Драга моја браћо,

Наша Црква већ два миленијума преноси благодат својих Светих тајни, на добро познат, толико хуман и истовремено благословен начин, а за “исцељење и оздрављење душе и тела”.

Цркву никада није проблемотизовала нити компромитовала модерна логика омаловажавања, већ Црква свакодневно живи с искуством потврде једног великог чуда. Да ли је могуће да Свето причешће буде узрок болести или да нанесе чак и најмању штету? Да ли је могуће да тело и крв нашег Господа и Бога инфицира наше тело и нашу крв? Да ли је могуће да ће свакодневно двехиљадегодишње искуство бити урушено рационалношћу и хладном плиткошћу савремене епохе?

Упокојио се у Господу познати изданак светогорског монаштва и велики делатник наше Цркве на тлу Северне Америке старац Јефрем Аризонски (Филотејски).

Старац Јефрем је спасао америчко Православље од растапања и асимилације према протестантском обрасцу. Његова делатност је омогућила да Црква изађе из своје националне затворености и да придобије себи нове људе.

Јефрем Филотејски је живи пример великог подвижника, који је својим животом доказао исправност речи преподобног Серафима Саровског “Спаси се сам и око тебе ће се спасти хиљаде”.

Упокој Господе душу уснулог слуге Свога Архимандрита Јефрема и учини му вечни спомен.

Све ће проћи и окончати се као да никада није ни постојало, и једино ће дела учињена у Богу остати уз душе посленика, који ће се захваљујући њима наслађивати вечним животом.

Ево светог и великог Празника Ваведења. Ваведеље – увођење у храм Пресвете Дјеве Марије. Када је навршила три године родитељи су је по обећању одвели у свети Храм Јерусалимски. Допутовали су из Назарета са сродницима и свечано је увели у Храм Божји да испуне своје обећање. И Свети првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече, примио је и увео у свети Храм Пресвету Дјеву Марију, увео је и у најсветији део тога Храма, у Светињу над светињама, а у тај део нико није смео улазити осим Првосвештеника, и то једанпут годишње. Тако је то било у Старом Завету. Али Свети Захарија, обузет Богом и по наређењу Божјем увео је Свету Дјеву у тај најсветији део Храма, у Светињу над светињама. И Света Дјева је провела и проживела девет година при Храму Јерусалимском.

Беседа на Светој Литургији и освећењу фрески у Саборној цркви Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Београду у ни Аранђеловдан

„Ко вac слуша мене слуша, а ко се вac одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видех сатану где паде са неба као муња. Eвo вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вpaжију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус u рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си oвo сакрио од мудрих и разборит их, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Tвoja“

(Лука 10, 16-21; Зач. 51)

У име Оца и Сина, и Светога Духа! Богу се помолисмо браћо и сестре, и овога дана као и сваког дана, молећи се Њему Свесилном Богу у Светој Тројици да ми будемо увек са Њим, јер ми знамо да Он нас неће никада оставити ако ми Њега не оставимо, не само својим одрицањем речима него и својим делима супротним Њему и несрећним и за нас и за наш народ и за цело човечанство, помолисмо се да буде са нама у свему ономе што је свето, честито и Њему миломе Богу приступачно, све оно што је одржало толике народе православне па и наш у свим несрећама историјским које су га сналазиле.

О свети Јоване, дивни Крститељу,
Ти Претеча беше славном Спаситељу,
Ти чистотом твојом људске душе текну
И к’o страшна труба са Јордана јекну
Будећ’ људе од сна и порока лена,
Кад секира беше близу до корена.
Ја се теби клањам, ја се теби молим:
Помози да свакој напасти одолим.
Ја се теби клањам, пророку најјачем,
И пред тобом клечим, и пред тобом плачем:
Дај ми од твог срца, лавовске јачине,
Дај ми од твог духа, ангелске белине.
Дај ми твоје моћи, да постигнем пробом
Богу бит’ покоран и владати собом,
Крстити се постом, чистити се бдењем.
Сладити молитвом и небесним зрењем,
И без страха ходит’ мучеништву сваком
Са храброшћу твојом и са вером јаком.
О свети Јоване, Божји угодниче,
И за вишњу правду славни мучениче.
Ти кога се војске нечастивих боје
Немој се оглушит’ о молење моје,
Но укрепи мене молитвама твојим,
Да к’o свећа право пред Господом стојим.

Свети НИКОЛАЈ Српски

Много премного може се сваки верни поучити из живота Деве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари.

Она је имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила. Тиме је она дала први пример и подстрек вернима, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим.

Свети отац наш Марко (Ефески), велики светилник који осветљава наш живот у свету и храбри поборник Цркве Христове и опште сунце целе васељене, роди нам се и засија у великом царском граду Константиновом, Цариграду…

Када напуни 25 година (око 1418 г.), он не могаше више обуздавати у себи жељу за светом схимом монашком. Зато напусти све житејско и попут великих древних отаца, великодушно раздаде све своје имање сиромасима. Затим смирено узе на себе благи јарам Господњи, који је од детињства желео и лако бреме крста, заволевши пустињаштво, које су волели и Илија и Јован и сви њихови следбеници…

Живљењу преподобног Марка у овом манастиру ко ће се достојно надивити, и то: његовој крајњој суровости у подвизима (σκληραγωγια), у посту, у бдењу и свеноћном стајању, у борби са невидљивим противницима и у победи над њима…

У ово време цар Јован VIII помисли да ће помоћи своме угроженом од Турака царству тиме што ће склапањем уније са Римом добити од папе Римског помоћ Continue reading →

Игуманија схи-монахиња Ефросинија Јеремић, световно име Маријана, рођена је 30. јуна 1928. године у Капетановићима близу Гуче, код Чачка, као шесто од осморо деце побожних родитеља, оца Михајла и мајке Живке, потоње монахиње Лидије.

Рано је остала без оца који је преминуо од последица болести задобијене током Првог светског рата. Од оца је примила љубав читања Светог писма, а како је завршила четири разреда основне школе, сво своје слободно време је користила за његово ишчитавање. Још као девојчица желела је да се замонаши, али своју жељу спроводи тек после завршетка Другог светског рата. Године 1948. долази у манастир Грачаница у коме је 1957. године тадашњи епископ рашко-призренски, потоњи патријарх српски, Павле монаши у чин мале схиме. Continue reading →