стотину гостију,кумова,рођака и пријатеља породице Филиповић.

Сутрадан,на Свету недељу,Владика Георгије служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење проте Драгомира и надлежног пароха проте Обрада.Након заамвоне молитве Владика је пререзао славски колач и осветио славско жито нашем Колу српских сестара. У својој беседи Преосвештени Владика најпре је честитао славу Колу српских сестара честитајући куми Драгани Поповић као и новопријављеној куми за следећу годину Катарини Тумбас.Владика је такође подсетио верни народ и на један од три рођендана која Света Црква прославља,рођење Богомајке Пресвете Богордице.Говорећи о њеном рождеству и животу он је позвао све верне,нарочито жене  да следују њеном примеру и да колико је то у њиховој моћи подражавају њен начин живота.

После Свете Литургије сви верни су прешли у просторије црквене сале где су чланице Кола српских сестара са овогодишњом кумом припремиле свечани славски ручак.

Преосвештени Владика је и овом приликом размотрио планове ЦШО око изградње новог храма изразивши велико задовољство са досадашњим резултатима.Молећи се Господу Богу да верном народу Калгарија подари слогу,мир и љубав да истрају на овом пројекту Владика је упутио свој Архипастирски благослов.

Окончавајући своју канонску посету западно-канадском намесништву Владика се у понедељак вратио у свој манастир Преображење у Милтону остављајући верне са ових простора охрабљене,укрепљене,благословене и духовно освежене у вери православној.

Протојереј Обрад Филиповић,Архијерејски намесник западно-канадски

Рождество Пресвете Богородице

Рождество Пресвете Богородице. Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

(извор: Охридски Пролог)

Документарни Филм “Клетва”

Документарни филм “Клетва” је најновији пројекат фондације “Пријатељ Божији”.

Филм ”Клетва” сабира библијска сведочанства Старог и Новог Завета али и времена садашњег, да упозори у укаже на отворена врата греха кроз која је, ушло и као никада пре, прорадило проклетсво. Управо стога, овај филм актуелизује клетву Цара Лазара стављајући је у центар свог интересовања.

Поруком да је земаљско ”… за малена царство а небеско увек и довека ”, косовски свети Цар Лазар, учвршћује јеванђелки етос српског народа који у Крсту Часноме спознаје Истину која ослобађа, Христа Богочовека. Све што је ван тога, представља за овај народ смрт без остатка. Управо на ту смрт опомињу клетвени вапаји Цара Мученика: ”Ко не дош’о у бој на Косово…!”

Наша збиља, можда, још  јасније сведочи о томе да смо, или заборавили на овај вапај, или се изгубили у многогласном метежу последњег времена и његових ђаволских обмана.  Ипак, колико год била трагична наша садашњост, колико год онеспокојавајућа и обесхрабрујућа, она може бити пресаздана у победу добра, истине и живота. Питање је само да ли то желимо.

Претходним филмом „Срби народ који нестаје“(можете га погледати на Вебсајту „Пријатељ Божији“) жељело се, прије свега, узбунити друштвено-политичке организације државе али и српски народ у целини.

Филм „Клетва“ је, међутим, својеврстан аларм који звони на узбуну. Он је упозорење на опасност провалије над чијим рубом се клати српски народ и држава. „Клетва“ је и позив да се врати са кривога пута и вапај за покајањем, не само  личним, већ свенародним покајањем.

Усековање главе св. Јована Крститеља

Усековање главе св. Јована Крститеља. Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше телосвога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24 фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29 августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.

(извор: Охридски Пролог)

Представљен Ковчежић успомена владике Георгија канадског

У свечаној сали Српске књижевне задруге данас је представљена књига – мозаик збитија из живота Његовог Преосвештенства Епископа Георгија канадског под насловом Ковчежић успомена – мој пут ка Богу. У невеликој по обиму али веома драгоценој по садржају збирци кратких описа догађаја који су испунили његову досадашњу животну путању, владика Георгије поделио је са читаоцима, садашњим и потоњим, драгоцено сведочанство о времену свога духовног узрастања и службе Богу и народу Божијем на просторима српских земаља и далеке Канаде.

Садржај књиге и списатељски дар аутора представили су књижевници Драган Лакићевић, уредник издања и Рајко Петров Ного. У својој речи владика Георгије изнео је мотиве који су га подстакли да стави на папир и подели са јавношћу неке од поучних догађаја из његовог животописа. Речи о овој књизи међу осталом публиком пажљиво су саслушали уважени посленици речи и пера Слободан Ракитић, председник СКЗ, академик Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, протођакон др Радомир Ракић, Ђорђе Николић, песник из Чикага, и Зоран Вучић, директор Патријаршијске штампарије.

Књига је заједничко издање Српке књижевне задруге и Источника – издавачке куће Епархије канадске. Штампана је у Патријаршијској штампарији у Београду у тиражу од хиљаду примерака…. (read more on spc.rs)

Са пикника

Хвала свима који су својим присуством увеличали наш летњи пикник одржан у Недељу 28. Аугуста у  DeWinton Community Centre. Надамо се да сте уживали у дружењу и српској храни. Посебно хвала свим онима који су својим радом помогли да се овај скуп успешно одржи.

Фотогалерија (click on the link or the image for a full photo gallery)

Успеније Пресвете Богородице

Успение Богоматери. Икона. Начало XIII в., Новгород. Государственная Третьяковская галерея, Москва

Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабрашеу дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предадедух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да бисе тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек.” Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.

(извор: Охридски Пролог)

Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа

Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

(извор: Охридски Пролог)