Свим нашим парохијанима желимо умножење љубави, мира, слоге и благодати Господа нашега Исуса Христа у лету Господњем 2010.
Ваш молитвеник пред Христом Господом,
отац Обрад Филиповић заједно са Управним одбором ЦШО Св. Симеон Калгари
У Петак 15. Јануара наша Света Православна Црква обележава празник “Преподобни Серафим Саровски”. Један од највећих руских подвижника, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен 1759. а преставио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао “убоги Серафим”.
На youtube.com смо нашли серију о животу овог великог светитеља на Српском језику.
Ако имате проблема да видите видео, пробајте директан линк ОВДЕ.
У Суботу 9. Јануара, 2010 год. Наша Света Православна Црква слави празник Свети првомученик Стефан, архиђакон. Такође, желимо да честитамо славу нашој браћи и сестрама из цркве Св. архиђакон Стефан у Отави. Више о овом једном од првих великих страдалника за веру Христову можете прочитати у Прологу
отац Обрад ће служити Свету Литургију са почетком у 10 сати ујутру.
Шта је за човјека у овом свијету више и значајније од испуњења Божије ријечи: “И Бог постаде човјек и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову…” (Јн. 1, 14).
Бог постаде човјек. “Ево нове трпезе, Бог постао човек и засјео на чело земаљске Божије софре. Смрт бежи од Њега, ђаво безобзирце бежи од Њега, сваки грех далеко, далеко бежи од Њега.”
Овако благовести о Божићу преподобни Ава Јустин. Бескрајна доброта Христова огледа се у Његовој божанској намјери да својим оваплоћењем у човјека оваплоти човјека у Бога по благодати (Догматика о. Јустина).
Како је Божић дан радости треба да заборавимо на смрт и страдања, јер циљ живота пренијет је из “смрти у живот”. Та божанска радост је утјеха за све оне који су Богом живјели и са Богом умрли, знак да смо усиновљени Његовим богорођењем.
Пред крај протекле године упокојио се у Господу блаженопочивши Патријарх српски Павле. Његов живот био је подобан Христовом учењу о животу, његова слава се није огледала у положају и звању, већ у смјерности и служењу; такав је био препознат, јасно се видјело о смрти његовој, када је засјао као сунце над Србијом.
Једном приликом је Свјатјејши наш Павле рекао: Човјеков живот почиње плачем његовим, а радошћу свих око њега. Човјек треба да живи тако да се он радује смрти својој, а да сви остали плачу.
То је живот у Христу. Наш Свети Патријарх је посвједочио како треба живјети и како свој живот уподобити.
Најрадоснији празник је позив да се уздигнемо од сваке прљавштине – гријеха, злобе, пакости – и да сами себе, једни друге, и сав живот свој Христу Богу предамо. Једино тако ће нам и овај Божић бити радост и смисао свих наших страдања.
Бог се роди, човјек се препороди; Бог се као човјек родио да би се човјек Богом препородио, закључује преподобни Ава Јустин.
Нека се Бог роди у нашим душама и да се ми сви препородимо у Господу.
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Ваш молитвеник пред Новорођеним Богочовјеком Христом,
Епископ канадски
Георгије
У нашем Светом Храму служи се Света Литургија сваке Недеље и празника (када је празник исписан црвеним словом у календару) са почетком у 10 часова ујутро
Из изабаних беседа Патријарха Павла за данас издвајамо “Љубав нас уједињује са Богом”
Љубав је највећа врлина, али се до љубави која је највећа и која је “свеза савршенства” не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и остале врлине, почевши од смирености, од смирења. И Апостол Павле нас опомиње на то да “сад остаје вера, нада, љубав, али је љубав највећа” (1 Кор. 13, 13).
Наиме, кад будемо своје срце очистили, онда ћемо моћи да видимо Бога и овде у овом свету, а видећемо Га и у ономе, ако се удостојимо да гледамо Његово лице, ако не будемо послани због својих греха у таму вечну. Тада ће вера наша прећи у знање, у гледање. А нада, нада ће прећи у остварење. Наша је нада да ћемо ући у Царство Небеско, бити у броју свију оних светих и гледати лице Божије. Нада ће наша дакле, прећи у остварење. А љубав, она нема у шта више да пређе. Она ће бити и сада и тада веза наша с Богом, љубав која нас уједињује са Богом, уједињује све наше снаге и оне рационалне у нама, уједињује нас са свима људима добре воље и онда имамо мир. Зато је љубав највећа врлина.
Трудити се дакле, да идући Царству Божијем, испуњавајући заповести Божије спремамо се редом свакога дана за достизање те највеће врлине, уласка у Царство Божије и љубави која ће нас ујединити са Богом и свима светима. Бог вас благословио!
Драга браћо и сестре.
За сваког Прaвославног хришћанина је најважније да узима активно учешће у Светој Божанственој Литургији. Али многи од нас не познају њену истинску суштину и значај. Ево прилике да сазнамо одговор на питање: “Шта је Божанствена Литургија”.
Наиме, данас је у просторијама галерије РТС-а у Београду промовисана сарадња Српске Православне Цркве, тачније манастира Острога, и Радио Телевизије Србије. У име продукције серије на представљању пројекта су говорили Епископ диоклијски Г. др Јован, настојатељ манастира Острога, сценариста серијала и ђакон Ненад Илић, редитељ; а у име РТС г. Никола Мирков, директор телевизије и г. Божидар Николић гл. и одговорни уредник културно-образовног програма.
Видео запис – промоција пројекта Света Литургија
(целокупан видео)
а скраћену верзију на овој страници
У Суботу 19. Децембра наша Света Православна Црква слави празник Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски. Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: “Да не зна левица твоја што чини десница твоја” (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: “Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан”. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).
Наша ЦШО се придружује акцији обнове цркве у Кућанцима, родном месту Блаженопочившег Патријарха Српског Павла. У Недељу 20 Децембра 2009, после Свете Литургије, отац Обрад ће служити парастос Патријарху Павлу, а после тога у нашој сали ће бити послужен посни ручак од којег ће сав приход ићи за обнављање Цркве у Кућанцима.
Храм “Св. Апостола Петра и Павла” у којем је 1914 год крштен Патријарх Павле је саграђен 1748 год од дрвета. Ново здање у барокном стилу изграћено је 1828 год. Иконостас је био дело академског сликара Илије Димитријевића из 1888 год. Црква је за време рата уништена тако да су остали само звоник и делови зидова.
На месном гробљу у Кућанцима налази се породична гробница у којој су сахрањени чланови најуже породице Патријарха Павла. Споменик од црног мермера над којим доминира бели мермерни крст изграћен је личним средствима Патријарха Павла 1972 год. На споменику Пише: “Чекамо васкрсење мртвих… својим родитељима и родбини… дједу Николи, баби Драги, оцу Стевану, матери Ани, брату Душану, тетки Сенки, тетку Глиши…подиже епископ рашко-призренски Павле 1972 год.”