• Петак 20. Мај – Диско забава за младе са почетком у 7 часова навече
• Субота 21. Мај – Званично отварање фестивала у 12:30 после подне.
  У наставку Културно-забавни програм (наступи фолклорних група) и спортске активности.
  Забава са музиком уживо са почетком у 7 часова навече.
• Недеља 22. Мај – Света Литургија у нашем Храму у 10 часова ујутро.
  Наставак културно-забавног програма  и спортских активности у 1 час после подне.
  Затварање програма са доделом награда и признања у 6 часова навече.
  Забава са музиком уживо у 7 часова навече

Надамо се да ћемо вас све видети на првом Српском Фестивалу у Калгарију. Сав приход од фестивала биће уплаћен у грађевински фонд за изградњу новог храма у Калгарију.

САД КАД CМРТИ НЕМА

Дан је радости
просветимо се људи!
Пасха Господња, Пасха
(Почетак канона на Васкрс)

Драга браћо и сестре, драги моји епархиоти!

Дан радости се приближава, дан весеља  долази.  Дан побједе над смрћу нам предстоји, радујмо се и веселимо се, јер васкрснувши,   Христос, радост нам донесе.  ,,Васкрсења је дан,  и просветлимо се радошћу празника, и једни другима рецимо, и онима који нас мрзе:  Браћо! Опростимо све Васкрсењем!“ (Стихира на Васкрс)

Опростимо, јер нам Бог опрости првородни гријех, уништи ад и јави нам радост Васкрса – да сви који живе у Христу и вјерују, васкрснуће с Њим.  Показа се као побједник, као Побједитељ најстрашнијег и тешког непријатеља – гријеха и смрти.   Јер, узрок смрти је гријех. Христос побиједи свијет, и то је побједа наша. „Побједа прождрије смрт.  Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?“ (1 Кор. 15, 55)

Господ на крсту гријехе наше понесе на дрво. Као што је Адам дрветом у рају окусио срмт, сада нас Христос крсним дрветом враћа у изгубљени рај!

Ноћ поста дан, таму свјетлост обузе, тугу радост надвлада. „Као што је ријеч о Крсту производила жалост, нека и радосна вијест о Васкрсу донесе радост.  Нека се плач преобрати у радост и сјета у весеље; нека се уста наша испуне радошћу и весељем, пошто је Васкрсли казао: Радуј се!“ (Св. Кирило Јерусалимски)

О браћо и сестре, о богољубиви, потребно је сагледати овај празник у побожности, смирењу, сверадосном осјећању очекивања, јер смо сви позвани да учествујемо у њему.  Али, потребно је себе припремити, и истински смирити – да достојно дочекамо радост Празника над празницима.  Света Црква богомудро одређује пост, праштање и молитву,  да се кроз ова Богом дата оружја што присније приближимо Господу и Спасу – Васкрслом Христу.

Тврду и камениту душу у миомирисну душу претварамо, јер је Васкрсли Христос обнови и обожи, јер „…земља се потресе и камење се распаде: и гробови се отворише и усташе многа тијела светијех који су помрли“ (Мт 27, 51-52). Зато, „Покликни Богу, сва земљо! Запјевајте славу имену Његову. Дајте му хвалу и славу“. (Пс 66, 1-2)

„Све проговара“, како каже велики Ава Макарије, „и сва се твар тресе, јер Христос промени токове природе, јер се Он нађе као Спаситељ и Месија очекивани“.  Зато, по ријечима великог оца Цркве Св. Григорија Богослова,  које пјевамо на дан Пасхе, „опростимо све Васкрсењем“. Зато, праштајте свима и свакоме, Христа ради, и смирени побједитељи постанимо, Христа ради.

Нека Свјетлост Васкрсења обасја душе наше. И нека нашим свједочењем хришћанског милосрђа обасја надом и бројне невољнике данас у свијету. Посвједочимо у ове празничне дане и дјелима својим истину наше вјере православне.

Поздрављам Вас, дјецо духовна, сверадосним, узвишеним ускликом, спасоносним поздравом над поздравима:

Христос Воскресе!  Воистину Воскресе!

Ваш молитвеник пред васкрслим Господом,

Епископ канадски Георгије

Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: “Распни, распни га!” Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању Светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо – и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим, а затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: “Распни га”! И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе!

(извор: Св. Теофан затворник, Мисли за сваки дан у години)

Лазаре, изиђи напоље! (Јн.11,43). Код онога који поседује вредну Марту, тј. свестрану врлину, и Марију, која седи поред ногу Исусових, тј. пажљиво и топло обраћање Господу свим срцем, доћи ће сам Господ и васкрснути његовог Лазара – тј. дух његов, разрешивши га од свих душевно-телесних веза. Тада ће у њему почети истински нов живот, у телу – нетелесни и на земљи – не земаљски. То ће бити истинско васкрсење у духу, пре будућег васкрсења телом!

(извор: Св. Теофан затворник, Мисли за сваки дан у години)

У наставку серије тумачења велике молитве Св. Јефрема Сирина из пера протојереја Александра Шмемана данас говоримо о смиреноумљу.

Први и најдивнији плод ове целовитости или чистоте је смиреноумље (смерност). Оно, изнад свега другог, представља победу истине у нама, одстрањивање сваке лажи, сагледавање и прихватање ствари онаквих какве су, а самим тим, сагледавање Божје величанствености, доброте и љубави у свему. Стога је речено да је Бог милостив смиренима и да се противи гордима.